У Србију преко викенда ушло 7.000 избјеглица!
Високи комесаријат УН за избјеглице /УНХЦР/ саопштио је синоћ да је више од 7.000 људи ушло у Србију у ноћи између суботе и недјеље након што су успјели да из Грчке уђу у Македонију. Ова организација УН подржава власти и невладине организације у Србији да приме и помогну нове мигранте у транзитном центру у Прешеву. […]
Високи комесаријат УН за избјеглице /УНХЦР/ саопштио је синоћ да је више од 7.000 људи ушло у Србију у ноћи између суботе и недјеље након што су успјели да из Грчке уђу у Македонију.
Ова организација УН подржава власти и невладине организације у Србији да приме и помогну нове мигранте у транзитном центру у Прешеву.
УНХЦР је послао ограничене залихе хране за дистрибуцију и као одговор на апел Владе Србије покушава да пронађе начин за додатне испоруке, укључујући мадраце, ћебад, шаторе и простор за смјештај.
У саопштењу се наводи да је УНХЦР у протекла три дана помагао мигрантима на граници између Грчке и Македоније јер је више хиљада људи покушало да уђе у ту бившу југословенску републику.
УНХЦР истиче да се још стотине избјеглих налази на граници и да се очекује долазак нових миграната.
На жељезничкој станици у Ђевђелији правни тим УНХЦР-а пружа савјете о документацији, регистрацији и процедури за азил свима онима који возом одлазе ка Србији.
"УНХЦР вјерује да је потребно да Грчка и Македонија учине више на рјешењу проблема који неће нестати и утиче на цијелу Европу. Поново позивамо чланице ЕУ да појачају помоћ Грчкој, Македонији и Србији", рекао је директор УНХЦР-а за Европу Винцент Кошетел.
U sridu
http://zurnal.ba/novost/19218/nije-vazno-ko-je-koje-vjere-vazno-je-da-smo-svi-licemjeri
SRPSKI NAROD MORA HITNO ZAUSTAVITI ISLAMSKU OKUPACIJU SRSPKE ZEMLJE. SVE PARAZITE AZILATNE PROTERATU U ZEMLJE ODAKLE SU I DOŠLI!
ZAMISLIMO DA SMO MI ZA VREME RATOVA 90-IH IZVRŠILI NAJEZDNU NA SIRIJU, ALŽIR, LIBIJU, EGIPAT, TUNIS…
KAKO BI SE MI PROVELI U NJIHOVIM ZEMLJAMA DA JE MILIONA SRBA IZ RATOM UGROŽENOG PODRUČJA POLKUŠALO DA SE NASELA U ARAPSKE ZEMLJE. MISLIM DA BI NAS SVE STRPALI U KONCENTRACIONI LOGOR I POBILI, NE BI NAS VRAĆALI NAZAD.
A U BEOGRADU VUĆIĆ IDE I GRLI SE SA AZILATIMA, DONOSI DECI POKLONE KAO DEDA MRAZ! SRAM DA BUDE IZDAJNIKE NA VLASTI KOJE DOZVOLJAVAJU OKUPACIJU ZEMLJE!
Велика сеоба народа, демографски инжењеринг и „хаос“ под строгом контролом
Да ли се савремени демографски инжењеринг – иначе без преседана у историји – одвија у складу са централним геостратешким плановима Новог светског поретка? У контексту велике сеобе народа са Блиског истока и Северне Африке у Европу и Србију, неопходно је сагледати стратешке документе и мапе (тог дела света) по којима се овај процес одиграва…
Велика сеоба народа са Блиског истока и северне Африке која је интензивирана након овогодишњег скупа групе Билдерберг, одржаног у Телфс-Бахену, Аустрија. одвија се по плановима Новог светског поретка који је у том циљу обезбедио законску, инфраструктурну и материјалну базу. Стратешки циљеви који се овим подухватом реализују уклопљени су у средишње постулате Новог светског поретка који има амбицију да поништи оне националне државе и народе који су стратешким плановима одређени за демонтажу и нестанак у циљу реализације нове геоплитичке карте света. Демографски инжењеринг је у том процесу веома прецизно усмераван и обезбеђен сетовима закона, медијском и институционалном логистиком као и стварањем, финансирањем и обуком „агената хаоса“.
Демонтажа народа
У циљу успостављања Новог светског поретка, широко се примењују стратегије демонтаже народа и држава које је пре 31. годину описао Јури Безменов, КГБ агент у интервјуу Едварду Грифину, припаднику друштва John Birch. Процес се по Безменову одвија у четири фазе.
1. Прва фаза је деморализација која подразумева промене у националном идентитету, структуралну деконструкцију фундаменталних принципа на којима је народ утемељен, и елиминацију религије.
2. Друга фаза је криза: Производња економске, финансијске и кризе националне безбедности која укључује и слом моралних норми и вредности у датом друштву и држави.
3. Трећа фаза је нормализација: у овој фази се одвија апсорбовање и прихватање губитка слободе. Људи су толико презасићени променама и брзином њиховог наметања да почињу да прихватају промене као „нову нормалност“.
4. Последња, четврта фаза је дестабилизација: У овој фази људи који су помогли оркестрирање промена више нису потребни. Централизоване глобалистичке структуре преузимају директну контролу над земљом.
Ове четири фазе које доводе до демонтаже народа и земаља прецизно се могу пратити у Србији која је увелико закорачила у последњу, четврту фазу у којој глобалистичке структуре све отвореније делују на политичкој сцени.
мапа – фото Печат
Геополитика демографског инжењеринга
Демографски инжењеринг без преседана у историји, одвија се у складу са централним геостратешким плановима Новог светског поретка. У контексту велике сеобе народа са Блиског Истока и северне Африке у Србију, неопходно је сагледати стратешке документе и мапе Новог Блиског Истока по којима се овај процес одиграва.
Како је то у својим анализама показао социолог и геополитички аналитичар Махди Дариус Наземораја, ради се о настанку Новог Блиског Истока.
Термин Нови Блиски Исток уведен је у јавни дискурс у Тел Авиву, јуна 2006., када је амерички државни секретар Кондолиза Рајс употребила овај термин како би указала на неповратну стратешку декомпозицију овог дела света. Кондолиза Рајс је на конференцији за штампу, организованој у Тел Авиву у јеку израелских напада на Либан (2006.) истакла да се ради о „порођајним трудовима рађања Новог Блиског Истока“, те да ће САД гурати овај процес напред и да повратка на старо неће бити. Том приликом је државна секретарка САД, показала исто саосећање према патњама једног целог народа, неселективно бомбардованог од стране израелске авијације, колико и њена претходница Мадлен Олбрајт која је у интервју америчкој националној телевизији ЦБС (1996.) изјавила да је пола милиона мртве ирачке деце, вредно постигнутог циља.
