Тегелтија: Привредни раст у Српској

Министарство финансија Републике Српске у наредној години биће фокусирано на доношење законских оквира који су у функцији привредног раста – пореске стопе неће бити кориговане, односно неће бити повећања пореских облика, поручује ресорни министар Зоран Тегелтија.

“То је оно на шта смо поносни. Већина земаља вршила је корекцију пореских стопа навише, поготово код пореза на потрошњу, док смо се ми задржали на истим”, наглашава Тегелтија у интервјуу Срни и подсјећа на увођење неопорезивог дијела дохотка с циљем растерећења привреде.

Министар финансија Српске најављује успостављање регистра парафискалних давања и потезе који ће ићи ка другачијем начину рјешавања питања фискализације да би била олакшана позиција малих привредних субјеката којима је фискализација скупа и компликована.

Тегелтија наводи да се Српска већ шесту годину сусреће са глобалном економско-финансијском кризом која значајно отежава финансијску и привредну ситуацију и оцјењује да је и ова година била изазовна као и неколико претходних.

“Са становишта Министарства финансија, фокусирао бих се на два, можда најважнија закона која се дотичу привреде, а то су Закон о мултилатералној компензацији и Закон о посебном начину измирења пореског дуга. То су два најважнија облика којима смо у овој години покушали да помогнемо привреди”, истиче Тегелтија.

Он појашњава да велики број привредних субјеката има проблема са сервисирањем заосталих пореских обавеза, као и са проблемом солвентности, односно наплате између различитих субјеката у привреди.
Очекивања са становишта буџета и буџетских прихода била су у оквиру планираних средстава, а оквир буџета за ову годину није коригован када је усвајан ребаланс у односу на планирани овогодишњи буџет.

“Охрабрујуће је да у овој години, након четири године негативне стопе привредног раста, имамо позитивне стопе у прва два квартала. Процјена свих међународних финансијских институција, као и наша, јесте да ће позитивно кретање у Српској бити настављено и у 2014. години”, истиче Тегелтија.

Он наглашава да је пуњење буџета изазов за сваку владу, те да оно у наредној години прије свега зависи од рада надлежних контролних институција.

Министарство финансија је задовољно наплатом директних пореза у овој години, односно наплатом оних пореских облика који су у надлежности Пореске управе Српске, али је незадовољавајућа наплата индиректних пореза.

Тегелтија је сигуран да ће у наредној години бити настављена тенденција редовног сервисирања обавеза према свим корисницима буџета, као и да ће бити задржан ниво средстава за подршку реалном сектору.

“Оно што може да угрози ликвидност буџета јесте изостајање договора са Међународним монетарним фондом /ММФ/, јер смо и ми и Федерација БиХ планирали та средства у буџету као кредитна средства. Уколико изостане тај аранжман, бићемо приморани да тражимо средства од других кредитора”, наводи Тегелтија.

Министра финансија Српске, говорећи о средствима компаније “Електропренос БиХ”, упозорава да је то типичан примјер злоупотребе коју чине поједине политичке структуре у БиХ.

Тегелтија наводи да је у Европи сасвим уобичајено, као и у окружењу, да земље у својим буџетима имају приходе од дивиденде од предузећа који су у њиховом власништву, те да то нигдје није проблем, осим у БиХ.

“То је покушај притиска на оне који врше власт у Српској и у Федерацији БиХ да им се закомпликује функционисање, како би неки за себе остварили политичке циљеве. Ваљда је сваком јасно да онај ко је власник има право на дивиденду”, рекао је Тегелтија Срни.

Министар финансија истиче да Српска, што се тиче јавног дуга, спада у групу ниско задужених. Тегелтија то објашњава чињеницом да се јавни дуг Српске од 3,77 милијарди, колико је био на крају прошле године, креће у проценту од 48 одсто бруто домаћег производа /БДП/ и подсјећа да је граница коју поставља Европска комисија 60 одсто од БДП-а.