Транспаренси: Нема напретка у процесуирању корупције

Транспаренси Интернешнал Босне и Херцеговине објавио је Извјештај о мониторингу процесуирања корупције пред судовима и тужилаштвима у БиХ 2011.-2012., чији налази показују да у посљедње двије године по питању процесуирања корупције није било напретка у односу на претходни период. Подаци показују да је у раду тужилаштава забиљежен повећан укупан број пријава, али је дошло до […]

четвртак, јул 25, 2013 / 14:41

Транспаренси Интернешнал Босне и Херцеговине објавио је Извјештај о мониторингу процесуирања корупције пред судовима и тужилаштвима у БиХ 2011.-2012., чији налази показују да у посљедње двије године по питању процесуирања корупције није било напретка у односу на претходни период.

Подаци показују да је у раду тужилаштава забиљежен повећан укупан број пријава, али је дошло до смањења броја пријава за корупцијска и кривична дјела против службене и друге одговорне дужности (у просјеку 2,3% у укупном броју пријава).

Иста ситуација је и са бројем истрага од стране тужилаштава, која су имала повећан укупан број истрага за случајеве корупције 2012. у односу на 2011. (1464 у 2012., у односу на 829 у 2012.). Међутим ове истраге нису дале довољне резултате, с обзиром на то да је дошло је до стагнације и у погледу броја подигнутих оптужница за кривична дјела корупције и да је број подигнутих оптужница за корупцију од 223 током 2012., несразмјерно мали у односу на број проведених истрага за ова кривична дјела – 1464. Такође, удио од неких 1,4% потврђених оптужница за коруптивна кривична дјела у односу на све остале потврђене оптужнице је изразито низак, а када се још бројка од 223 потврђене оптужнице за коруптивна кривична дјела довед у везу са бројем од око 74 редовна суда у БиХ онда је јасно се заиста ради о веома малом броју потврђених оптужница.

У погледу укупног броја донесених пресуда од стране надлежних судова примјетно је повећање обима рада, али без значајнијих промјена у броју пресуда за корупцију. Осим у Брчко дистрикту, на свим нивоима је дошло до смањења броја осуђујућих пресуда за кривична дјела корупције. Додатни проблем, као и у ранијем периоду, представља недостатак предмета системске корупције у којим би били процесуирани високи јавни дужносници.

Када је у питању структура осуђујућих пресуда, Високо судско и тужилачко вијеће је одбило доставити податке о структури пресуда, тиме кршећи Закон о слободи приступа информацијама. Међутим, према непотврђеним подацима који су у посједу ТИ БиХ, ни овдје није било значајног помака. Током 2012. изречено је укупно 7 затворских казни на свим нивоима за кривично дјело примања мита, док је за злоупотребу положаја, изречено укупно 9 затворских казни на свим нивоима, што свакако не представља значајан број у односу на свеприсутан проблем корупције. Такође, осуђујуће пресуде изречене су углавном за случајеве злоупотреба на нижим нивоима, док изостају епилози за случајеве на вишим нивоима.

Мониторинг процесуирања корупције је обухватио и одузимање нелегално стечене имовине. Подаци ТИ БиХ показују да је у 2012. до значајног пада броја предмета у којима је имовинска корист одузета у односу на 2011. (57 у односу на 228), а у периоду 2011-2012 година дошло је и до драстичног смањења износа одузете имовинске користи (у период 2009.-2010.) одузета имовина износила је око 30 милиона КМ, док је за период 2011.-2012. одузето тек око 5,6 милиона, што је пад за око 80%).

У посљедње вријеме грађани БиХ били су свједоци бројних привођења и најављених истрага за случајеве високе корупције, али су изостали епилози тих случајева, што јасно доказује да је борба против корупције у БиХ демагошка и без стварних резултата. Негативан тренд ефикасности правосуђа наставља се већ годинама, што додатно указује на присуство системске корупције у БиХ која опструише сваки напредак и промјене, рефлектујући се на крају и на рад правосуђа.



Оставите одговор