Махди Даријус Наземораја
Махди Дариус Наземораја у анализи објављеној у Глобалним истраживањима под насловом: Plans for Redrawing the Middle East: The Project for a “New Middle East” каже да су израелски напади на Либан 2006.године, – које су у потпуности одобрили Вашингтон и Лондон – додатно потврдили постојање геостратешких циљева Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, и Израела.
Према речима професора Марка Левина „нео-либерални глобализатори и нео-конзервативци, и на крају Бушова администрација, су увели појам креативне деструкције као начин описивања процеса којим теже да остваре ново уређење света“…
Англо-америчка окупација Ирака, посебно ирачког Курдистана, послужила је као припремни основ за балканизацију (поделу) Блиског Истока.
„Прекрајање Блиског Истока од обала Источног Медитерана (Либана и Сирије) до Анатолије (Мала Азија), Арабије, Персијског залива и Иранског платоа, одговара ширим економским, стратешким и војним циљевима који су део дугорочне англо-америчке агенде за овај регион.
Један од централних стратешких докумената по којима се одвија процес дестабилизације и прекомпоновања Блиског Истока је Јинон план из 1982.године.
Сагледано из перспективе савремене ситуације на Блиском Истоку, ратови у Ираку, Либану (2006), Либији (2011), текући рат у Сирији, Јемену као и ситуација у Египту, морају се сагледати у контексту ционистичког Јинон плана за Блиски Исток. Ционистички пројекат подржава покрет јеврејских насеља. „У ширем смислу то укључује политику Палестине без Палестинаца што би довело до припајања Западне обале и Газе израелској држави“. Велики Израел би креирао велики број прокси држава. Укључио би делове Либана, Јордана, Сирије, Синајског полуострва као и делове Ирака и Саудијске Арабије. (Мајкл Чосудовски: „Велики Израел: Ционистички план за Блиски Исток“).
Јинон план представља израелски стратешки план који треба да обезбеди израелску регионалну супериорност. План инсистира на реконфигурацији израелског гео-политичког окружења путем балканизације суседних земаља у мање и слабе државе.
Истраживања Махди Дариуса Наземораје показала су да је Јинон план модификована екстензија британских колонијалних идеја и стратегија усвојених од Израела, и да је његов водећи стратешки циљ подела Блиског Истока и Северне Африке. Методологија деловања је стварање конструктивног хаоса и балканизација која се одвија распиривањем непријатељства међу етничким групама које компонују земље Блиског Истока и арапског света са циљем да се на Блиском Истоку и Северној Африци искористе верске и етничке разлике по принципима какви су примењени на бившу Југославију.
У том циљу неопходно је створити непријатељство међу муслиманима које би довело до стварања одвојених сунитских и шиитских држава. Јинон план је предвидео поделу и хришћанских области у Либану, Сирији и Египту. Амбиције стратега Јинон плана су прекрајање мапе Блиског Истока у складу са потребама Израела и реконфигурација држава тако да оне постану етнички и религијски хомогене.
„То значи да државе попут Либана, Сирије и Ирака више не смеју да буду места коегзистенције Асираца, Јермена, Курда, Арапа, и других етничких група или насељена Шиитима, Суни муслиманима, правосланим хришћанима, католицима, друзима, Језидима и Јеврејима. Јинон план је рецепт за „рат свих против свих“ и хаос. Такозвано „Арапско пролеће“ заправо има убедљиву сличност са циљевима Јинон плана“.
Реализација Јинон плана је укомпонована у спољну политику САД
„Рат свих против свих“ садржан је у концепту Пентагоновог „Лука нестабилности“ који се протеже од Балкана, Северне Африке и Украјине до јужне Русије, централне Азије, Блиског Истока и кинеске аутономне регије Ксинјанг Ујгур.
Стратегије балканизације и конструктивног хаоса на Блиском истоку и у Северној Африци, представљају методологију коју су неоконзервативаци одлучили да примене за стварање „Новог Блиског Истока“ са циљем да Сједињене Државе, Британија и Израел прекроје мапу Блиског истока у складу са својим гео-стратешким потребама и циљевима.
Лист америчке војске Armed Forces Journal, 2006., Атлантик (2008.), и Њујорк Тајмс (2013.), објавили су мапе за „Нови Блиски Исток“ засноване на стратешким поделама предвиђеним Јинон планом и нагласиле поделу Ирака и Сирије.“
Поред поделе Ирака, за шта се залаже и Бајденов план, Јинон план се залаже за поделу Либана, Египта и Сирије. Подела Ирана, Турске, Сомалије и Пакистана као и низа земаља Северне Африке (Египат, Судан, Либија и остатак региона) такође улазе у темељне одреднице овог плана.
Јинон план оперише са две есенцијалне премисе. Како би опстао, Израел мора: 1. да постане империјална регионална сила, и 2. мора утицати на поделу читавог региона и распад свих постојећих арапских земаља. Поделе се одвијају по етничким и верским линијама раздвајања у свакој појединачној држави. Идеја је да ће оваква подела (балканизација) водити ове државе на пут њиховог успостављања као сателитских државица које гравитирају око Израела. „Ово није нова идеја – сматра Мишел Чосудовски, главни уредник „Глобалних истраживања“ – и не сусрећемо је први пут у корпусу ционистичког стратешког мишљења у коме подела арапских држава представља лајт мотив. Рат у Сирији и Ираку, еклатантан су пример процеса израелског експанзионизма: „израелски обавештајци раде руку под руку са САД, Турском и НАТО и јасно је да је њихов наводни крсташки поход на ИСИС усмерен на уништење Сирије и Ирака као националних држава“.
Гледано у овом контексту, велика сеоба народа из земаља погођених ратним збивањима и декомпозицији на Блиском Истоку и северној Африци, има за задатак да са једне стране демографски ослаби земље у региону које треба уклопити у супремацију Израела, а са друге потпуно уништи демографску, економску и политичку снагу Србије. Трећи аспект демографског инжењеринга је ширење зоне утицаја и својеврсна награда Саудијској Арабији, Арапским Емиратима за њихову улогу у декомпозицији Блиског Истока и стварању услова за бескрајну „борбу против тероризма“ и „сукоб цивилизација“.
