Ванземаљске летјелице – дјело природе!

Лоптасте муње толико су ријетка и необична појава, да их многи очевици сматрају неидентификованим летећим објектима, односно ванземаљским летјелицама.

Како је њихово формирање тешко предвидјети, а трају само неколико секунди, њихова је природа до данас углавном остала обавијена тајном, а истражене су само сличне, вјештачки створене појаве у лабораторијским условима.

Стога су о њима постављене бројне различите хипотезе, од оне да их стварају електрично набијени метеорити до једне према којој је ријеч о халуцинацијама индукованим магнетизмом олуја.

Међутим Џијањонг Сенг и његови сарадници са „Нортвестерн Нормал Универзитeта“ у Ланжоу у Кини 2012. године су камерама снимали и спектрографима пратили грмљавинско невријеме у Кини.

Сасвим случајно забиљежили су и једну кугласту муњу. Након што је обична муња ударила у тло, с њега се у висину од 15 метара одбила бљештава кугла пречника пет метара. Нестала је већ након 1,6 секунди.

Спектрографска очитавања показала су да су главни састојци кугласте муње били исти као и тла: Силицијум, гвожђе и калцијум. Ови резултати потврдили су теорију коју је 2000. године поставио Џон Абрахамсон са Универзитета у Кантерберију на Новом Зеланду.

Абрахамсон је претпоставио да муња, када удари у земљу, ствара интензивну топлину која испарава силицијумски оксид из прашине, а настали ударни талас подиже гас у ваздух.

Ако у тлу има угљеника, на пример из трулог лишћа, он ће одузети кисеоник из силицијумског оксида па ће преостати само пара силицијума. Међутим, Земљина атмосфера богата кисеоником поново ће реоксидирати врелу лопту гаса и покренути реакцију која ће накратко емитовати бљештаво светло.

Ову теорију својим су истраживањима потврдили научници са Универзитета у Тел Авиву 2006. године, који су у лабораторију испалили вјештачку муњу у слој силицијум оксида.

Кинеска студија први је доказ Абрахамсонове тезе на примеру природне муње.

Лоптасте муње се дефинишу као необјашњене атмосферске електричне појаве, величине од зрна грашка до неколико метара, које су повезане са невременом са грмљавином, али опстају дуже од обичних муња које трају тек дјелић секунде.