За полуминутну рекламу више од три милиона евра
Телевизијска мрежа Ен-Би-Си објавила је да је сав рекламни простор за вријеме трајања 46. Супербоула, утакмице над утакмицама америчког спорта, не само продат већ да је постигнута и рекордна цијена за полуминутну пропагандну поруку од 3.087.000 евра! Саопштено је и да је остало још нешто мало места за оглашавање у времену уочи меча у Индијанаполису […]
Телевизијска мрежа Ен-Би-Си објавила је да је сав рекламни простор за вријеме трајања 46. Супербоула, утакмице над утакмицама америчког спорта, не само продат већ да је постигнута и рекордна цијена за полуминутну пропагандну поруку од 3.087.000 евра!
Саопштено је и да је остало још нешто мало места за оглашавање у времену уочи меча у Индијанаполису (5. фебруара), али и без тог прихода просечна цена свих спотова такође је највећа икада са 2.700.000 евра (17 одсто више него за 45. Супербоул).
Пређени „пут новца” деценијама је имао узлазну путању. У поређењу са садашњим тренутком, „рани радови” из ове перспективе изгледају нестварно: када су Ен-Би-Си и Си-Би-Ес заједно први пут 1967. преносили Супербоул за пола минута издвојили су 29.300 евра! Убрзо, пролазна времена астрономски су се увећавала: 68.300 евра (1981), 87.200 (1986), 696.000 (1995. први пут пробијена граница од милион долара), 1.392.000 евра (2000. „пала” је баријера од два милиона долара).
У тих укупно око 35 минута најскупљи спотови су они из првог полувремена (резервисано за лојалне, дугогодишње спонзоре), јер су мечеви у том периоду најнеизвјеснији и највише је навијачког народа поред екрана.
Зашто је финале америчког фудбала високопрофитабилно предузеће за згртање силних пара?
До одговора није тешко стићи: надметање фудбалера је национални спорт број један у САД са 31,3 одсто од укупног броја свих навијача (други је безбол са 17 процената, праћен колеџ фудбалом са 12 и НБА са седам, итд.) у овој земљи.
Следећа ствар је да се у фудбалу (екипе са по 54 играча, на терену распоређених 11 према 11 и подијељени на напад и одбрану) за разлику од осталих спортова, игра само једна утакмица и зато је, уз остало, све изузетно скупо.
Традиционално, за наклоност потрошачке Америке, па онда и остатка планете, деценијама се највише боре аутомобилске компаније, произвођачи пива и безалкохолних пића, осигуравајућа друштва прехрамбена индустрија у којој водећу реч имају разне врсте „ситних занимација и грицкалица”.