Зашто бацати пепео: Од ње се прави грађевински материјал

Грађевински материјал и радови у грађевинарству у Србији ускоро ће бити упола јефтинији јер ће се од пепела из термоелектрана градити путеви, бране и насипи.

Директорка Термоелектране Морава у Свилајнцу Марија Стевановић изјавила је да ће то предузеће почети изградњу саобраћајница од пепела из термоелектране чиме ће се ријешити проблем депоније пепела и остварити уштеда приликом градње путева.

"Грађевински материјал и радови у градјевинарству у Србији ускоро ће бити упола јефтинији јер ће се од пепела из термоелектрана градити путеви, бране, насипи, производити градјевински блокови и плоче", казала је Стевановић.

Према њеним ријечима, ТЕ Морава је, у сарадњи са Грађевинским факултетом из Београда и другим институцијама, почела пројекат рјешавања депоније пепела која се простире на 30 хектара и у слоју од неколико метара што, како је навела Стевановић, изискује велике трошкове одржавања.

"ТЕ Морава је прва у систему ЕПС-а која почиње практичну примену обављених научних истраживања и ове године градићемо саобраћајнице од нашег пепела у оквиру електране. То ће бити пробни пројекат да покажемо Србији да је то могуће, па ћемо у складу са тим, за почетак понудити ЕПС-у и локалним самоуправама у околини електране јефтинију изградњу путева", казала је Стевановић.

Она је истакла да у свијету "фирме чекају са џаковима испред екектрана да покупе пепео, а код нас се због хаотичне експлоатације шљунка руинирају водотокови".

Професор Грађевинског факултета Јован Деспотовић изјавио је да су представници арапских земаља, који су га контактирали у вези са пепелом, "занемели када су чули да је на нашим депонијама 270 милиона тона пепела".

"Они не верују да ми не користимо пепео. Незнање и шљункарски лоби су препрека коришћења пепела а научно смо доказали да пепео нема никакав негативан утицај, ни најмањи, по човека и животну средину", рекао је Деспотовић.

Он је додао да приликом санације водотокова Ресаве код Свилајнца, Црнице код Параћина и Колубаре код Обреновца, за изградњу насипа треба користити до 80 одсто пепела са електрана у укупном грађевинском материјалу, како би се уштедело око 60 одсто средстава намењених реализацији тих пројеката.