Демографски инжењеринг у Србији
Демонтажа српског народа, континуирано се спроводи након 2006.године.
Законска и инфраструктурна основа за овај подухват успостављена је у „цивилизованој ЕУ“ након 1990, када је Даблинском конвенцијом усвојен невероватан концепт „сигурне треће земље“ – правни модел који је као надлежну за давање азила прогласио земљу преко које су тражиоци азила ушли у јединствени простор ЕУ.
То је разлог због кога сви путеви миграната ка ЕУ (и ауторизација њиховог статуса) воде кроз Србију и њену територију и јасан показатељ да се демографски инжењеринг у Србији плански и систематски спроводи.
Ступањем на снагу Даблинске конвенције, 1997., постављене су основе за пребацивање питања азила и миграција из тзв. „трећег стуба“ (third pillar) правних норми које уређује национално законодавство у „први стуб“ (frst community pillar) који предвиђа уређивање права на нивоу Европске уније, односно централизовану мигрантску политику.
На основу Амстердамског уговора из 1997. којим је Даблинска конвенција ступила на снагу, Европска комисија је 2002. године почела са хармонзацијом и успостављањем јединственог система азила у ЕУ. У том смислу донет је читав низ докумената који се тичу критеријума за одређивање државе надлежне за испитивање захтева за азил. У том смислу од посебне су важности следеће директиве и одлуке: Council Directive 2001/40/EC; Council Directive 2003/110/EC; Council Decision 2004/191/EC; Council Decision 2004/573/EC. Ступањем на снагу Уговора из Амстердама почело је потписивање Споразума о реадмисији који представљају значајан инструмент политике депортовања миграната и тражилаца азила из европских земаља, са земљама Западног Балкана, који су потписале Албанија (2005), Македонија, Црна Гора и Србија (до 2007), а БиХ 2012, иако нису чланице ЕУ.
Србија је 2007. донела и Закон о азилу (који је ступио на снагу 1. априла 2008), и потписала значајан број билетералних уговора о реадмисији, којим се обавезала да „на захтев државе чланице ЕУ прихвати сопствене држављане и држављане трећих земаља без посебних формалности, осим оних које предвиђа овај Споразум“. Посебно поглавље Споразума посвећено је транзиту како би се ограничио „транзит држављана трећих земаља или лица без држављанства на случајеве којима се те особе не могу директно вратити у државу која је коначно одредиште“ (чл. 13).
„Заштита података“ такође је део Споразума о реадмисији као и закона о Азилу, као и питања њиховог спровођења и примене путем заједничке комисије. Одредбе Споразума имају примат у односу на све друге билатералне споразуме.
„Заштита података“ – како је то за Печат објаснио Миодраг Новаковић, главни уредник ФБ Репортера – може се односити на било који податак у оквиру реадмисије: може се држати у тајности прави број ре-администрирариних лица (депортованих из ЕУ), информације о њима (чији су били држављани, да ли су учествовали у рату у својим земљама, да ли имају криминални, или терористички досије и слично). „Заштита података“ омогућила је дакле, ЕУ да управљајући Комесаријатом за избеглице и миграције у Србији, под клаузулом тајности испоручи у Србију кога хоће, у ком год броју жели, може да уведе у популацију људе који су опасни по грађане Србије и уставни поредак, терористе и криминалце“.
Тако је законски оквир осмишљен по моделима европске колонијалне праксе, постао правни механизам по коме се одвија велика сеоба народа и демографски инжињеринг без преседана.
Млади и образовани Срби се плански и систематски стимулишу за одлазак из Србије. Државе „цивилизоване Европе“ стипендирају одлазак а власти у Србији спроводе све мере како би младе Србе стимулисали – да напусте Србију. Истраживања УСАИД-а за 2012. показала су да око 12.000 годишње младих, образованих људи напусти Србију. По одливу мозгова од Србије у целом свету пре три године у лошијој је ситуацији била само Гвинеја Бисао. Сваки десети ученик Математичке гимназије наставља своје школовање у иностранству. Процењује се да је у последњих 25 година Србију напустило око 800.000 образованих грађана а држава је одласком оних најбољих у стручном и образовном смислу изгубила преко 22 милијарде евра.
Сва релевантна истраживања показују да током претходне две деценије највећи проблем одлива мозгова бележи Србија.
У Србији се спроводи процес аналоган оном који је омогућио преотимање Косова и Метохије од стране глобалних планера српске пропасти и нестанка. Мере афирмативне акције – тада су примењиване на албанску популацију. Албанци су слободно досељавани из Албаније од Другог светског рата до данас, лагало се и манипулисало подацима о демографском стању на Косову после Другог светског рата када је забрањен повратак исељеног српског становништва на Косово, отварани су универзитети на албанском језику и усвајале су се мере и закони који су довели до константног исељавања Срба.
Нове власти су 1945. донеле Одлуку о привременој забрани повратка колонистима (Косово и Метохија)
Методологија исељавања Срба из Србије одвија се у складу са техникама развијеним у корпорацији РАНД: Србија се у медијима који делују у Србији представља као земља коју свако ко жели да нешто уради у животу – треба да напусти. Медији су препуни наслова у стилу: „Ви само идите, остало је брига Запада“. У том смислу Влада Србије усвојила је и невероватну, рестриктивну, дестимулишућу и наказну меру забране запошљавања нових радника у јавном сектору која ће важити до краја 2015. године, а након огромног успеха које су млади Србије постигли на свим такмичењима у свету, званичници Србије им упућују јавне поруке да су им врата ЕУ сада широм отворена.
Чињеница да је ЕУ је прогласила Србију сигурном трећом земљом, као и да је став званичника српске владе да је „појава азиланата у Србији „добра ствар“ јер „нам пружа прилику да Евроунији докажемо своју лојалност“, савршено кореспондира са четвртом, завршном фазом демонтаже Србије и српског народа. Тависток институт, ЦИА Ленгли и корпорација RAND су у средиште специјалног рата против опустошене Србије, пласирали причу о инвестицијама које се добијају од ЕУ, без обзира на чињеницу да се српском народу одузимају политичка и економска права у сопственој земљи. У том смислу „министарка Јоксимовић је недавно изјавила да је режим из евро – фондова за исламизацију Србије добио 2,3 милиона евра за 2014.годину“.
