Турска се окреће исламском банкарству

Исламске банке све су популарније у Турској. Од 2006. тај сектор годишње расте за 25 до 30 одсто, наводи Дојче веле.

Почетком године, четири исламске банке (Банк Азија, Туркије Финанс, Кувејт Турк и Албарака Турк), од којих су три из Персијског залива, имале су у Турској 900 филијала и чиниле пет одсто банкарског сектора у земљи.

Исламске банке послују у складу са шеријатским начелима, а по Курану камате су забрањене, односно забрањено је њихово захтјевање, као и плаћање. Подјела добити је, међутим, по Курану дозвољена.

Традиционалне банке новац убирају преко камата, док исламске то раде на основу уговора о учешћу у заради и губицима. Тиме банка не позајмљује новац, него учествује у трговини. Однос са клијентима се означава као трговински, купопродајни.

"Ми смо веома блиски са нашим клијентима и тачно знамо на шта се наш новац троши", каже за Дојче веле Осман Акиз, генерални секретар удружења исламских банака у Турској.

"У традиционалним банкама можете да трошите новац од кредита на шта хоћете и кад хоћете. Ток новца је нетранспарентан. Код нас су банковни рачуни – партнерства и могу да остваре добит само ако је то случај и са банком. Ако је банка у губитку, губитак мора да сноси и рачун", рекао је Акиз.

Секуларни Турци, међутим, страхују да повећање броја исламских банака може да доведе до јачања исламизма у земљи. АКП, партија премијера Реџепа Тајипа Ердогана, која је последњих десет година на власти, често је под ударом критика због конзервативно-исламске оријентације. Акиз, ипак, тврди да ширење исламског банкарског сектора нема ништа са исламизацијом.

"То је економија. Ми то називамо учешћем у пословима и то одговара исламском свијету", рекао је Акиз, напомињући да у финансијској бранши нема јеврејског, хришћанског или муслиманског финансирања, а исламске банке активне су и у не-муслиманским земљама. Тако је, рецимо, Кувејт Турк Бетеилигунгсбанк 2010. отворила филијалу у Манхајму, а Исламик Банка у Британији од 2004. има четири филијале у Енглеској.

Економиста Мустафа Сенмез сматра да исламско банкарство нема већег утицаја на економско-политичку ситуацију у Турској, с обзиром на то да чини само пет одсто укупног банкарског сектора.

"Турској је неопходан страни капитал, долазио он са хришћанске или исламске стране. Турска наравно хоће да профитира од тога што је исламска земља и циљано се окреће земљама које имају петро-доларе у намјери да их наведе да инвестирају у Турску", каже Сенмез за Дојче веле.