Бијеле заставе у Приједору
Посљедње четири године у Приједору и другим градовима Републике Српске и Федерације БиХ, али и у градовима широм свијета, сваког 31. маја одржава се манифестација "Бијеле траке".
Пише Борис Радаковић
Ова акција има за циљ обиљежавање дана када је 1992. године, према ријечима организатора, у Приједору преко Радија Приједор наређено свим муслиманима и Хрватима да на куће окаче бијеле заставе, а ако су жељели да изађу ван морали су носити бијеле траке око руке. Ово маркирање муслимана и Хрвата имало је, наводно, за циљ њихову идентификацију ради лакше ликвидације или затварања у наводне "логоре смрти".
Срби се овдје представљају као агресори и злочинци који су зарад "великосрпске" идеологије преузели власт у Приједору и ријешили да истријебе муслимане и Хрвате који су до тада мирно живјели у Приједору. Нема спомена о припремама муслимана и Хрвата за рат још 1991. године, када је у октобру формиран тзв. Кризни штаб Општине Приједор у чији састав улазе искључиво грађани муслиманске националности. Нигдје се не спомињу оружане борбе у Приједору између муслиманско-хрватских паравојних формација и српске војске, као ни напад на Приједор којег су ове паравојне формације извеле у раним јутарњим сатима 30. маја 1992. године. Борбе су вођене у самом центру Приједора, али су припадници војске и полиције Српске Републике Босне и Херцеговине успјели да одбију напад.
Обавјештење са Радија Приједор о којем је ријеч гласило је: "Нема потребе за страх и панику, а од грађана који су лојални Српској Републици Босни и Херцеговини тражи се да на својим кућама на видно мјесто истакну бијеле заставе".
Ово обавјештење чуло се 31. маја 1992. године са Радија Приједор, неколико часова након што је дефинитивно одбијен напад на Приједор којег су извеле паравојне муслиманско-хрватске снаге. Овај потез био је дио настојања власти да обавијести све грађане, без обзира на националност, који нису били учесници у сукобу да укажу војсци да им они нису непријатељи и да се у њиховим кућама не крију наоружани екстремисти.
Да је ситуација у Приједору и околини била нестабилна и 31. маја 1992. године говори и пронађена забиљешка извјесног Џевада, који је учествовао у нападу на Приједор. На једном мјесту он 31. маја ("Дан бијелих трака") пише:
"Киша пада ја са својом групом идем на хотел и Рибар, остали се поредали по Приједору, ту смо наишли на ауто на војнике, па смо их морали побити. Нисмо били свега 4 сахата у Приједор јер је (нечитко) из Пухарске и осталих мјеста придружити па нису. Ми смо морали повући се једва када је нас туко транспортер до пет смо Сану прелазили по киши назад сакрили смо се у шуму ту око нас су падале гранате, ту смо остали до ноћи".
Дакле, видимо да Џевад пише о претходном дану и нападу на Приједор у којем је учествовао у убиству војника. Потом се са својом групом повукао када је напад одбијен. Занимљиво је да је 31. мај узет за "Дан бијелих трака"… Да ли се можда симболи тих трака помињу као знаци предаје тј. да ли се односе на ове оружане групе које су се криле по шумама? Да је таквих оружаних група било и послије 31. маја свједоче биљешке споменутог Џевада. Што се тиче бијелих трака које су наводно морали носити муслимански и хрватски цивили о томе не постоји ниједан вјеродостојан податак, сачувана трака из тога периода, слика бијеле траке на нечијем рукаву и слично.
Спомен "Бијелих застава" имамо и прије 31. маја 1992. године у контексту предаје илегалног наоружања. Наиме, приједорске власти су преко "Козарског вјесника" упутиле проглас 23. маја у којем су захтијевали да се све нелегално оружје преда у касарну "Жарко Згоњанин", а као знак распознавања нагласили су да они који буду долазили са оружјем да га предају истакну бијеле заставе.
Причу о "бијелим тракама" прати и пропаганда о наводном геноциду над муслиманима и Хрватима у Приједору. Пропаганда о геноциду над муслиманима разрађивана је још током 1991. године. У љето 1991. имамо случај када СДА користи термин геноцид, иако тада нема ратних борби на простору БиХ. Врх странке је 3. августа послао обавјештење "свим одборима Странке Демократске Акције" у којем се на почетку каже: "У средиште наше Странке долазе вијести о случајевима рушења и скрнављења гробаља и других споменика муслиманске културе. Будући да је за подузимање нужних активности за спречавање тих геноцидних радњи потребно располагати точним подацима и документацијом, молимо вас да нам хитно пошаљете одговоре на сљедећа питања…".
