Видовићева спортиста године у Српској

Каратисткиња Ипона из Прњавора Наташа Видовић најбољи је спортиста Републике Српске за 2015. годину.

Она је у 61. избору десет најбољих спортиста Републике Српске, који организује "Глас Српске", тријумфовала испред пливача Михајла Чепркала и атлетичара Душана Бабића.

Видовићева је спортска хероина постала захваљујући златној медаљи на Свјетском првенству за млађе сениоре, а потом је квалитет потврдила и у сениорској конкуренцији. Освојила је сребро у појединачном такмичењу, а потом као дио репрезентације Републике Српске освојила друго мјесто.

– Стварно сам срећна и ни у сну нисам очекивала прву награду. Почаствована сам што сам уопште била у конкуренцији, а ово је стварно велико признање, како за мене појединачно, тако и за мој клуб и тренера Драгана Миланковића – рекла је Видовићева.

Прије ње, у посљедњих пет година каратисти су два пута били најбољи. Драгица Драпић је освојила прво мјесто 2010. године, а годину касније тријумфовао је Младен Плоскић.

– Драго ми је што сам поновила успјех мојих колега. Ово је још једна потврда да је карате доминантан спорт у Српској и да се рад и труд исплате. Нећу се зауставити на овом, тренираћу још јаче и покушати да идуће године одем корак даље, односно да кући донесем злато – рекла је Видовићева.

Од четвртог до десетог мјеста пласирали су се скијашица Тања Каришик, кајакаш Дарко Савић, џудиста Митар Мрдић, рукометаш Стефан Јанковић, аутомобилиста Горан Дојчиновић, на деветом мјесту је одбојкаш Саша Зимоњић, а првих десет затвара фудбалер Синиша Радоја.

Атлетичарка Лусија Кимани изборила је учешће на трећим Олимпијским играма у маратону, чиме је заслужила Повељу за изузетан спортски подухват године. Плакету за допринос, развој и унапређење специјалних и паралелних веза Републике Србије и Републике Српске у области спорта добио је предсједник стручног жирија Владимир Батез. Исту награду добио је Ватерполо савез Републике Српске, који расте раме уз раме са Ватерполо савезом Србије.

Плакете су добили и заслужни спортски радници који су извели многе генерације младих на прави пут, Ранко Травар (атлетика), Славко Видовић (фудбал), Мухамед Ибрахимбеговић (фудбал) и Миланко Мучибабић (џудо). Славу Српске широм меридијана ове године пронијели су кошаркашица Саша Чађо, која је са репрезентацијом Србије освојила златну медаљу на Европском првенству, као и златни "орлићи" са Новог Зеланда, фудбалери Срђан Бабић и Миладин Стевановић, који су добили плакете за амбасадора спорта Српске. Плакете за изузетне резултате у спорту за инвалиде добили су освајач сребра и бронзе на Специјалним олимпијским играма Миро Васић и шампион регионалне НЛБ са ККИ Врбас Игор Игњатовић. Награда "Златно перо – Лимун Папић" ове године отишла је у руке Томе Марића.

Медијски покровитељ 61. избора десет најбољих спортиста у организацији "Гласа Српске" била је Радио-телевизија Републике Српске, која је додијелила признање за најуспјешнију спортску манифестацију у текућој години. Избор је пао на организаторе међународне уличне трке "Приједор 2015", која већ 22 године окупља најбоље атлетичаре из региона.

1. Наташа Видовић (карате)

Напоран рад, посвећеност и тренинзи током свих 13 година колико се бави каратеом, младој Прњаворчанки исплатио се ове године. Прво је на Свјетском првенству за млађе сениоре одржаном у Риги освојила златну медаљу, а затим потврдила квалитет и у сениорској конкуренцији. Освојила је сребро у појединачној конкуренцији, а као шлаг на торту дошла је још једна сребрна медаља у екипној конкуренцији са репрезентацијом Српске. Иако јој тренинзи одузимају много времена, није запоставила школовање па је од јесенас редован студент Медицинског факултета – одсјек стоматологија. С обзиром на њену одлучност и истрајност, не треба сумњати да ће бијели кимоно замијенити бијелим докторским мантилом.

2. Михајло Чепркало (пливање)

Члан Академског пливачког клуба "22. април" Михајло Чепркало дуго ће памтити ову годину. Иако још по годинама није сениор (1999. годиште), успио је да доплива до двије олимпијске Б норме у дисциплинама на 400 и 1.500 метара слободно. За сада је једини пливач из БиХ који је остварио норму за наступ у Рију идуће године. Поред дога, освојио је два четврта мјеста на Олимпијским играма младих (ЕЏОФ) те на првом сениорском Свјетском првенству оставио одличан утисак освојивши 26. мјесто на 1.500 метара иако је био најмлађи такмичар. Наступио је и на Свјетском првенству за јуниоре и у трци на 1.500 метара освојио десето мјесто. У досада шњој каријери освојио је више од 400 медаља, а чак 44 пута оборио је рекорде БиХ у разним дисциплинама и категоријама.

3.Душан Бабић (атлетика)

Члан Атлетског клуба Бањалука иза себе има најбољу годину у каријери. Најбољи резултат остварио је на Балканском првенству у румунском Питештију, гдје је освојио сребро на 800 метара, док је на 1.500 био четврти. До најсјајнијих одличја долазио је на међународним митинзима у Братислави, Бару, Загребу, Пријепољу, Ужицу, а други је био у Зеници. Ове сезоне почео је трчати и у дворани, а на митингу у Линцу је са временом 3.48,55 минута поставио нови дворански рекорд РС и БиХ на 1.500 метара. Већ је почео припреме за идућу сезону, а главни циљеви су Балканско и Европско првенство. Други пут је у друштву десет најбољих спортиста Српске те је поправио пласман у односу на 2005. годину када је био на шестом мјесту.

