У Ефбиху ратни злочинци откупљују затворске дане, и то повољно

Пресуђеним ратним злочинцима, кантонални судови, као и суд у Брчко дистрикту, одобрава замјену затворске за новчану казну. Тројица осуђеника из Цазина,Тешња и Брчког, од укупно пет којима је то омогућено, већ су уплатили новац и избјегли затвор. У већини поменутих случајева, ријеч је о пресудама за злочин над Србима.

Таквих примјера у Срспкој нема, али има осуда. Недопустиво је, кажу, да се за ратни злочин изриче минимална затворска казна, која се потом откупи новцем. Дан у затвору може се замијенити за 100 КМ и мање.

Ратни полицајац из Тешња, Атиф Кркалић, правоснажно је пресуђен 2012.године због физичког малтретирања српских цивила у јуну и јулу `92. године. Већ је уплатио 36. 000 КМ како би избјегао затворску казну од годину дана.

– Невјероватно је да се може за ратни злочине може платити. Невјероватно је да се плаћа за било који облик кривичног дјела. Значи, богати људи шта год да ураде све плате – каже Недељко Митровић, предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила.

Примјер Атифа Кркалића само је један у низу који је разголитио накарадну правосудну праксу у Федерацији БиХ. Поразно је да се у том ентитету изричу казне за ратни злочин до годину дана, што пресуђеним даје право да је замјене за новчану.

– Ово је један вид дискриминације, с обзиром да се Србима изричу драконске казне и да нити једно лице српске националности није осуђено на казну затвора до годину дана а Бошњацима судови у Федерацији изричу казне испод законског минимума и на тај начин отварају могућност за откуп казне – наглашава Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

Којић каже да замјена затворске новчаном казном није ништа друго него нека врста помиловања, иако ентитетски закони то не дозвољавају, када су у питању пресуђени ратни злочинци.

– Посебно наглашавам да те одредбе које омогућавају плаћање казне у потпуности дерогирају закон о помиловањима који је на снаги у оба Ентитета – каже Којић.
Судови у Федерацији БиХ не само да изричу срамно ниске казне за ратне злочине над Србима, већ осуђеницима досуђују ниже цијене боравка у затвору од законом предвиђених 100 КМ.

-То је нека пракса али има пресуда на пуно мање износе, има пресуда на износе дневне од 14 КМ а то је тек изигравање закона – каже Реџи Делић, шеф Одјела за ратне злочине и привредни криминал у Тужилаштву Зеничко-добојског кантона.

Кривична дјела ратног злочина су према међународном праву најтежа, због чега јавност очекује драконске казне. Умјесто тога, у ФБиХ се изричу казне испод законског минимума и омогућава замјена за новчану, чиме се не постиже сврха кажњавања, а жртве додатно буду понижене.