Неоспорно је да су у Приједору током грађанског рата 1992. године почињени злочини над муслиманима и Хрватима. Тачно је да је у Приједору страдало 102 дјетета и старија малољетника током борбених дејстава у граду и околини. Оно што није тачно, а што се приписује Србима у Приједору, јесте план да се из чиста мира истријебе сви муслимани и Хрвати. За тако нешто нема ниједног валидног доказа, ниједне наредбе или законског акта. Шта више, неколико стотина муслимана и Хрвата из Приједора и околине било је у Војсци Републике Српске.
Злочини су чињени на свим странама током грађанског рата у БиХ, па тако и у Приједору. Многи починиоци тих злочина у Приједору су осуђени на затворске казне. Међутим, некима то није довољно, па се могу чути и изјаве неких представника муслиманских жртава из Приједора како треба 1000 Срба да буде осуђено како би правда била задовољена. Ово свакако нема везе са истином и правдом. Прије ће бити да има везе са наставком ратних циљева као и дехуманизације и осуде колективитета српског народа у мирнодопском периоду.
Ако се жели доћи до помирења или бар толеранције у Приједору, не могу се једне историјске чињенице прескакати, а друге истицати или чак фалсификовати. Не могу се истицати само, или највише, муслиманске и хрватске жртве, а српске жртве умањивати, омаловажавати или прећуткивати. Методологија савремене историјске науке и објективан приступ предуслов су дијалога када се говори о овим темама.
Мени је занимљив извјештај НДХ о злочинима у Приједору, посебно имена жртава из 1942. године:
http://www.svjetlopis.web44.net/izvjesca_ndh_o_komunisticko-cetnickim_zlocinima/komunisticki_zlocin_u_prijedoru.htm
Замисли, заповједник опћинског редарства НДХ у Приjедору маја 1942. године зове се Хакија Јусуфагић, а убијени од стране „одметнутих партизанских зликоваца“ су:
2. Derviša Crnkić, Mehmedova supruga, 35. god. stara
3. Serafin Jurić, oficial tehničkog odjelka, 36. god. star
4. Ante Komljenović, trgovački pomoćnik, 22. god. star
5. Safet Kulenović, željezničar, 28. god. star
6. Haso Kurtović, seljak, 35. god. star
7. Ibro Murić, brijač, 23. god. star
8. Šero Čolić, seljak, 26. god. star
9. Adalbert Jedlička, seljak, 39. god. star
10. Alojz Sikora, radnik, 35. god. star
11. Juliana Pavlešić, domaćica, 22. god. stara
12. Jure Dejanović, radnik, 40. god. star
13. Ivan Knežević, željeznički činovnik, 40. god. star
14. Ivan Krvavica, nadzornik pruge, 49. god. star
15. Bego Jakupović, nosač, 37. god. star
16. Hasan Gulanović, staretinar, 47. god. star
17. Husein Kurtović, trgovac, 44. god. star
18. Mihajlo Akilov, stolar, 20. god. star
19. Milan Pečarić, željeznički radnik, 28.god. star
20. Ludvig Jakobin, graditelj, 41. god. star
21. Ivica Fabri, remenar, 43. god. star
22. Muharem Čepić, zidar, 28. god. star
23. Josef Burda, bravar, 51. god. star
24. Mujo Fazlić, radnik, 50. god. star
25. Muho Delkić, seljak, 85. god. star
26. Arif Džubur, radnik, 55. god. star
27. Alija Jakupović, pekar, 33. god. star
28. Ahmed Sarajlić, krojač, 38. god. star
29. Hilmija Sarajlić, krojač, 50. god. star
30. Asim Rešić, trgovac, 48. god. star
31. Augustin Petrović, umirovljeni oružnik, 40. god. star
32. Bećir Delkić, seljak, 58. god. star
33. Antun Bilješković, bogoslov, 22. god. star
34. Filip Bilješković, željeznički radnik, 31. god. star
35. Muhamed Mehić, obćinski redar, 23. god. star
36. Olga Ljubičić, činovnica kotarske oblasti, 23. god. stara
37. Hamdija Babić, mesar, 40. god. star
