Владини издајници са путером на глави

Студенти су плаћеници који су отказали послушност. Из те перспективе, свако ко добија било какав новац из буџета нема право да се буни, никад.

Пише Жељко Свитлица

Из Министарству просвјете и културе РС јуче је саопштено да је у периоду од 2008. до 2012. године суфинансирано 147 програма и пројеката студентских организација у укупном износу од 856.000 марака. Садашње руководство Уније студената је то демантовало, правдајући се да су они нови, а да је новац потрошен раније.

Међутим, то уопште није важно.

Важно је то што министраство никада није објавило податке да заштити пројекте који су финансирани тим парама. Да је министарству стварно стало до тог новца, они би нас редовно обавјештавали о томе да ли је неки од тих студентских пројеката пропао, да ли је неки завршен на вријеме, да ли су за неки одобрена додатна средства.

Никада се ништа од тога није десило, а министарство је ових 856.000 КМ искористило као велики прст који су уперили у студенте уз поклич: „Ево, они су такође грешници, бацитe камен и на њих !”

Лијепећи студентима етикету оних против којих се протестује – јер сви који су „на буџету”, сви су буџетлије, буџетска класа, влада, власт, СНСД – није важно, па ви који се спремате на студенстки марш у сриједу, сигурно не би требали да стојите у строју са таквима.

Касније саопштење о члановима СНСД у студентским организацијама послато је са другог мјеста, али са истом намјером.

Други разлог је пресудан:

Недоласком на састанак код предсједника Републике Српске студенти су показали непослушност, јер, побогу, ако ти дајемо паре мораш нас слушати. Наравно, постоји она легенда која тврди да су паре из буџета паре свих грађана, али ко те пита за то. Гризеш руку која из буџета узима и даје теби, а заборављаш колико њих има који су прикачени на тај буџет.

Али, плашт власти је краћи па они испод осјећају несигурност и мигоље се тамо-вамо; плаштодржци као да то не схватају, ваљда слијепо вјерујући да њих неко стварно воли и да ће их, медији поготово, наставити подржавати из чисте љубави када селамета више не буде?

Многи, који ће доћи на протесте, кажу да се у другу страну ове медаље одбија свјетлост утицаја са стране, или изнутра и питају се: „Зашто студенти нису правили буну ономад када је пропало прво и друго обећање за павиљон, ако је то већ повод”?

Сјетићемо се корупуционашке афере на факултетима, ваздигнуте међу новинске редове (тамо „гдје није потребно да читате између њих”) и нагло утихнуле. Нико се не би изненадио да се сутра на протестима појави бивши министар просвјете, Антон Касиповић и подржи студенте, који гласно траже оставку његовог насљедника.

Хоћемо још саопшења о трошењу пара из буџета!

Изгледа да је било потребно да студенти направе један забаван протест, био је потребан и Рајко Васић, а изнад свега недолазак студената на састанак код предсједника Републике Српске па да Влада РС, широким замахом у јавност пошаље глас о томе колико су студенти до сада добили пара из буџета. Као да се то већ није знало!

Једначина показује сљедеће: Ако Додика „одбије”, на примјер, господин Жељко Копања, из Владе ће нам стићи печатиран рачун са списком милиона конвертибилних марака које су до сада добиле Независне новине. Ако „послушност” одбије било која фирма од оних које су огромне своте новца добиле преко ИРБ, да ли ће Влада свима послати списак да видимо ко је колико пара отимао из буџета?

У другом случају, када ствар пропадне, као Бирач Зворник, шутња о пропалом новцу се наставља.