Да је у питању веома прецизно планирана операција веома добро показује Миодраг Новаковић у тексту под насловом: „Реадмисија азиланата и инклузија Рома су планиране (насилне) демографске промене у Србији- доказују званични документи“ у коме је изнео истраживање и статистичке податке швајцарске агенције „СДЦ“ која је „у сарадњи са режимски спонзорисаним „центром за заштиту азиланата“ недвосмислено показала да „Брисел „депоновањем“ исламских азиланата из трећих земаља на територији свог „вечитог ЕУ кандидата“- Србије, планира трајне и по србску нацију погубне демографске промене (националне, верске, културолошке идр.). „Швајцарска СДЦ агенција у својој анализи обрађује обе категорије азиланата (1. Тражиоце азила у ЕУ, и 2. Тражиоце азила у Србији. Овде треба нагласити да су скоро сви тражиоци азила у Србији претходно протерани (или им није дозвољен улазак) из ЕУ, као лажни азиланти.
Поред тога што се у овој студији од србске државе захтева („препоручује“) стварање услова за образовање и запошљавање (уз права на социјалну и здравствену заштиту) обе категорије лажних азиланата- алармантно је да се и за другу категорију „тражилаца азила у Србији (дакле странаца) захтева да буду „интегрисани у српско друштво“.
У том контексту извештај швајцарске СДЦ агенције закључује да ће све ово имати „ударац на демографију Србије у блиској будућности“ (an impact on demography of Serbia in near future) и у том смислу препоручује влади Србије „дизајнирање и планирање демографских пројекција Србије“ (designing and planning demographic projections of Serbia). У оквиру овог поглавља СДЦ препоручује Србији да планира и „дугорочно решење за обе категорије азиланата“ (…long term resolution of the problem of these categories of people).
Ове властите налазе и препоруке, швајцарски СДЦ је поткрепио додатном анкетом коју је спровео међу испитаницима из обе категорије- према тој статистици 55% лажних (из ЕУ протераних) азиланата жели „да се (ре)интегрише у србско друштво и надају се да ће у томе успети“ (55% of respondents have a desire to (re)integrate into society of Serbia and hope they will succeed in it).“ (Миодраг Новаковић: „Реадмисија азиланата и инклузија Рома су планиране (насилне) демографске промене у Србији- доказују званични документи“.)
Претварање ЕУ у електронски Гулаг
Оно што се у лоботомичарским медијима (на задатку вођења специјалног психолошког рата против Срба) не спомиње је дугорочан процес у коме ЕУ уводи електронску контролу својих граница у чију „плавокрвну“ зону (ЕУ 8) нико неће моћи да уђе без такозване „плаве визе“ („електронског документа који поред званичних садржи и многе приватне, као и биометријске параметре, отиске прстију, ДНК, електронски чип, и глобални позициони чип- технологију која је у примени под називом “BIODEV II”). Процес контроле граница моделован је по угледу на амерички Homeland Security: затварање граница попут тврђаве.
Како је то у интервјуу за Геополитику рекао Махди Наземораја: „Процес укључује дубоко партнерство са приватним корпорацијама и предвиђа затварање ЕУ од спољашњег света, па чак и спречавање егзодуса људи у ЕУ у временима болести, глади и несреће. По истом принципу ЕУ може да постане нож са две оштрице који ће такође спречити људе да напусте ЕУ.
Европски систем за гранични надзор и контролу (EUROSUR), подешен је да прати све граничне прелазе ЕУ користећи сателите високе резолуције и беспилотне летелице за спречавање уласка и кретања миграната. Фронтекс (Frontex), обавештајна гранична агенција са седиштем у Пољској, створена је од стране ЕУ за све типове надзора. Ова агенција са седиштем у Варшави, оперативна је од 3.октобра 2005. Додатни нагласак је стављен на границе ЕУ са Русијом и јужне границе тврђаве Европе – Сеуту (Ceuta) и Мелилу (Melilla) у Северној Африци, Систем надзора и контроле укључује радарску детекцију, сензорне системе и целу мрежу камера која има задатак да прати покрете миграната ка Европској унији“.
Ради се о моћној инфраструктури електронске контроле кретања људи у Европи и ободним подручјима, при чему је посебна пажња посвећена такозваној Медитеранској Унији, ради спречавања муслиманске популације из Африке и са Блиског Истока да продру у „цивилизовану ЕУ“.
За утеху – Србија им је у потпуности на располагању.
Биљана Ђоровић
Budala i krivih drva nikad dosta.
partizan, 25.08.2015. 12:45:13
Ako si tako pametan, zašto ti ne zbrineš sve te azilante, podeli im svoju zemlju, kompletno imanje kuću, pa neka kod tebe žive. Ubeđen sam da kvadratnog metra kuće im ne bi deo. Ništa nisu shvatio u globalnim svetskim procesima. Ovde se rado o demontaži srpske države, demografskom inženjeringu, prvo su deportovali sve cigane iz EU i Srbiju, pa sada od Srbije prave islamsku državu. Više se teritorje ne osvajaju vojnom okpacijom. Vremena su se promenila, a sa njima i oblici okupacije države i naroda.
Imamo zarobljavanje naroda bezvrednim novcem FED-a, u vidu dvanja MMF kredita, liberalizacijm tržišta, imamo zarobljavanje naseljavanjem drugih naroda na jednu terotriju.
Šta misliš da li bi u Emiratima, Arabiji, Siriji, Iranu, Iraku, LIbiji, Egiptu, Alžiru, Tunisu, primili milion Srba azilanata da se slobodno kreću po njihovim zemljama?
Svi ti azilanti i oni arapi koji su se dokopali jeftino najplodnije srpske zemlje nemaju nameru više ikada na napuste srce evropa. Zašto bi neko živeo u pustenjskom pesku Bliskog istoka, Afrika, Sahare, Emirata kada ludi Srbi sa izdajnicima na vlasti svoju zemlju besplatno ustupaju, otvaraju granice za neograničen broj miliona arapa, i svih drugih naroda koji žele da okupirajku Srbiju.