38. Alija Hodžić, obćinski redar, 25. god. star
39. Hasan Čepić, radnik, 35. god. star
40. Huso Omerinović, 47. god. star
41. Mahmud Varmaz, seljak, 45. god. star
42. Haso Pehlić, seljak, 25. god. star
43. Huso Pehlić, seljak
44. Muhamed Kuršumović, postolar, 67. god. star
45. Dedo Crnić, željezničar, 28. god. star
46. Zumra Abdagić-Altić, 45. god. stara
47. Dilha Altić, 17. god. stara
48. Mijaz Altić, 12. god. star
49. Hanifa Grabić, seljakinja, 48. god. stara
50. Hasan Vojniković, seljak, 37. god. star
51. Omer Halimović, skretničar, 39. god. star
52. Meho Sarajlić, radnik, 22. god. star
53. Mehmed Zerić, umirovljeni oružnik, 38. god. star
54. Ivan Dobrinić, željezničar, 43. god. star
55. Božidar Dobrinić, sin Ivanov, 21. god. star
56. Petar Kučera, trgovački pomoćnik, 24. god. star
57. Ambroz Solčanski, vlakovođa, 44. god. star
58. Maše Omerinović, staretinar, 58. god. star
59. Meho Kurtović, trgovac, 40. god. star
60. Adem Ćepić, 28. god. star
61. Ahmed Delić, 48. god. star
62. Muhamed Suhonjić, željezničarski radnik, 31. god. star
63. Muharem Ganić, 42. god. star
64. Grga Pavlović, stražar, 33. god. star
65. Ivo Pavelić, gradski stražar, 34. god. star
66. Omo Tulić, radnik, 25. god. star
67. Agan Kardunović, seljak, 28. god. star
68. Jusuf Krupić, 24. god. star
69. Andrija Kuk, 38. god. star
70. Ante Leskovar, obćinski stražar, 24. god. star
71. Osman Cepić, 40. god. star
72. Ante Ledić, električar, 23. god. star
73. Rajmund Masnjak, željeznički činovnik, 21. god. star
74. Friedrih Kimle, seljak, 39. god. star
75. Rudolf Ros, seljak, 32. god. star
76. Salih Didović, seljak, 25. god. star
77. Sadik Rizvan, 30. god. star
78. Salko Dračić, seljak, 42. god. star
79. Meho Dračić, seljak, 56. god. star
80. Marko Bilandžija, prometnik, 36. god. star
81. Stjepan Jordan, seljak, 38. god. star
82. Stjepan Pijak, seljak, 42. god. star
83. Husejin Mujdžić, seljak
84. Ibro šarić, seljak, 42. god. star
85. Bajro Huskić
86. Hasim Cepić, seljak, 55. god. star
87. Hasim Alić, 45. god. star
88. Alija Mešić, 37. god. star
89. Hasan Delkić, 43. god. star
90. Salih Hodžić, 28. god. star
91. Omer Ramlić, 20. god. star
92. Ahmed Kapetanović, vojnički izvjestitelj, 40. god. star
93. Rizo Kapetanović, obćinski blagajnik, 35. god. star
94. Mustafa Grozdanić, seljak, 34. god. star
95. Hasan Grozdanić, seljak, 45. god. star
96. Šahin Čoralić, seljak, 56. god star
97. Ante Mosman, tokar, 44. god. star
98. Ivan Kivač, dimnjačar, 38. god. star
99. Nedjeljko Rivić, radnik, 33. god. star
100. Murat Delkić, seljak, 45. god. star
101. Suljo Zahidić, trgovac, 60. god. star
102. Husein Blažević, seljak, 50. god. star
103. Petar Božić, željezničar, 43. god. star
104. Jure Jurić, električar, 51. god. star
105. Drago Zeman, brijač, 28. god. star
106. Zaim Delkić, seljak, 55. god. star
107. Muhamed Memić, stražar, 28. god. star
108. Ramo Delkić, željezničar, 38. god. star
109. Ibrahim Cirkić, željezničar, 50. god. star
110. Jozo Dimić, željezničar, 33. god. star
111. Muharem Salešević, radnik, 28. god. star
112. Alija Cepić, seljak, 38. god. star
113. Smail Pehlić, seljak, 44. god. star
114. Anđelka Šarić, logorna zapovjednica Ustaške mladeži, 21. god. star
115. Pero Sarić, vlakovođa, 38. god. star
116. Ante Sarić, vlakovođa, 44. god. star
117. Vid Brstilo, umirovljenik, 68. god. star
118. Drago Brstilo, činovnik, 26. god. star
119. Drago Matić, bravar, 20. god. star
120. Josip Pajtak, željeznički činovnik, 25. god. star
