Троструки Ердоганов успјех – мир са Русима, Израелом и ЕУ

Турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган је у једном дану од "Султана са Босфора" постао значајан "фактор мира и стабилности".

Понедељак 27. јун ће остати уписан у модерној историји Турске уписан као дан када је њихов лидер забиљежио “хет – трик“.

Све је почело још у недељу, када је наведено да је постигнуто примирје у односима Израела и Турске, што је званично објављено дан касније, услиједило је и дуго чекано извињење предсједнику Русије Владимиру Путину, али и зелено свјетло из Брисела за наставак евроинтеграција.

Та три питања су мјесецима била на дневном реду и престављала су камен спотицања у односима Анкаре са остатком свијета, свака из свог разлога.

Кључни догађај је свакако “дубоко извињење“ које је Ердоган упутио руском колеги, а на то се од новембра, када су турске војне снаге изнад границе Сирије и Турске обориле руски борбени авион, да би потом, на тлу, брутално био убијен руски пилот.

Све што је услиједило затим личило је на конфликт који нема ко и како да ријеши, Москва је ударала у клин, оптужујући Анкару за сарадњу са џихадистима и тражећи хитно извињење, док је из турске пријестонице константно ударано у плочу – чинило се да је извињење потез који поносни Ердоган неће себи дозволити.

Када је дошло до заоштравања између Москве и Анкаре, као могућа “савезничка замена“ појавио се Израел, али је препрека било шестогодишње “неприхватање“ двије државе. И ту је дошло до извињења, Тел Авив је затражио опроштај због убијања турским припадника хуманитарних организација у Гази, Анкара је то прихватила и створени су услови за поновну размјену дипломата, што није био случај у претходних шест година.

На све то, стигла је и потврда да ће 30. јуна бити одржана Међувладина конференција Европске уније и Турске, на којој ће бити отворена нова поглавља у приступним преговорима између Брисела и Анкаре.

Званичници Европске уније су навели да је одржавање тог састанка утаначено много раније и да је дио свеукупног споразума двије стране о рјешавању мигрантске кризе, без обзира на то што се враћање избјеглица и даље одвија веома споро и са константним прекидима.