4.Тања Каришик (скијање)

На свим такмичењима у БиХ – куповима, првенствима, меморијалним тркама прво мјесто резервисано је за младу даму на скијама. Круна њене досадашње каријере су два наступа на Олимпијским играма. Прво 2010. године у канадском Ванкуверу, а потом четири године касније у Сочију у Русији. Такмичарка Смучарског клуба Романија сваке године потврђује норме за свјетске купове и првенства. У својој богатој колекцији посједује 214 медаља и низ других признања попут ласкавих титула за најбољу спортисткињу општине. Најбоља је биатлонка БиХ, док је на Свјетском купу у Обертилијаху освојила 56. мјесто у конкуренцији 102 такмичарке. Два пута је славила на Балкан купу одржаном на Златибору.

5.Дарко Савић (кајак)

Иако је у најбољим годинама за такмичења и велике резултате, Дарко Савић је већ ветеран на листи "Гласа Српске". Већ дуго година је најбољи кајакаш Српске и БиХ и ово му је четврти пут да улази међу десет најбољих спортиста. Доминирао је на домаћим такмичењима, гдје му нема равног већ неколико година, али истакао се и на међународним. Запажен наступ имао је на Европском првенству у Бањалуци гдје је у дисциплини К1 спринт освојио пето мјесто, што је најбољи резултат неког такмичара из БиХ икада. На Свјетском првенству у Бечу у истој дисциплини био је 11, а био је учесник и првих Европских олимпијских игара у Бакуу. Велика жеља му је да идуће године на домаћем терену освоји медаљу на Свјетском првенству.

6. Митар Мрдић (џудиста)

Одличним резултатима константно потврђује свој квалитет и форму на домаћим, али и међународним такмичењима. У 2015. години освојио је Европски куп у Сарајеву на којем су учествовали џудисти из 20 земаља, Балканско првенство у Софији и првенство БиХ. Златну медаљу на Европском купу освојио је са повредом зглоба која га није спријечила да већину бораца побиједи ипоном. Иако је у финалу зарадио још једну повреду руке, на крају је успио да дође до најсјајнијег одличја. Годинама је у самом врху спорта Републике Српске, а 2008. године изабран је и за најбољег спортисту. Ипак, каже да му је увијек изнова драго када добије неко признање без обзира на то што их има много.

7. Стефан Јанковић (рукометаш)

Рукометашу Борца м:тел љубав према овој игри пренијели су дјед и мајка. Иако има тек 23 године, са Борцем је освојио три узастопне дупле круне у БиХ, а два пута је учествовао у квалификацијама за ЕХФ Лигу шампиона. Наступа и за А репрезентацију БиХ са којом је у јануару 2015. године наступао на Свјетском првенству у Катару. Са јуниорском репрезентацијом играо је на Свјетском првенству које је прије двије године одржано у БиХ. Посљедње двије сезоне један је од најбољих играча Борца, а у истом ритму наставио је и ове сезоне. Ово је први пут да је међу десет најбољих спортиста Српске, али друга узастопна да Борац има свог представника, пошто је прошле године десето мјесто заузео Бранислав Обрадовић.

8. Горан Дојчиновић (аутомобилизам)

У аутомобилизму се такмичи од 1999. године у дисциплинама ауто-трке на брдским стазама и ауто-трке на кружним стазама. Учествовао је на 96 трка на којима се 56 пута попео на подијум. Возећи у класи Е1-1400 ове године тријумфовао је на седам од осам трка на којима је наступио. Шампион РС био је 18 пута и има три златне кациге и дијамантску кацигу. У шампионату БиХ први је био 13 пута и освојио је три златне и једну дијамантску кацигу која је прва у историји ауто-спорта у БиХ. Иако је годинама неприкосновен на домаћим друмовима, још је гладан побједа и доказивања, а све би било лакше када би имао већу подршку спонзора. До сада је једном био међу десет најбољих и то прије 11 година када је освојио десето мјесто.

9.Саша Зимоњић (одбојка)

Послије десетак година доминације брчанских "принцеза" и њиховог константног номиновања, на ред је дошао њихов суграђанин. Зимоњић је један од најзаслужнијих што је Младост потврдила примат у шампионату БиХ те Купу БиХ и Републике Српске. Прошле сезоне Брчаци су направили искорак и на међународној сцени, јер су стигли до осмине финала Челенџ купа. Младост је ове сезоне требало да наступи у ЦЕВ купу, али су се челници клуба због финансијских разлога одлучили за наступ у рангу ниже. Међутим, екипа није имала среће приликом жријеба. Турски ИББСК био је прејак и заслужено прошао у идући круг. Ипак, амбиције клуба на домаћој сцени остале су исте, а то је потврда доминације у свим такмичењима.

10. Синиша Радоја (фудбалер)

Синиша Радоја рођен је 5. септембра 1986. године у Загребу и првотимац је Рудар Приједора те се први пут нашао међу десет најбољих спортиста Републике Српске. Номинацију од Фудбалског савеза РС у потпуности је заслужио, јер је у прошлосезонском походу Приједорчана ка шампионској титули у Првој лиги РС и повратку у Премијер лигу БиХ дао немјерљив допринос. Био је први стријелац тима са девет голова, а одличним партијама истакао се и у такмичењу Купа РС, гдје је његов клуб подигао пехар. Каријеру је почео у бањалучком Борцу, а афирмисао се у БСК-у и Слободи из Мркоњић Града. Љубав према најважнијој споредној ствари на свијету није била препрека да се Радоја искаже и на плану студија, пошто је стекао звање дипломираног правника.