Miodrag Novaković
…Кризу у чијем се епицентру, територијално очерупана и економски, и у сваком другом погледу уништена, Србија нашла, али не својом вољом, већ по унапред припремљеном сценарију „невидљивих центара моћи“. Већ сам рад г. Лазанског оставља места за сумњу у добре намере, а када се све то стави у контекст државно-медијске кампање масовне сензитивизације и промене свести код грађана Србије, у сврху мирења са процесом насилне „азилантизације“ Србије и прихватања (стеченог стања), оних који нам никад браћа нису били, у „братски загрљај“- како то сугерише луцидни србски премијер, који ових дана за највеће инвестиције у Србији, проглашава нове, „веће и лепше“ азилантске центре…
ЛАЖански свих времена: „Страх од странаца“
Новине „Политика“ су половином овог месеца објавиле кратак есеј реномираног војног аналитичара Мирослава Лазанског, под актуелним насловом „Страх од странаца“. Господин Лазански, новинар оштрог пера и бритког ума, који се у својој професионалној каријери доказао као веома успешан и компетентан војни коментатор, у овом конкретном случају се дотакао политичке теме, којој по мишљењу писца ових редова, или није дорастао, или је намерно покушао да је банализује- и потом„сензитивизује“ дешавања, везана за највећу мигрантску кризу на европским просторима од окончања Другог светског рата, очигледно играјући на емоције читалаца.
Кризу у чијем се епицентру, територијално очерупана и економски, и у сваком другом погледу уништена, Србија нашла, али не својом вољом, већ по унапред припремљеном сценарију „невидљивих центара моћи“. Већ сам његов рад оставља места за сумњу у добре намере, а када се све то стави у контекст државно-медијске кампање масовне сензитивизације и промене свести код грађана Србије, у сврху мирења са процесом насилне „азилантизације“ Србије и прихватања (стеченог стања), оних који нам никад браћа нису били, у „братски загрљај“- како то сугерише луцидни србски премијер, који ових дана за највеће инвестиције у Србији, проглашава нове, „веће и лепше“ азилантске центре…
Ових дана смо такође бомбардовани многобројним анализама, ставовима, есејима и репортажама на тему „напрасног прилива“ азијско-афричких „избеглица“ и проспективних „политичких азиланата“ из (евроатлантским „интервенцијама“) уништених, некад веома просперитетних и секуларних земаља Блиског Истока и севера Африке, попут Ирака, Сирије, Либије идр…
Парадоксално, у хајку на азиланте су се масовно упустили и (полу)државни таблоиди, који су до недавно слепо држали страну, још слепљег,србског режима. Истовремено прозападне и сорошке НВО су кренуле са масовном кампањом сензитивизације, симпатизације и емпатизације са „азилантима“- наравно ова кампања је усмерена на збуњене и затечене грађане Србије, који поред свега тога једва састављају крај са крајем, и нису решили ни животна питања властите деце, нити прогнаних рођака из србских Крајина на Западу, и са србског Косова на југу.
Овој политичко-социјалној папјазанији запршку, поред „дежурних аналитичара“ свих времена (или је можда боље рећи „свих режима“) попут уваженог г. Лазанског, додају и небулозни политичари попут министарке Јоксимовић која сматра да нам „што већи број азиланата увећава шансе да уђемо у ЕУ“, или директора Азилантског центра Србије извесног г. Радовића, који овај дириговани прилив азиланата сматра „туризмом који ће нам донети паре“, да не спомињемо бескичменог министра Вулина који један дан јуриша на мађарски берлински зид, а следећи захтева постављање србског на југу (иначе, ова друга „небулоза“ му је потпуно на месту)- да би сво ово медијско-политичко лудило крунисао наш луцидни премијер, који је отишао у центар Београда да се баци у загрљај тамнопутим избеглицама (опкољен кордоном тешко наоружаних горила) да би им потом недвосмислено поручио „да ће свако од њих ко пожели да се трајно настани у Србији бити добродошао!?“…
Али да се вратимо г. Лазанском и његовом лежерном есеју на ову веома „нележерну“ тему-
У самом поднаслову свог текста Лазански се пита „Да ли су избеглице феномен, или болест модерног доба?“. Ово је лажна дилема јер да би нешто било „феномен“, онда то претпоставља природну појаву и мора да се деси само од себе- а ако је „болест модерног доба“, онда би морала да буде присутна и у другим деловима света, а не само у оним регионима који су били предмет НАТО хуманитарних ратова, обавештајно-субверзивних насилних промена режима, типа нашег „5 октобра“, или банкарског (читај ММФ) пустошења неоколонизованих „трећих земаља“, које су се, као резултат тих планираних и циљаних западних обавештајних „фолс-флег“ и војних „блиц-криг“ операција распале у крви и пепелу, резултирајући у масовни егзодус милиона унесрећених.
Дакле, одговор на „дилему“ Лазанског јесте- да се овде ради о калкулисаним, западно спонзорисаним геноцидима и етничким чишћењима (уосталом југословенски народи су почетком 90их били пробни балон (и жртве) за тај нови глобалистичко-интервенционистички и Нато-хуманитарни концепт „владара из сенке“- и још калкулисанијем усмеравању овог егзодуса на осиромашен, етнички и верски подељен Балкан. Ништа у овој причи није „феномен“, нити „болест“, нити се дешава случајно…
У следећем пасусу г.Лазански, иначе познат код политичко-медијског „џет сета“ као „мачо мушкарац“, саосећа са страном избегличком гомилом која је ових дана преплавила центар Београда- „Заправо, тужно је гледати избеглице са Блиског и Далеког истока како леже по парковима, седе на бетону, или се перу поред цистерни са пијаћом водом. За путника намерника који долази у Београд возом, или аутобусом, то су доста шокантне слике.“.
Ја заправо немам ништа против оваквог срцепарајућег описа јадних миграната, и то бих прихватио од стране г.Лазанског, када бих поверовао у искреност и добронамерност његових речи. То кажем, јер се сећам у најмање једној прилици (тв емисији), јавне прозивке (од стране Лазанског) србских Крајишника, избеглица, који су пред америчко-хрватском геноцидном инвазијом тзв. „Олујом“ (препуштени усташама на милост и немилост, од стране Милошевића и Караџића) спашавали живе главе у Србији. Не сећам се да је г.Лазански тада проливао крокодилске сузе над трагичном судбином наших сународника као што то данас чини над судбином „азиланата-исламиста“, већ се сећам како их је јавно прозивао, „зашто нису остали тамо да се боре“!? Било би коректно да се он сада упути у парк код Карађорђеве и од ових тамнопутих „избеглица“ захтева да иду назад да се боре за своја огњишта, која су тако „брзопотезно напустили“…
Потом г. Лазански сугерише, у форми „личне дилеме“, да би Србија требало слободно да прихвати већи број избеглица, пошто нема разлога да се плаши од њих, јер по његовом мишљењу Србија није учествовала у разарању њихових земаља. Лазански се пита, шта ћемо ако нико не жели да прихвати те избеглице (а очигледно нико нормалан у Европи то не жели- нарочито не у полумилионским камповима како нама то сугерише „добронамерна“ ЕУ)- Наравно он овде не тражи изричито да се они прихвате, али свима нама намеће моралну дилему- „Јер, шта ћемо с избеглицама који уђу у Србију, а Мађари их не прихватају? Како их вратити у матичне земље ако је тамо рат? Да ли уласком у Србију с избеглицама може да стигне и политичка борба разних избегличких и имигрантских група?“
Подмећући просечном и збуњеном грађанину овакву моралну дилему, он очигледно игра на емоције и самарићанску православну душу нашег грађанина покорног (за коју нисам сигуран да је и сам поседује?). Психолози то називају „сензивитизацијом“, која по писцу ових редова, у условима масовне најезде стотина хиљада, а можда и милиона страних људи, има добре шансе да прерасте у „штокхолмски синдром“, такође психолошку појаву, када се таоци (у овом случају Срби) поистовећују са отмичарима (у овом случају азилантима-исламистима) и добровољно препуштају своју судбину у њихове руке.
