У српској контратужби: Туђман је одликовао званичнике НДХ

Један од пет томова српске контратужбе против Хрватске за геноцид, посвећен НДХ. Достављени списи о Ројници, Шакићу, као и уредбе из Павелићеве "државе". Један од пет томова српске контратужбе против Хрватске за геноцид посвећен је периоду НДХ, а прати усташки покрет и у периоду послије Другог свјетског рата, дајући на тај начин контекст догађајима с […]

субота, децембар 14, 2013 / 14:47

Један од пет томова српске контратужбе против Хрватске за геноцид, посвећен НДХ. Достављени списи о Ројници, Шакићу, као и уредбе из Павелићеве "државе".

Један од пет томова српске контратужбе против Хрватске за геноцид посвећен је периоду НДХ, а прати усташки покрет и у периоду послије Другог свјетског рата, дајући на тај начин контекст догађајима с почетка деведесетих година.

Судије Међународног суда правде у Хагу пред собом већ имају материјале о Иви Ројници, Динку Шакићу, као и законске уредбе из периода НДХ које, сматрају у српском правном тиму, јасно указују у чему се огледао геноцид почињен у периоду 1941-1945. године.
Ројница је био званичник марионетске хрватске "државе" кога је Центар "Симон Визентал" теретио за прогон Срба, Рома и Јевреја на подручју Дубровника, а суду је предочено да му је током ратног периода – 1994. године, Фрањо Туђман додијелио Орден кнеза Трпимира.

У Хагу је и материјал о команданту јасеновачког логора Динку Шакићу, укључујући његов интервју из 1995. године, објављен под насловом "Обављао сам своју дужност".
Загребачка штампа пренијела је протеклих дана почетни дио хрватске тужбе против Србије:

"Директно контролишући рад својих обавјештајних агената, јединица и разних паравојних формација на територији Хрватске, на подручју Книна, Далмације, источне и западне Славоније, Савезна Република Југославија је одговорна за ‘етничко чишћење’ хрватских држављана из тих подручја."

Извор Новости упућен у процес који се води пред МСП каже да је дио хрватског поднеска цитиран у медијима поједностављена слика хрватске тужбе, али и да није пракса да се тужбени захтјеви објављују прије него што започне јавна расправа, јер је захтјев Суда да они буду повјерљиви.

У јавној расправи најављеној за март наредне године, Загреб ће најприје морати да докаже да су се злочини које набраја догодили, затим, да је иза њих стајала политичка намјера, односно да је одговорност на држави Србији.

На ово, један од аргумената Београда биће позивање на ослобађајуће пресуде Хашког трибунала Јовици Станишићу и Момчилу Перишићу.
"ОЛУЈА" ЈАК АДУТ

Упркос мишљењима да Београд и Загреб пред собом имају једнако тежак задатак да изнесу доказе на основу којих би суд почињене злочине оквалификовао као геноцид, експерти које је ангажовао Београд вјерују да је лакше доказиво да је за злочине почињене у "Олуји", која се догодила на хрватској територији, одговорност на – домаћој држави.



Оставите одговор