У Истанбулу живи веома мали број православаца

Након размјене становништва између Турске и Грчке 1920-тих година, број православаца у највећем турском граду, некада средишту моћне Византије, драстично се смањио.

Православци су некада чинили знатан дио популације Истанбула. Међутим, након размјене становништва између Турске и Грчке 1920-тих година, али и због емиграције у западну Европу, њихов број се драстично смањио.

Ријетки појединци су одлучили остати и градити живот у Истанбулу, а један од њих је Фоти Бенлисоy, власник издавачке куће "Истос" у Турској. Он и његов тим једини издају књиге на грчком, али и турском и енглеском језику. Уз мало новца, али пуно ентузијазма, успијевају опстати већ годинама.

"У Истанбулу је постојала велика традиција издавања књига, новина и часописа на грчком језику. То је, нажалост, нестало 1960-тих година због демографске ерозије грчког становништва. Још у османлијском периоду, у 19. вијеку, објављиване су стотине, чак хиљаде књига на грчком и турском језику. Покушавамо наставити ту некадашњу традицију", каже Бенлисоy.

Наслијеђени проблеми

Он је истанбулски православац, један од ријетких који је одлучио градити живот и каријеру на земљи својих предака, јер бројни емигрирају у Грчку или другдје. Колико их је, заправо, остало – видљиво је на служби у сједишту Цариградске патријаршије у Истанбулу, гдје број свештеника надмашује број вјерника.

Једини православни представник у државној Дирекцији за вјерске задужбине Лаки Вингас сматра како се положај жртава дискриминације, али и лоших дипломатских односа Турске и Грчке у прошлости, протеклих година поправио.

"Превише смо проблема наслиједили из прошлости. Велики је био притисак у прошлости и тешка је била судбина мањина. Протеклих десет година ствари иду напријед. Постигли смо неколико позитивних резултата. Најважније од свега је самопоуздање које осјећамо", наглашава он.

Један од главних изазова Екуменске (Цариградске) патријаршије, како себе назива, јесте питање поврата имовине одузете након оснивања модерне Републике Турске. Процес споро тече, јер се закони донесени у вријеме Кемала Ататурка тешко мијењају.

Камен спотицања

Осим тога, грчка мањина у Турској, баш као и турска у Грчкој, била је предмет дипломатских игара у прошлости.

"Питање мањина у Турској одувијек је било политичко и под утицајем међународних односа. Можете питати Владу због чега је то тако. Али, данас знамо да право на вјерске слободе појединца не би требало зависити од дипломатских односа с другим земљама", сматра Мине Јилдирим из Хелсиншког комитета Норвешке.

Упркос свему, људи попут Фотија су живи свједоци да православна заједница у Турској показује знакове ревитализације, јавља новинар Ал Џазире Харун Карчић из Истанбула.

"Истанбул је прије само 50 година имао готово 100.000 православаца. Данас их је 33 пута мање, свега близу 3000. Имовина која је одузета Патријаршији у вријеме Ататурка постепено се враћа, иако је теолошка школа Халки и даље камен спотицања Патријаршије и Владе. Међутим, православци који су напустили тај град не показују никакве назнаке да ће се у скоријој будућности вратити", додаје Карчић.