Да ли је овакав коначан резултат упрограмиран у овакву сензитивизацију и масовну промену свести код грађана Србије, коју данас спроводе режимски медијски агенти, сорошке НВО и наравно прозападне владине агенције. Да се грађани Србије доведу у ситуацију да је „азилантизација и исламизација“ Србије нешто неминовно, са чиме треба да се помиримо!?
У свом „дубиозном есеју“, Лазански се позива на италијански случај, где се примењује специфичан закон који азилантима опрашта кривична дела, у име хуманости. И овде Лазански наводи погрешан пример, зашто се није позвао на аустријске законе, по којима наши северни суседи све азиланте који су се огрешили о закон изолују у напуштеним замковима у Алпима (према недавној изјави члана владе Хајдера), другим речима стављају их у „конц-логоре“- наравно да након таквог искуства они неће пожелети да остану у Аустрији…
Лазански се упорно позива на италијански правни систем (тзв. Мартелијев закон, који наводно стимулише азиланте да дођу у Италију) и на друге прописе ЕУ, сугеришући да проблем азиланата није могуће решити законима. Потом критикује северноевропске земље за ксенофобију и расизам. У овом делу могу да се сложим са неким његовим ставовима.
Али за мене је проблематична свака компарација са, и спровођење ЕУ закона, на територији Србије. Ми једноставно не припадамо ЕУ, и по мом мишљењу то се никада неће ни десити, јер у ЕУ не постоји искрена намера да икада приме Србију за своју чланицу, Уосталом зашто би депортовали стотине хиљада Рома у Србију и складиштили у још већем броју тамнопуте азиланте на нашој територији- да би нас онда сутра, све заједно са њима примили у ЕУ?
Ипак, за мене је „најзабавнији“ део у коме г.Лазански проглашава Словенију „најтолерантнијом ЕУ чланицом“, хвалећи њен „мултикулти“ карактер. Да ли су по г. Лазанском „наша браћа“ Јањези „најтолерантнији“ и зато што најбројнијој етничкој мањини у Словенији, Србима, већ годинама систематски бране статус званичне „националне мањине“, као што су то признали свим другим дошљацима са Балкана? То што су се закитили са пар србских мешанаца и једним егзотичним црнцем (на политичким функцијама) ништа не доказује. Уосталом и Хитлер је све до краја рата на руководећим функцијама држао пар Јевреја и једног Муфтију- али то га није спречавало да њихове народе тамани до истребљења…
Код нас ће ситуација са „азилантима“, у односу на неке суседне земље, бити много гора (везано за последње вести из Грчке, о насилном и рушилачком протесту хиљада азиланата на оству Кос)- Грци су само транзитна (и почетна) улазна земља- ЕУ је прогласила Србију трећом сигурном земљом у коју данас складишти азиланте у алармантном броју, све у складу са споразумима о реадмисији, потписаних са корумпираном србском владом.
Анкета (испитивање урадио швајцарски СДЦ) државне агенције Србије („Центра за заштиту азиланата“) показује да чак 55% азиланата сада жели да се трајно настани у Србији. Намера је да се систематским шиканирањем миграната у ЕУ и физичким спречавањем њиховог уласка (масивне ограде на мађарској и бугарској граници) у Еврозону- азиланти „убеде“ да је за њих најбоље да остану у Србији- што многи од њих сада и виде као једину могућу опцију.
Ако на то додамо званичан став званичника србске владе да је „појава азиланата у Србији „добра ствар“ за нас, јер нам то пружа прилику да Евроунији докажемо своју лојалност“(министарка Јоксимовић), онда можемо да разумемо да иза оваквог складиштења азиланата у Србију очигледно стоје и неки елементи из србске владе!?
Дакле ствара се огромна критична маса азиланата (председник скупштинског одбора за безбедност генерал М. Стојановић говори о цифри од скоро пола милиона (очекиваних) само у овој години), нарочито мушкараца „војног доба“, који су готово стопроцентно муслимани, и наравно са урођеним „анимозитетом“ према хришћанској (православној) култури у нашој средини. Ако узмемо у обзир и званичне податке угледних западних медија, да су међу тим азилантима већ убачене хиљаде терориста „Исламске државе“, који намеравају да од Балкана направе нови „калифат“ и одскочну даску за војно-терористичке акције широм Европе (што подразумева претходну исламску окупацију Србије и других балканских земаља)- онда је јасно да је ђаво однео шалу.
Да ли то наши званичници виде, да ли желе да то виде, и да ли су (пот)плаћени да то не виде- показаће наредни дани. Једино што делимично охрабрује у целој овој причи, јесте чињеница да је о том проблему јавно проговорио и председник скупштинског одбора за безбедност генерал Момир Стојановић.
Невезано за неки будући званични „одговор“ нашег режима- ова ситуација са намерним „складиштењем“ азиланата „исламиста“ у Србији је један од најозбиљнијих изазова са којим се суочава Србија, још од илегалног НАТО рата против наше отаџбине 99те, и потребна је мобилизација свих патриотских снага и националних институција у Србији да се овај проблем врати назад у евроунијско двориште, где и припада, јер су кризу у земљама из којих нама данас стижу ти азиланти, створили управо евроатлантисти из Вашингтона и Брисела, својим илегалним ратовима и извозима „обојених револуција“ у земље Блиског и Средњег Истока, и Африке- које су имале за резултат физичко уништење и социо-економски распад држава из којих се сада „спонтано(?)“ покренуо овај „азилантски цунами“. Дакле ово најновије условљавање Евроуније везано за наводне „евроинтеграције“ Србије- треба категорично одбацити, и испоручити им назад сву ту њихову НАТО интервенцијама створену „азилантску копилад“.
