Вуковар, \’\’Град херој\’\’ у којем се чeкића ћирилица

Догађаји који се ових дана дешавају у граду Вуковару у организацији Стожера за одбрану хрватског Вуковара против истицања двојезичних табли на зградама Пореске управе, Полицијске станице и Државне управе изазвали су прави пожар острашћеног хрватског национализма.

Пише Синиша Синадиновић

Ту ватру још више распаљује упрво сами врх римокатоличког клера са Каптола. На недавно одржаном 282. заветном ходочашћу верника града Загреба у светилишту Мајке Божје Бистричке окупило се око 30.000 верника. На великој импровизованој бини где се обавило мисно славље била је истакнута и велика слика са ликом злогласног кардинала из време НДХ Алојза Степинаца, којег је на том истом месту 3. октобра 1998. године папа Јован Павле Други прогласио блаженим.

У својој беседи окупљеним верницима осврћући се и на догађаје у Вуковару кардинал загребачки Јосип Бозанић је између осталог рекао.

„Чуди нас да управо они који се залажу за ‘еуропске вриједности’ не увиђају колико су нељудски ставови који штите истинске непријатеље тих вриједности, али понајприје непријатељство човјека. Нажалост, премда сам на то и прије упозорава, као вјерник и бископ, данас не могу прешутјети покушај да се обесцијене симболи слободе и да се хрватска вуковарска рана отвара на крижу бешћутности политичара“

Прилика је да се може слободно рећи и закључити да ови протести у Вуковару представљају у својој суштини својеврсни рефлекс лица и наличија хрватског национализма. Рефлекс праћен нетрпељивошћу и отвореном мржњом према другима и другачијем и то пред очима Европске Уније. Треба ли и то рећи да је Хрватска од првог јула 2013. године „заслужено“ постала део демократске и цивилизоване обитељи европских народа. Јамачно да то треба рећи и надасве посебно нагласити!

Чекић толеранције

Скидањем тј. чекћањем табли са двојезичним натписима на зградама Пореске управе, Полицијске станице и Државне управе дају јасну слику да већина Вуковорачана хратске националности (и поред тога што Срби у овом граду чине 33% становништа) има отворену мржњу и нетрпељивост према свему што чини срж српског народа а то су њихов језик и писмо.

Разумљива је донекле та количина беса јер је она и последица рата који је оставио велике трауме на све људе који су осетили тај предукус пакла. Но како разумети разбијење табли чекићима којe су направљенe од пластике. Количина избезумљене мржње се показује и у томе што су незадовљни бранитељи полупали табле на којим је натпис био и латиничног садржаја.

Можда би донекле било разимљиво да је изражен протест био уперен против било чега што Хрвате асоцира на бившу Републику Српску Крајину или презимена попут Хаџић, Бабић, Мартић, Рашковић, Мркшић, Радић, Шљиванчанин или било којег српског имена.

Занимљиво је рећи и то да су здушну солидарност и подршку у чекићњу ћирилице „Граду хероју“ дали и многи грађани градова диљем лијепе њихове али посебно је оставио утисак подршке неких грађана града Дубровника. Тај древни млетачки град, град Републике Св. Серђа и Вакха, град светске културене баштине са вишевековном традицијом особне демократичности. Град због којег је 1991. читави западни свет устао у одбрану након оптужбе да су јединице ондашње ЈНА бомбардовале уже језгро старог града. Управо у овом граду су осванули графити и то баш „случајно“ на зиду ограде српске православне цркве посвећене Благовистима саграђене 1877. године. Гафити су не само увредљивог садржаја већ су и израз фашистичке НДХ, са усташким покличима који су могли видети 1941. и 1991. „Србе у Јасеновац“, „Србе на Врбе“, Не ћирилици U Вуковару“, а посебно је каратеристичана она која је била истакнута на белом платну на којој је писало

„EVO VAM ĆIRILICA – УБИ СРБИНА“

Ко је атуор а ко налогодоавац ових монструзних порука, ко то данас и кроз векове у Хрвата призива авете мржње? Да ли је то можда српска Удба, да ли су то можда припадници тајне полиције РСК, да нису можда бројни чланови хрватског СУБНОР-а , активисти СДП-а, можда премијер Милановић, председник Јосиповић – КО? Или се ипак иза тога крију српски политичари оличени у лику и делу Александара Вучић, Ивице Дачића, Томислава Николић, Војислава Шешеља, Војислава Куштунице? Ових дана тим градом колају приче неких стражари хрватског домољубља да су под окриљем ноћи видели на Страдуну са спрејом у руци и покојног предсједника Србије и СРЈ Слободна Милошевића, а други ипак релнији сведоче да је то ипак ручни рад српског писца и „оца српске нације“ Добрице Ћосића који је познат и по томе што воли дуге ноћне шетње.

