
Јер ме се тиче 01: НОСИО САМ БИЈЕЛУ ТРАКУ
Рођен сам у граду који је у одређеним круговима окарактерисан као град геноцида. Да, рођен сам у Приједору.

Рођен сам у граду који је у одређеним круговима окарактерисан као град геноцида. Да, рођен сам у Приједору.

Власт у Приједору прије првих сукоба држала је странка СДА, која је демократским путем на изборима добила највећи број гласова. Њени потези прије и послије избора нису били нимало демократски.

Сваком сукобу са више жртава жели се пришити амблем геноцидности и то углавном кад је ријеч о муслиманским жртвама.

Један од организатора манифестације "Дан бијелих трака" у Приједору, иначе мој суграђанин, изнио је захтјев "да се омогући приступ свим мјестима страдања жртава".

Књига нашег суграђанина Дарка Цвијетића "Што на поду спаваш" ушла је у ужи избор за Нинову награду. Миљенко Јерговић каже за Цвијетића да се "одважио бавити начином на који се одлази из касарни опкољеног града."

Данас се непобитно зна да су једине бијеле траке које су носили "несрби" у Приједору, траке са печатом НДХ које су носили хрватски и муслимански кољачи у Другом свјетском рату.

Шта за вас значи десети травањ тисућудеветсточетрдесет и прве године? Знају ли ваша дјеца да је то датум оснивања Независне Државе Хрватске која је законски Србе прогласила расом за истребљење? Ако не знате ви, не знају ни они.

Сигурно вам се бар једном десило, сурфајући по интернету, да сте наишли на наводни цитат Добрице Ћосић о Србима који гласи: Ми лажемо да би обманули себе…
.jpg)
Берлински Конгрес 1878. године мјења границе на Балкану. Аустро-Угарска добија Босну и Херцеговину (БиХ). Праве се планови за стварање "босанске нације".

Поносити Бошњаци, дигоше се на ноге лагане године Господње 2016. од рођења Владике нашег Исуса Христа, и сви у један глас повикаше "доле Дан Републике Српске, доле Свети Стефан који вређа наше националне и вјерске осјећаје, хоћемо да будемо равноправни у том мањем беха ентитету, доле референдум, доле ….".