Такође треба директно питати „наше пријатеље“ из Брисела, шта су урадили по питању протераних (у Србију) „милион“ Срба из Хрватске, Косова и других крајева бивше СФРЈ, 90их годИна- зашто „наши пријатељи“ из Брисела и Вашингтона не финансирају смештај и „бизнис могућности“ и за њих, или зашто не присиле владе новостворених балканских држава да и они потпишу споразум о реадмисији (са Србијом) наших избеглица из тих „земаља“, и зашто не одвоје милионе евра, за рецимо „инклузију“, запошљавање и отварање бизниса, протераних Срба у Хрватској- као што то данас раде на масивној скали у Србији са „ромским азилантима“, од којих већина чак оригинално и нису из Србије!?
…Данас је очигледно на делу најгоре лицемерје „наших пријатеља“ из Брисела, и паклени план Вашингтона да се од Србије створи неки нови „Балкански калифат“, и тиме трајно дестабилизује цео наш континент- то изгледа данас једино слепци (или послушни западни режимски плаћеници) не могу да виде…
De maknite ovu budaletinu vidite da je puk’o.
Ево написаћу нешто што ми је прво пало на памет.
Наравно, кад неко, било ко, пише нешто што му је прво пало на памет треба узети у обзир ко је он, чији је, одакле је и како му је баш то пало на памет, па се у том процесу изгуби идеја водиља да је човјек писао шта му је на срцу, без размишљања, управо и упркос томе да је море животних лијепих и ружних прилика кумовало срцу му и ономе што ће са њега управо полетјети овамо.
Исто је са избјеглицама, одакле год да су избјегле и гдје год да су кренуле, а најгоре је кад негдје евентуално стигну. Нешто и неко их натјерао у збјег, потом у избјеглиштво, док дестинацију бирају прилично линеарно – бјеже на сигурно, потом на боље. У том процесу преиспитују и преваспитавају навике и обичаје домородоца, слично као што било ко преиспитује накане свог писца. И обратно.
Ту се од вријеђања здраве памети до евентуалног краја цивилизације провуче свега помало и за свакога, па се средина заједно са домороцима и оним дођошима, увријеженим ставовима и новотаријама све скупа нађе у лонцу. Босанском.
У привиду социјлошке сензације сви се хватају за своје актуелне и тренутне теорије, тумачећи их непознатим ликовима и онима који не желе да их слушају, смарајући као Јеховини Свједоци без пропагандног материјала, усмено као да им је за љеба. Обмањујући и себе и другог од јефтине чињенице коју социјологија игнорише – није све феномен.
Маса ствари су феномени, спонтана дешавања која непредвидиво утичу на нас. Неке друге ствари се гурају, форсирају, мада је то тешко спознати пратећи сензацију. Много лакше проучавајући граничне вриједности дате нам сензације.
Томе у прилог можемо посматрати Европу као театар свих неолибералних, а можда више културно-марксистичких комада. Таква је већ 20 и кусур година, па ово гранде-финале са имигрантима не изненађује. Очекивано је, питање је било само шта је на асортиману.
А на асортиману је (тренутно): ИСИЛ, Украјина, као главна јела, потом ширење Уније и срања са Ираном, на другом мјесту, те као десерт – капитализација (куповина суверенитета кроз ММФ-ов диктат, радничка права, приватизације, и тако даље), а шлагворт – мањинска права (укључујући и питања хомосексуалне мањине).
Циљ свега тога јесте крупни капитал и општи хаос. Никоме ко има иоле везе са новцем и токовима истог није ни на крај памети да фура теоријска срања са друге године Економије. Да остварује еквилибријуме, да крпи рупе и тржишту и слично. Управо обратно, јер ту лежи лова. Несигурност је (супротно популарном вјеровању) идеална средина за екстра-крупни капитал (читај војно-индустријски комплекс). Сигурност је са друге стране добра за боранију, и њихове послове.
А Европа се показала пар пута у историји као супер полигон за све то јер европска неслога је епских размјера, а слога буре барута.
Аутори Исламске државе, пропасти Либије и сличних су тога били свјесни. Зато нам данас шаљу боранију, у огрномним количинама, па ни сами не знамо шта ћемо са њом поред своје постојеће, нити је можемо удомити јер немамо од чега, нити је можемо шкартирати јер кршимо повељу Уједињених Нација, људска и маљинска права …
Хаос и лудило, бизнис.
…Мулитимедијски приказ ритуалног одсецања глава, десетинама египатских православних хришћана (Коптима) од стране терориста Либијског Калифата И.Д., на обали Медитерана (на само 300 километара од европског континента) који смо са згражавањем гледали, удобно ушушкани у својим домовима- може веома лако да се понови, али овај пут на обалама „бедуинског Београда на води“. С тим што ће, у том случају, тела обезглављених људи у наранџастим комбинезонима припадати нашим сународницима!? У случају да не будете у стању да отпратите тај „мултимедијски игроказ“ на националној телевизији (у овој фази за сада само имагинарног) неког будућег „Србистанског Калифата“, добре су шансе да сте управо ви један од тих обезглављених Срба….
Анализа „режимске најаве“ ревитализације србских региона масовним насељавањем арабских миграната- М. Новаковић
…Оно што се ни најмрачнији прозападни политички умови, пре свега они из државног врха, нису усуђивали да јавно изрекну – у последњој емисији „Кажипрст“ ТВ-Б92, обелоданила је државна повереница за „равноправност грађана“ Бранкица Јанковић…
Она је дословце из(на)јавила- да „нова фаза“ решавања питања илегалних миграната треба да буде масовно насељавање опустелих делова Србије „арабским азилантима“, у сврху „побољшања регионалног развоја“ и ревитализације србских села,у нашој Отаџбини!?