121. Božidar Jurčić, logorni zapovjednik Ustaške mladeži, 23. god. star
122. Muharem Kljunić, prekupac, 47. god. star
123. Smail Huseinović, seljak, 38. god. star
124. Ibrahim Alagić, postolar, 27. god. star
125. Osman Hustić, radnik, 30. god. star
126. Abid Kurtović, obćinski načelnik, 41. god. star
127. Stjepan Sladojević, trgovački pomoćnik, 38. god. star
128. Johan Gutler, bravar, 36. god. star
129. Ivan Slišković, poštanski činovnik
130. Zahid Hodžić, trgovac, 45. god. star
131. Fehim Ganić, naučnik, 16. god. star
132. Hilmija Sarajlić, krojač, 38. god. star
133. Ferid Jusufbegović, činovnik, 30. god. star
134. Juro Dejanović, limar, 57. god. star
135. Miralem Kapetanović, obćinski načelnik, 47. god. star
136. Nura Kapetanović, činovnica, 45. god. stara
137. Husein Zenkić, trgovac, 31. god. star
138. Meho Džafić, seljak, 50. god. star
139. Esad Selimbegović, posjednik, 26. god. star
140. Rudolf Čadek, ravnatelj ložione „Šipad“, 37. god. star
141. Husein Kasumović, kovač, 23. god. star
142. Ahmed Gugić, staretinar, 30. god. star
143. Hasim Rešić, trgovac, 56. god. star
144. Muharem Ališić, trgovac, 35. god. star
145. Hasan Ališić, trgovac, 36. god. star
146. Ibro Alibegović, obćinski bilježnik, 35. god. star
147. Franjo Turković, oružnički narednik, 55. god. star
148. Drago Konrad, državni računovođa, 41. god. star
149. Edhem Karahodžić, narednik, 38. god. star
150. Sulejman Rešić, brijač, 32. god. star
151. Husein Gulgović, seljak, 34. god. star
152. Ago spahić, nadgruntovničar, 49. god. star
153. Filip Bilješkić, željeznički dočinovnik, 27. god. star
154. Stipo Briševac, seljak, 22. god. star
155. Nazif Hergić, 29. god. star
156. Ivan Berket, umirovljenik, 43. god. star
157. Krunoslava Berket, 39. god. stara
158. Zaim Pašić, 44. god. star
159. Muhamed Babić, obćinski načelnik
160. Vejsil Rešić, radnik
161. Nazif Mršić
162. Stipo Barač, željezničar
163. Slavko Sikora, seljak
164. Jure Damnjanović, seljak
165. Mile Uvalić, željezničar
166. NN (supruga Mile Uvalića)
167. Enver Kovačević, trgovac
168. Ibrahim Ališić Dervišev, željeznički radnik
169. dr. Dragutin Zgaga, liečnik
170. NN(žena Mehe Džafića)
171. Josip Kaurinović, župnik u Priedoru
172. Anka Trtanj, kuharica
173. Hubert Zeki, umirovljenik
174. Huberta Zeki, supruga gornjeg
175. Miroslav Slišković, logornik iz Priedora
176. Zaim Ališić, piljar
177. Nikola Lesica, ljekarnik
178. Konstantin Babić, ljekarnik
179. Arif Babić,
180. Ramo Habibović, piljar
181. Smail Komljenović, trgovac
182. Smail Šakić
183. Janko Pilihovski, seljak
184. Ibrahim Crnkić, radnik
185. Alija Džafić, seljak
186. Nina Džafić, kućanica
187. Omo Pehlić, seljak
188. Adem Delkić, seljak
189. Safet Cerić, kolar
190. Jukub Alihović, željezničar
191. Ibrahim Kapetanović,
Замисли, заповједник опћинског редарства НДХ у Приjедору маја 1942. године зове се Хакија Јусуфагић, а убијени од стране „одметнутих партизанских зликоваца“ су:
2. Derviša Crnkić, Mehmedova supruga, 35. god. stara
3. Serafin Jurić, oficial tehničkog odjelka, 36. god. star
4. Ante Komljenović, trgovački pomoćnik, 22. god. star
5. Safet Kulenović, željezničar, 28. god. star
6. Haso Kurtović, seljak, 35. god. star
7. Ibro Murić, brijač, 23. god. star
8. Šero Čolić, seljak, 26. god. star
9. Adalbert Jedlička, seljak, 39. god. star
10. Alojz Sikora, radnik, 35. god. star
11. Juliana Pavlešić, domaćica, 22. god. stara
12. Jure Dejanović, radnik, 40. god. star
13. Ivan Knežević, željeznički činovnik, 40. god. star
14. