У свијету у оптицају око 171.300 тона злата

Свјетски савјет за злато процјењује да је у свијету у оптицају око 171.300 тона тог племенитог метала и половина те количине је претопљена у накит.

Око 20 одсто служи као инвестиција, 10 одсто се користи у индустрији, док је остатак у централним банкама земаља у служби девизних резерви.

Један од најбогатијих инвеститора у свијету Ворен Бафет тврди да када би се сво злато у свијету претопило у једну коцку, њене странице би биле дугачке најмање 20 метара, док неки други аналитичари тврде да би та коцка могла да има странице и до 50 метара, преносе свјетски медији.

Процјена Свјетског савјета за злато, од око 171.300 тона тог племенитог метала не рачуна количине које се још налазе под земљом као рудно богатство, а процјене других аналитичара о укупној количини варирају од 155.244 тоне до чак 2,5 милиона тона злата.

Смањена тражња

Свјетска тражња злата смањена је у првом тромјесечју ове године 9,2 одсто, у односу на исти период прошле године, на 990 тона, а понуда на глобалном тржишту у прва три овогодишња мјесеца била је 1.032 тоне, што је исто као и у првом кварталу прошле године, јављају свјетски медији.

Према извјештају Томсон Ројтерса, тражња јувелирног злата је смањена 2,3 одсто, на 566 тона, а тражња накита је пала 6,7 одсто, на 527 тона, преноси Финмаркет.ру.

Велике количине злата које се чувају као девизне резерве САД и неких европских земаља посјледица су „златног стандарда“, који је постојао од 1821. до 1971. године, тако да се око четвртине укупне количине икад ископаног злата налази се, највише у САД, Њемачкој, а затим у ММФ, Италији, Француској, Русији, Кини, Швајцарској, Јапану, Холандији…

Златне резерве

Сениор експерт ФX Лидера Ана Михајловић рекла је да је учешће злата у девизним резервама највеће у САД и достиже око 85 одсто, док у Русији износи 13,3 одсто, напомињући да у у Кини, као највећој светској економији, износи око један одсто.

„Цена злата уско је повезана са монетарном политиком великих централних банака, нарочито америчких Федералних резерви и она од 2008. године интензивно зависи од вредности долара“, објаснила је Михајловић и подсјетила да је 2008. године у вијреме свјетске финансијске кризе, усјлед великог и наглог пада вриједности долара, ијцена злата је достигла рекордно високу цијену (преко 1.600 долара за унцу).

Међутим, то је, како се показало, ипак била превисока и нереална цијена и када је свјетска економија кренула у опоравак, цијена злата је почела благо да пада, тако да је тражња за златом као сигурном инвестицијом – смањена, рекла је она.

Кинези не гомилају злато

Михајловић је додала да када су америчке Федералне резерве почеле са рестриктивнијом монетарном политиком крајем прошле године, то је ојачало долар и аутоматски се смањила цијену злата.

На другој страни имамо, рецимо, Централну банку Русије, која је послије паузе у јануару и фебруару ове године поново почела са интензивним куповањем злата и повећањем својих златних резерви, али је учесће злата у девизним резервама Русије значајно мање него што то случај код западних земаља – око 13,3 процента, навела је Михајловић.

Кина, која је тренутно и највећа свјетска економија, има свега један проценат учешћа злата у девизним резервама и чак је и Свјетски савјет за злато препоручио кинеским властима да би могли да повећају своје резерве на оптималних пет одсто, казала је саговорница Тањуга и оцијенила да уколико би Кина заиста почела са куповином злата, то би могло да утиче на раст цијене злата на свјетским берзама. Т