Вукановић Григорију: Видите ви то са Алијагићем, боље се знате

Преосвештени владика Григорије није новинар и није чудно што не познаје основна новинарска правила.

Ипак чуди ме да нико од великог броја сарадника и пријатеља нашег епископа и канцеларије Захумско-херцеговачке и приморске епархије није обавијетио владику да у складу са важећом законском регулативом новинари не могу сносити одговорност за ријечи и тврдње које у њиховим емисијама изнесу гости и саговорници.

Након Ваших јавних прозивки г-дина Салиха Алијагића током бесједе у Хрупјелима, те након блокаде рачуна града Требиња због пресуде у случају "Алијагић", сматрао сам да би домаћу јавност јако интересовало шта о свему има да каже и главни актер. Због тога сам у Дубровнику урадио получасовни интервју са г-дином Алијагићем и између осталог затражио да прокоментарише Ваше изјаве те пословну сарадњу Епархије и "Турчина који је тужио град".

Да ли је г-дин Алијагић говорио истину не знамо, али сигурно да бар у случају судских процеса, подмићивању судија, тужилаца и политичара није био потпуно искрен. Да ли он црквени простор на Страдуну издаје за 10 000 до 12 000 евра мјесечно, да ли је јавности приказао лажну и фалсификовану документацију, да ли је Епархија користила његову кућу од 1996. године или од 2004. године када сте заједно потписали Уговор, могу да утврде истражни органи.

У сваком случају уколико г-дин Алијагић није рекао истину, било би логично да тужите њега, а не мене који сам само постављао питања за која сам сматрао да би могла била занимљива домаћој јавности. Овакви разговори нису могли да се раде у вријеме Јозефа Гебелса и Јосифа Стаљина, па не знам шта Вас је асоцирало и како сте покушали да изведете поређења. Њихове диктаторске методе, притисци и покушаји контроле медија и интелектуалаца далеко су ближе понашању Ваших пријатеља.

Како се трошило и сарађивало

Иако сам Вас и раније у више наврата јавно питао, осим бесмисленог примјера да сам наводно слагао и преварио жене Новотекса јер их нисам вратио на посао (иако нисам постао градоначелник), Ви још ниједном нисте рекли ко га сам ја то и гдје слагао, па би било лијепо да јавности образложите о каквим се то мојим лажима ради.

Узгред, могли бисте објаснити шта је то било са црквеном имовином у Мостару, и како је Епархијска имовина на Страдуну, коју је нашој цркви још крајем 19-ог вијека завјештао српски трговац Димитрије Бубало, дата на кориштење г-дину Салиху Алијагићу. Ма колико нас Ви покушали увјерити, нажалост тешко се може поредити вриједност ексклузивног пословног простора на Страдуну са кућама и објектима у Требињу.

Иако је разумљива љутња због наивне транскације некретнина и изгубљених стотине хиљада и милионе евра, ипак је лицемјерно што Ви сада критикујете друге због разговора са "Турчином који је тужио град" јер сте Ви још прије десетак година са њим угодно разговарали и пословно сарађивали. Ја на срећу са њим никада нисам ћаскао, ручао или сарађивао, па због тога могу отворено да га питам шта хоћу. Драго ми је да је и наш предсједник неког одбио и да није прихватио Алијагићеву понуду о "посебном третману", али је чудно како то Ви знате, и зашто сте то баш сада предочили јавности.

Хотел Платани реконструисао је и ставио у функцију г-дин Данојлић, па тешко можемо прихватити Ваше објашњење да сте узели 6 000 000 КМ кредита за реконструкцију овог хотела. Старе аустријске и краљеве катастарске и грунтовне књиге кажу да хотел "Платани", као и још нека имовина коју је СО Требиње за вријеме Божидара Вучуревића поклонила Епархији, никада нису били у власништву наше цркве, па би било добро да се утврди да ли је неко и у чијем интересу фалсификовао посједовне листове. Поред тога велики број вјерника и грађана волио би да има детаљан увид у пословне књиге и тако сазна гдје су и како уложена милионска средства, и због чега је Епархија под хипотеку стављала чак и наше цркве и храмове.

Тужите, ја и даље држим час

Колико је мени познато до сада нико од новинара у региону није одговарао за тврдње и ставове које су у њиховим емисијама износили саговорници, па тако и Ваш бивши пријатељ г-дин Славко Вучуревић није тужио Ведрана Шкора, Зорицу Цветковић и Сању Пешут већ мене за неке тврдње које сам изнио током гостовања на телевизији. Ваша тужба коју ће те у циљу достизања овоземаљске правде подићи против мене биће још један у низу преседана, и са задовољством ћу сам да водим још један у низу од десетак судских спорова које су покренули локални моћници, Ваши бивши и садашњи пријатељи..

Бројни спорови, притисци, увреде, кварови на видео надзору моје куће, упозорење особа из обавјештајних служби и отворене пријетње о физичким нападима неких Ваших пријатеља, попут угледног интелектуалца и великог Србина Веселина Гатала, неће ме застрашити и омести у настојањима да дам свој допринос изградњи бољег и праведнијег друштва. И раније сам Вам рекао да име нашег великог заштитника без потребе не треба да спомињете, тражите милост и правду. Стога се и ја надам и молим да ће нам Свети Василије Острошки и Тврдошки Чудотворац дати снаге да престану сви бесмислени сукоби, напетости и трвења у нашем граду, и да ће умјесто на међусобну борбу одговорни људи у овом граду енергију и ресурсе трошити на рјешавања нагомиланих животних питања већине становника.

Ви као владика би требали дати примјер и бити предводник процеса помирења и братимљења умјесто што сте својим неодговорним иступима и нападима на предсједника Србије, градоначелника, предсједника Скупштине, одборнике и друге неистомишљенике постајете генератор свим проблема и напетости у Требињу и Херцеговини. надам се да ће те се ускоро уразумити, а мој позив за јавну размјену мишљења и ставова и даље је отворен. Ви као владика и домаћин бирајте мјесто, вријеме и медијску кућу, ја Вам увијек стојим на располагању.