Заборав: Српске санкције Ирану, Сирији и Бјелорусији

Србија се придружила недавно подигнутим санкцијама Европске Уније за заустављање међународног платног промета и увоз гаса из Ирана. Овим дипломатским актом Србија је окренула леђа Русији која на међународној дипломатској сцени држи страну Техерана. Девет држава, кандидата за приступ ЕУ и земаља Европске економске зоне (ЕЕА) – Албанија, Хрватска, Исланд, Лихтенштајн, Македонија, Молдавија, Црна гора, […]

петак, новембар 30, 2012 / 01:39

Србија се придружила недавно подигнутим санкцијама Европске Уније за заустављање међународног платног промета и увоз гаса из Ирана.

Овим дипломатским актом Србија је окренула леђа Русији која на међународној дипломатској сцени држи страну Техерана.

Девет држава, кандидата за приступ ЕУ и земаља Европске економске зоне (ЕЕА) – Албанија, Хрватска, Исланд, Лихтенштајн, Македонија, Молдавија, Црна гора, Норвешка и Србија, прикључиле су се санкцијама ЕУ према Ирану, због њиховог нуклеарног програма, преноси ЕУ Обзервер.

У њиховом тексту се јасно наглашава заокрет српске дипломатије и зачуђујућа промјена на релацији дипломатских односа Србије и Русије

“Србија као стари савезник Русије, је такође приступила санкцијама Ирану иако је Русија више пута до сада критиковала санкције ЕУ према Ирану”, стоји у овом тексту.

Крајем октобра лидери Европске уније донијели су нови пакет санкција против Ирана, помоћу којих Брисел покушава да примора Техеран на обустављање нуклеарног програма. Сада је забрањено продавати Ирану графит, алуминијум и челик, јер се све то може користити за производњу нуклеарног оружја. Уводи се забрана и на трансакције између банака Европске уније и иранских кредитних организација. Санкције ограничавају и трговинске контакте са иранским телекомуникационим компанијама, а забрањује се и продаја поморских бродова Ирану.

Још у јуну ове године званични Београд се придружио санкцијама ЕУ против Бјелорусије, најближег савезника Русије на постсовјетском простору, које су уведене због наводног „одсуства побољшања у сфери поштовања људских права“.

Бјелоруске власти су, за разлику од иранских, изјавиле да неће предузимати било какве мере против земаља које подржавају санкције Европске уније, и само су изразиле жаљење у вези са одлуком Србије да се придружи санкцијама. Штавише, представник Министарства спољних послова Бјелорусије Андреј Савиних изјавио је да ће се сарадња са Србијом развијати и поред увођења санкција.

Србија се налази у групи земаља који су се придружиле новим санкцијама које је ЕУ увела Сирији, саопштено је данас из Европске комисије.

Србија, Црна Гора, Македонија, Албанија, Исланд и Молдавија, које се налазе у различитим фазама процеса приступања ЕУ, придружиле су се одлуци Европског савјета од 25. јуна да се прошири списак правних и физичких лица из Сирије на црној листи ЕУ, наведено је у саопштењу.

На спровођење ових санкција обавезале су се и Лихтенштајн и Норвешка, које нису чланице ЕУ, али су део Европске економске зоне.

Комисија поздравља овај корак као доказ привржености европским вредностима, каже се у саопштењу.



Оставите одговор