Зашто су откази на Раша Тудеј глобална вијест, а на Ал Џазири нису?

Питање број два је зашто нико никад није дао отказ због неслагања са злочиначким извјештавањем СиЕнЕн-а, или га барем оптужио да промовише америчке незаконите акције по свијету и прикрива њихове злочине?

Приредио Горан Драговић

Кристијан Аманпур изградила је каријеру ширећи лажи о балканском сукобу, и данас је “угледна личност”. Било је то најмрачније доба у коме се није могла чути друга страна. Срби су у западним медијима претворени у чудовишта, а за њих сте без проблема могли рећи како силованим муслиманкама имплантирају псеће фетусе.

Моћ медија испоставила се огромном, а њихово дејство претходило је разорним бомбама, као припрема и оправдање. Ствари су се мијењале и лекције су научене, па су чак и талибани имали бољи “паблик рилејшенс” и видео поруке редовно достављали Ал Џазири, која је изградила глобални утицај на овом замајцу. Били су задуго трн у оку америчкој администрацији, све док једног дана секретарка Хилари није изговорила како су веома респектабилан телевизија, чији рад цијене. Од тада су партнери. Но вратићемо се на острво, како у преводу гласи име катарске тв мреже.

Радио Луксембург 21. вијека

Јасно је како је популарност руске ТВ станице за извозно тржиште РТ (Русија данас) извор хистерије и препрека свим америчким плановима медијског блиц крига. Смијешно и наивно испадају сви покушаји да се амерички исламистички савезници у Сирији представе као фенси побуњеници против Асадове диктатуре. Јадан осјећај изазива када морате гледати увијање америчких конгресмена приликом објашњавања да у Украјини (ипак) користе нацистичку банду која калашњиковом под грло убјеђује неодлучне Украјинце да све противнике хунте треба побити. Бриди подсјећање на нељудско робијање Бредлија Менинга, избацивање на површину открића Џулијана Асанжа и Едварда Сноудена.

Обарање малезијског авиона изнад Украјине изузетно је важан догађај, који би, онако како се покушало представити у западним медијима, изазвао глобални земљотрес и сукоб свјетских размјера. Оптужба да су то учиниле народне милиције Новорусије пада у воду јер оне не посједују ту врсту наоружања. Покушај да се за то оптуже руске снаге, које не реагују док украјинска војска масакрира цивиле по истоку земље, али су ушле да би из чиста мира обориле цивилни авион, јасно указују на диверзију највишег ранга. Прављење лажних страница Игора Стрелкова на друштвеним мрежама и признање злочина, и затим јак патос у извјештавању о појединачним жртвама и њиховим причама, дио су медијског линча.

Све би ишло много лакше, када не би постојао јак медиј, који има огромно повјерење гледалаца у свијету, и који је способан приказати неко друго виђење, прије него што би “на блиц” стигла војна батина. Зато је пријеко потребно дискредитовати противника, а у томе се траже свједоци покајници. У марту ове године отказ на РТ уживо је дала новинарка Лиз Вал. Онако како се и очекује некоме ко се умиљава публици амерички укалупљених схватања, она је повезала своје претке који су у САД дошли бјежећи од Совјета, и све накитила причом о промовисању Путинових потеза у Украјини, и одбијањем да буде дио тога.

РТ је достојанствено поставила видео на свој јутјуб канал, а новинарки појаснила да се критике на уређивачку политику прво дају уреднику, а да се такво иступање зове непрофесионална самопромоција.

Други случај новинара покајника десио се након обарања малезијског авиона изнад Украјине, када је британска дописница РТ Сара Ферт дала отказ не слажући се са извјештавањем о овом догађају. Руска ТВ кућа се није придружила (већ спремним) оптужбама западних медија, већ је указала на рупе у овој причи, међу којим је било и дејствовање украјинског ракетног система, какав је означен као оружје којим је оборен авион.

"То је била најшокантнија дезинформација. Нисам више могла. Када се прича појавила у етеру, знала сам да морам отићи. Породице су чекале да чују вијести о судбини својих вољених, било је ужасно. Одувијек сам се борила против аргумената да је Руссиа Тоday зла телевизија, али сам се ‘пробудила’ и схватила, ово је погрешно. Одлука да одем није била лака, почела сам каријеру овдје, али сам дошла до тачке гдје више нисам могла бранити ТВ кућу, нити вјерујем да имам шта бранити", изјавила је Ферт за британски Гардијан.

Новинари дају отказе, зар не

Долазимо до питања из наслова. Врло мало медија је пренијело текст њемачког магазина Шпигл, који говори о егзодусу угледних новинара са катарске ТВ мреже.

Један угледни дописник, који је до прије годину за ТВ мрежу радио у Бејруту, рекао је „Шпиглу“:"’Ал џазира’ заузима јасну позицију у свакој земљи из које извјештава – не на основу приоритета новинарства него интереса катарског министарства спољних послова”. “Да бих сачувао интегритет новинара, морао сам да одем”.

Ахтам Сулиман (42) из Дамаска, који је од 2002. радио као дописник за Њемачку, који каже да је била част радити за катарску телевизију, сада је разочаран. Не само зато што је та медијска кућа дјеловала мање заинтересовано за извјештаје из Европе, већ зато што је осјетио да му више није дозвољено да ради као независни новинар.

Он је августа 2012. напустио посао.

"Прије почетка Арапског прољећа, били смо глас промјене, платформа за критичаре и политичке активисте широм региона. Сада је ‘Ал Џазира’ постала пропагандно гласило", рекао је за "Шпигл онлајн".

Сулиман није једини који се разочарао. У арапској ТВ мрежи је у посљедње вријеме дошло до егзодуса истакнутих чланова особља. Репортери и водитељи у Паризу, Лондону, Москви, Бејруту и Каиру напустили су „Ал џазиру“, упркос луксузним условима рада у редакцијама са централном локацијом.

Катар користи Ал Џазиру као дио меке силе широм свог региона, али његови интереси се не косе са америчким. Ова земља не извјештава о терору над шиитима у Бахреину, али је врло добра са Муслиманском браћом, и подржава их на сваком кораку.

Од Арапског прољећа, многи бивши дисиденти су се домогли власти широм региона а ти неискусни лидери често слабо поштују демократске принципе. Али "Ал џазира" се "бесрамно" додворава новим владарима, оцјењује њемачки лист.

Када Египћани протестују против предсједника Мухамеда Морсија и владавине Муслиманске браће, "Ал џазира" је често критична према њима, у стилу старе прорежимске станице. Бивши новинар Сулиман је рекао да су уредници "Ал џазире" наредили да се Морсијеви декрети приказују као бисери мудрости. "Такав диктаторски приступ је раније био незамислив", тврди Сулиман.

У несразмјеру ове двије стране, слика постаје много јаснија.