Тихић: Парламент нека бира чланове Предсједништва, и Човић се слаже

Странка демократске акције (СДА) и Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) БиХ сагласиле су се да чланове Председништва БиХ убудуће треба да бира државни парламент, изјавио је предсједник СДА Сулејман Тихић.

"У овим приликама то је можда најбоље рјешење које ће обезбједити и то да сваки народ бира своје представнике, да нема асиметричних рјешења и да нема треће изборне јединице", казао је Тихић, наводећи да је о томе постигао договор с предсједником ХДЗ БиХ Драганом Човићем, а предстоје разговори и с другим страначким лидерима.

Тихић је то изјавио за "Дневни аваз" непосредно након сусрета са шефом Одјељења за Балкан при америчком Стејт департменту Џонатаном Муром.

Мур је донедавно био замјеник америчког амбасадора у Сарајеву. Он се данас срео и са лидером СББ-а Фахрудином Радончићем.

У Сарајево је, како се наводи, допутовао како би са страначким лидерима разговарао о спровођењу пресуде Европског суда за људска права усмјереној на укидање дискриминације припадника националних мањина у изборном процесу ("Сејдић-Финци").
Подсјетивши да је Европска унија заказала састанак посвећен овом питању с лидерима кључних политичких странака из БиХ за 1. октобар Мур је рекао да се нада да ће се до рјешења доћи прије тог рока.

"Знам да ће бити тешко наћи рјешење јер се ради о сложеним питањима, но то је обвеза БиХ", рекао је Мур.

Он је индиректно потврдио како је циљ његовог боравка у БиХ посредовање у приближавању ставова страначких лидера. С истим циљем у БиХ би 5. септембра требао да допутује и замјеник помоћника америчког државног секретара Филип Рикер.
Спровођење пресуде Европског суда за људска права у случају "Сејдић-Финци", донијете 2009. године, кључни је предуслов који БиХ мора да испуни како би ступио на снагу њен споразум са ЕУ о стабилизацији и придруживању.

Лидери кључних политичких странака у БиХ до сада су пробили неколико рокова за рјешавање овог питања које су сами поставили.

Индиректни избор чланова Предсједништва БиХ је једно од рјешења које је и раније предлагано, али су, како се наводи, против њега били политичари из Републике Српске.
Српска је сагласна да се један члан Председништва БиХ из тог ентитета бира непосредно на изборима, с тим да се из Устава брише одредница да то мора бити Србин.