Ако је неко помислио да је у питању „махинална“ политичка изјава „успаљене поверенице“- на страну што је ова висока државна службеница овим иступом изашла из легалног оквира свог деловања, пошто овде конкретно пропагира „равноправност“ „стотина хиљада“ мигрантских уљеза у Србији, углавном арабске националности и исламске вероисповести, скупине коју парадоксално већински чине млади мушкарци војног доба, а не наших грађана- онда се тај неко, дубоко вара…
…Ова њена калкулисана изјава је пре свега део пакленог плана евроатлантиста из Брисела и Вашингтона да у Србији трајно промене демографску етничку и верску слику, и да државотворни србски народ сведу на националну мањину, и потом га трајно избришу са политичке и историјске мапе Европе.
У једној ствари је ова евроатлантска лобисткиња током овог телевизованог наступа била у праву- овај њен предлог представља „нову (и последњу?) фазу“ решавања питања евроунијског „азилантског отпада“, и елиминисања србског националног питања, који ових дана недобронамерни Брисел складишти у алармантном броју, широм Србије, али примарно на албанизованом југу Србије, и у „десрбизованој србској“ престоници- Београду…
Ја сам прву анализу на ову тему написао пре две године, под насловом: „Шта је заједничко „исламизацији, азилантизацији и регионализацији“ Србије !?“ Али тада нисам ни сањао да ће овај процес, уз свесрдну издајничку сарадњу петоколонашког србског режима, бити у овој мери радикализован, и из домена прикривеног рата против србских националних интереса у Србији и у региону, прећи у ову нову, веома јавну фазу, културног геноцида, и етничког чишћења Србије од самих Срба…
…Јер ово што нам се данас дешава и буквално јесте један од најгрубљих видова етничког чишћења једне државе од свог државотворног народа (вероватно незабележен у савременој историји), које сада има реалну шансу да прерасте чак и у физички геноцид, ако узмемо у обзир отворене амбиције „западно спонзорисане“ Исламске државе, да од Србије (и других православних балканских простора), створи нови исламски калифат.
ФБР коментар аутора М. Новаковића, на друштвеним мрежама, у контексту горње изјаве поверенице Јанковић:
Није државна повереница „дрогирана“ као што ви сугериште, она је део државног апаратуса, и све је то део пажљиво осмишљеног (анти-србског) плана-
*Прво швајцарска „демографска агенција“ СДЦ уради за потребе Евроуније и београдског режима озбиљну статистичку анализу у којој документује да чак 55 одсто из ЕУ „враћених у Србију“ наводних лажних азиланата, сада желе да трајно остану у Србији, па потом препоручи нашој држави да планира трајне демографске промене поводом исте појаве.
*Потом генерал М. Стојановић председник скупштинског одбора за безбедност јавно обелодани ЕУ планове о намери складиштења 400 хиљада миграната у Србији. *Онда абсолутистички владар Србије, „господар“ Вучић јавно на телевизији изјави да су сви (арабски) мигранти који се одлуче да за стално остану у Србији, више него добродошли.
*Потом у моменту када све околне земље затворе своје границе за мигранте, бодљикавом жицом и тенковима, ми их широм отворимо…
Дакле ово је све део евроатлантског хладнокрвног плана, свођења србског државотворног народа у властитој отаџбини на националну мањину, а потом и буквалног истребљења истог.
Ова „грађанска успаљеница“ у свом телевизованом наступу (на националној фреквенцији) не делује ни мало случајно (нити самостално), њен наступ је део психолошко-пропагандног рата у функцији „омекшавања и кондиционирања“ србског националног корпуса, о неминовности прихватања (и суживота са…) ове, србском светосављу антагонистичке, арабске исламске културе, која ће се потом попут биолошке „радиоактивне бомбе“ проширити по целој Србији и потпуно „абсорбовати“ њен државотворни народ, вероватно до нивоа „екстинкције“- много већом брзином, него што су то у блиској прошлости учинили албански уљези на србском Косову, под Брозовом диктаторском палицом, у бившој социјалистичкој Југославији…
Наравно, претходно су београдски петоколонаши, у садејсту са ЕУ створили све неопходне „легалистичке услове“ за тако нешто- усвајањем, по србске националне интересе веома штетних, закона о реадмисиији, азилу и држављанству- који омогућују „брзопотезно“ давање држављанства, „лажним азилантима“, од којих су већина (према признању наших државних званичника) „симултано рођени“ 1ог Јануара, било које године…
Ако ови последњи догађаји, и јавни наступи (и деловање) режимских званичника нису довољни да просечни грађани у Србији, нарочито припадници србског државотворног народа, увиде да је на делу отворена и „геноцидна“ велеиздаја наших националних интреса, онда шта је потребно да би „неверни томе“, у данашњем НАТО протекторату, који се још увек зове Србија, схвате да је ђаво однео шалу…
…И да нам је хитно потребна- не козметичка политичка промена, на „стидљиво“ најављеним Вучићевим изборима, који ће поново бити унапред политичко-медијски изманипулисани (као и сви остали, западно контролисани. од 5ог октобра 2000те до данашњих дана), да би „београдска пета колона“ могла до краја да спроведе овај паклени бриселски план- већ суштинска национална револуција, и консеквентно успостављање одговорене Владе националног спаса…
…Онда таквом просечном грађанину „нема спаса“.
Мулитимедијски приказ ритуалног одсецања глава, десетинама египатских православних хришћана (Коптима) од стране терориста Либијског Калифата И.Д., на обали Медитерана (на само 300 километара од европског континента) који смо с згражавањем гледали, удобно ушушкани у својим домовима- може веома лако да се понови, али овај пут на обалама „бедуинског Београда на води“. С тим што ће, у том случају, тела обезглављених људи у наранџастим комбинезонима припадати нашим сународницима!?
У случају да не будете у стању да отпратите тај „мултимедијски игроказ“ на националној телевизији (у овој фази за сада само имагинарног) неког будућег „Србистанског Калифата“, добре су шансе да сте управо ви један од тих обезглављених Срба.
–
Ако овај мрачни, али по писцу ових редова, веома реалистични проспект будућности наше отаџбине, није довољан да у овим, по нашу отаџбину једним од најсудбоноснијих, времена у нашој националној историји, не ставимо иза себе све политичке и друге несугласице, и не збијемо наше редове, у борби за национално ослобођење и голи опстанак србског народа и државе, на нашим историјским просторима…
…Онда можда и не заслужујемо да постојимо, и боље да послушамо савет „наше заштитнице“ Бранкице Јанковић, и своја вековна огњишта уступимо „џихадистима из наших редова“, који док пишем ове редове, на македонско-грчкој граници, са гнушањем бацају у блато хуманитарне пакете Црвеног Крста, само због тога што се на њима јасно види крст- као симбол хришћанства!?
М. Новаковић