Или је пак можда аутор ових Павелићевих и Туђманових начела неки мрачни режисер из редова чувеног „антифашистичког“ и „антиклериркалоног“ политичког мутанта ХСП Анте Старчевић и ХСП уз отворну подршку председника ХДЗ Томислава Карамарка. Бог и свети заштитници града Дубровника ову тајну сигурно знају.

Негде сам прочитао да је Владимри Дврниковић аутор капиталног дела „Каратерологија Југословена“ рекао да су Хрвати попут незреле удаваче која се нуди свакој добро прилици, али пошто сњим склопи брак истог тренутак тражи развод. Изгледа да је био у праву јер тако је бивало и у Краљевини Југославији и у Брозовој Југославији а ево видимо и у ЕУ. ( случај лекс Перковић).

Кршењем сопствених закона људских права и основинх слобода својим грађаним у Вуковару, нерешене границе са свим државам у суседству, спољни и унтурашњи дуг од око 50 милјарди долара, створена на темељима прозелитизма, усташизма, туђманизма Хрватска је као таква држава постала пуноправна чланица ЕУ???

Историја на "рипит"

Готово да је у историји ретко бивало да мањи народ по својој бројчаности успе чак да два пута изврши геноцид над једним бројнијим народом и то периоду од само 50 година. Једном 1941. године у време НДХ (Независна Држава Хрвтска) Анте Павелића а други пут 1995. године у време НХД (Независна Хрватска Држава) Фрање Туђмана. Но обадва пута је то учињено под директним патронатом Немачке и благословом Ватиканске државе.

Но шта је позадина хрватског екстремизма и његове готово патолошке неподношљивост и мржње према Србима, шта се заправо крије у тамним ходницима колетвиног свесног и несвесног овог народа. Да ли је то можда страх као најача људска емоција? Ако јесте онда од чега је и од кога је питање је сада. Извесно је да је у сржи овог проблема нешто труло. Та трулеж заудара нечовештвом за које би сигурно имали праве речи једино Његош и Шекспир а можда би имао шта да дода и Фројд.

Иако Срба према попису из 2011. у Хрватској живи 186.633 или 4,36% и ако они више непредстављају за Хрватску никакву опасност у политичком смислу, и поред тога што је Хрватска постала чланица ЕУ и ако су њене границе и границе ЕУ, већина хрватске елити не престаје да се са гадошћу односи према Србима према њиховој култури, језику писму, вери. Мржња помошана са презиром иста је готово кроз све векове, она нејењава она само бива прерушена у дато рухо времена.

Ако је то мржња из страха ради почињеног геноцида у време Павелића и Туђмана који су добрим делом извршили преверени и похрваћени Срби, ко ту отровну змију у грудима Хрвата чува, гаји и храни? Које су те мрачне силе и сиве еминенције које господаре ходницима на Марковом тргу и Каптолу.

Патолошко оправдавање и опроштај

Најболније је и готово несхватљиво да суштински читавом том патолокшом стању, оправдање и опроштај греха даје римокатоличка црква. Нажалост тачна је дијагноза да је из олтара римокатоличке цркве тј. Ватикана изашла хрватска држава и нације. Но није истина да су сви хрватски националисти усташе тј. гори и црњи од нациста, али је истина да су Хрвати и добар део муслимана из БиХ били и остали припадници и симпатизери усташког покрета.

Није намера овог писања апологије српских слабости мука, невоље ,трулежи и свега оно што прати све народе под овом капом небеском. Ово својерсно муцање је болни и немушти покушај тражења разлога мржње Хрвата према Србима. Шта је чинити Србима у будућности да не постану осветољубиви вукови али да их стари и нови вукови не растржу као лешину и разбацају на све четири стране Балкана.

Јеванђелска мудрост нам је потребна, мудрост Господа спаса и њихог и нашег Исуса Христоса упућене својим апостолима и ученицима рекавши „будите дакле мудри као змије а безазлени као голубови“. Ова поука и порука је примењива за све људе и све народе овога света до краја века. Њу је Србима понајбоље сликовито протумачио блажено почивши и још за живота од свог народа проглашен светим патријарх српски господин Павле. „Мудрост змије ће вас сачувати да вас вукови не растргну а безазленост голуба ће вам помоћи да и сами не постанете вукови“.

Велика је несрћа једног човека а и народа, ако га било кад и било где покреће мржња, она се налази у поседу слабих у совијни криваца и кад код се деси нека несећа она погоди онога који мрзи. Зато остају речи до краја света да се породица и држава на праве на мржњи, прогону, убијању и проливању невине крви јер она на тај начин не постаје светиња већ проклетиња.