Вјештачка рука која осјећа додир

Прва бионичка рука која омогућава власнику да осјећа додир биће трансплантована за неколико мјесеци у пионирској операцији која би могла да уведе нову генерацију вјештачких удова осјетљивих на додир.

Пацијент је мушкарац 20-тих година чије име није објелодањено. Живи у Риму, а доњи дио руке изгубио је у несрећи, објаснио је Силвестро Мичера, са Федералне политехничке школе у Лозани, у Швајцарској.

Нова бионичка рука биће повезана са нервним системом, у нади да ће пацијент моћи да контролише покрете руке, као и да прима сигнале са сензора који се налазе у кожи вјештачке руке.

Др Мичера каже да ће рука бити повезана директно са пацијентовим нервним системом преко електрода које ће бити прикачене на два од неколико главних живаца руке, медијални и улнарни. Ово би требало да омогући пацијенту да контролише руку уз помоћ мисли, као и да до мозга преноси сигнале који пристижу из сензора на рукама. То ће значити двосмјерни проток информација између нервног система и протезе.

“Ово је прави напредак, права нада за пацијенте са ампутираним удовима. Биће ово прва протеза која ће обезбиједити комуникацију у реалном времену”, објашњава др Мичера. “Јасно је да што више чулних манифестација пацијент доживљава, то ће брже и прије прихватити нови дио себе”.

“Идеја је да пацијент може да осијети двије или три ствари. Може неко да вас уштине и да примате информације из три прста, или можете да осетите покрет у руци и зглобу”.

За сада је планирано да пацијент носи бионичку руку мјесец дана како би се видјело како се он адаптира вјештачком дијелу свог тијела. Уколико све буде у реду, модел потпуно функционалне руке биће спреман за тестирање за двије године.

Једно од неријешених питања јесте да ли ће пацијенти моћи да се навикну да је носе све вријеме, или ће морати да је повремено скидају и одмарају се.

Други проблем који чека научнике јесте како сакрити мрежу каблова која се налази испод коже вјештачке руке, тачније, пролазе кроз кожу. Зато се размишља да се поставе испод коже.

У 2009. години, пацијент Пјерпаоло Петруцијело је могао да покреће прсте ранијег модела бионичке руке, да их стегне у песницу и држи предмете. Пјерпаоло описао је осећај као да су га иглице пецкале по длану. Ова верзија бионичке руке имала је само два подручја за чуло додира, док ће најновији тип слати сензорне информације са свих прстију, као и са длана и зглобова.