Ваљевска болница – заборављени примјер хуманизма из 1914.

Српски лекари у болници у Ваљеву 1914. и 1915, заједно са српским рањеницима, лечили и око 3.000 аустроугарских војника оболелих од пегавог тифуса. Само 10 километара даље аустроугарски војници чинили стравичне злочине над српским живљем, каже директор Ахрива Србије проф. Мирослав Перишић.

У Андрићевом институту у Андрићграду промовисана је четврта "Историјска свеска", у издању Историјског института "каменграда", која се, као и претходне три, баве Првим светским ратом, а посвећена је раду болнице у Ваљеву 1914. и 1915. године.

Реч је о недовољно истраженој теми која говори о страдању и хуманизму, рекао је на промоцији директор Ахрива Србије професор Мирослав Перишић, преноси Танјуг.

Према његовим речима, српски лекари у болници у Ваљеву у јесен 1914. и у зиму и с почетка пролећа 1915, заједно са српским рањеницима и цивилима, лечили су и око 3.000 аустроугарских војника оболелих од пегавог тифуса.

Професор Перишић је посебно издвојио чињеницу да су српски лекари радили заједно са заробљеним аустроугарским лекарима и лечили аустроугарске војнике, које је њихова команда напустила, и српске рањенике, док су само 10 километара даље аустроугарски војници чинили стравичне злочине над српским живљем.

Такав пример српских лекара, српске војске и Србије редак је у историји ратовања у свету, истакао је Перишић.

Напоменуо је да се о том јединстеном примеру у Првом светском рату веома мало пише и веома мало зна у српској, а поготово у светској историографији.

"То је врло драматична епизода Првог светског рата о којој се не зна довољно", рекао је Перишић, додавши да је зато и одлучено да се један број "Историјских свесака" посвети тој теми, јавила је Срна, а пренели су бањалучки медији.

Према његовом мишљењу, преокупација да се сагледају војни аспекти Првог светског рата, поготово Солунског фронта, допринели су да ова тема измакне и да се њоме више баве историчари медицине и историчари српског војног санитета, него класични историчари.

Перишић сматра да је тема болнице у Ваљеву нешто са чим би Србија и српска историографија и култура требало да иду у свет, посебно у овој години када се обележава 100 година од почетка Првог светског рата.

"Последњих дана свесни смо чињенице да из појединих држава које су биле поражене у Првом светском рату стижу поруке да обележавање стоте годишњице треба да послужи помирењу. Није ли Србија тим односом према аустроугарским војницима демонстрирала неку врсту помирења на самом почетку рата"”, рекао је Перишић.