Тексашки универзитет откупио цијели Маркесов архив

Архив прослављеног писца Габријела Гарсије Маркса купио је Универзитет Тексас, чиме су докумета колумбијског нобеловца стигла у САД, земљу чију спољну политику није претерано волео.

Центар "Хари Ренсом", који се налази у универзитету у Остину, објавио је у понедељак да збирка обухвата документе из више од 50 година Маркесовог рада и да се у њој налазе оригинални манускрипти за 10 књига, медју којима и за "Сто година самоће".

Медју документима се налазе и нацрти Маркесовог говора приликом примања Нобелове награде за књижевност 1982. године, као и 2.000 писма, попут оних Карлосу Фунетесу и Грејаму Грину. У збирци су такодје и писаће машине и компјутери које је користио Маркес.

Већи део докумената је на шпанском, а Центар "Хари Ренсом" планира да део њих дигатилизује.

"Универзитет Тексас у Остину, с експертизом и за Латинску Америку и за очување и проучавање процеса писања, природни је дом те веома важне збирке", навео је у саопштењу председник Универзитета Тексас Бил Пауерс.

Тај универзитет је саопштио да је купио збирку од Маркесове породице, али није није навео колико је то коштало.

Маркес, близак пријатељ водје кубанске револуције Фидела Кастра, био је веома гласан у критици америчке политике у Латинској Америци. Умро је у 87. години у Сјудад Мексику, где је провео већи део живота.

Мексички писац Омеро Аридхис рекао је да је "идеолошкла иронија што су Маркесова документа нашла дом на америчком тлу".

"То је противречно, зато што је у једну руку прагматично са стране његових наследника. Али, у другу руку, то је противречи каријери Гарсије Маркеса", рекао је Аридхис.

Ренсом центар већ има обимне архиве Хорхеа Луиса Борхеса, Вилијама Фокнера, Џејмса Џојса, Семјуела Бекета, Т. С. Елиота, Ернеста Хемингвеја и Џона Стајнбека.