Ватикану комотније у Црној Гори него у Хрватској и Пољској

Много буре због темељног уговора између Владе Црне Горе и Свете столице. Већа права него игдје у свијету, примат канонског права над државним.

Да ли је Црна Гора ”католичкија” држава од, рецимо, Хрватске или Пољске? По броју католика није, али по правима која ће Католичка црква у Црној Гори имати по темељном уговору (конкордату), који ће ових дана бити усвојен у парламенту – јесте.

То тврди и Тања Журић, некадашњи службеник црногорског Министарства спољних послова и до прије неколико мјесеци технички секретар Амбасаде Црне Горе у Ватикану.

“До споразума који је потписан 24. јуна прошле године стигло се суптилним и дугим радом дипломатија обеју страна: за Свету столицу апостолског нунција Аласандра Д’Ерика, а за Црну Гору амбасадора Антуна Сбутеге. Текст, међутим, карактерише дубоки недостатак равнотеже међусобних права и обавеза. Дају се уступци који чак ни у претежно католичким земљама, као што је Пољска или Хрватска, нису одобрени Светој столици. Закључак би, без заједљивости, био да је нунције Д’Ерико обавио више него мудар посао, док је у интересу Црне Горе да се прије ратификације уради ревизија”, каже Тања Журић.

Један од креатора уговора са Светом столицом је црногорски амбасадор Антон Сбутега, припадник витезова Малтешког реда. Њему је прије више од двије године истекао мандат, али је и даље на дужности.За то је, изгледа, касно. Расправа о конкордату завршена је у парламенту, чека се само изгласавање. Тако ће Света столица добити права каква нема другде у свијету! Прије свега, Црква ће имати статус ”јавно-правног субјективитета”, какав се, иначе, даје држави или територијалним и локалним ентитетима.

Речју, признаје се примат канонског права Католичке цркве над законима Црне Горе, што је, у пракси, ”приватна аутономија” са атрибутима општине. Из темељног уговора изостала је и обавеза обавјештавања о именовању диоцезијанског бискупа, а територија парохија је ”недодирљива” за црногорске законе, до те мјере да црква може, на примјер, да гради зграде где год хоће .

У позадини цијелог ”случаја” има и политике, пошто је Влада потписала споразуме с Исламском и Јеврејском верском заједницом, а ускоро ће и са католичком – али није и са Православном црквом.

У Црној Гори, католика има три одсто од укупног становништва, док је православне вјере – 70 одсто грађана. Да је православље усађено у народ, показале су прошлог викенда свечаности поводом дана Светог Василија и доласка патријарха Иринеја у Никшић: под острошким манастиром и на литији било је по више од 40.000 људи, што до сада није забележено.Све државе у региону имају такав акт, али су уговор потписале прво са најбројнијом заједницом – каже Будимир Алексић, посланик Нове српске демократије.

Протејереј Велибор Џомић, правни координатор Цетињске митрополије, каже да Православна црква сада очекује уговор истоветан конкордату. На примједбе из владајућих партија да Српска православна црква у Црној Гори није ”регистрована”, па се ”нема са ким” потписати уговор, он каже да сличних примјера има у најближем комшилуку

“Нема спора да се темељним уговором доприноси међународном угледу Црне Горе. Али да ли се селективним и садржински различитим уговорима доприноси унутрашњем складу и ширењу вјерске толеранције ако се најбројнија црква не само оставља за крај, него се пориче и да постоји? Друго, сви уговори су непримјењиви уколико се хитно не измјени више од 50 важећих закона. Изгледа да је важније да се уговор ратификује и потпише, да то виде бирачи и забиљеже медији, него како ће се примјењивати”, каже Џомић.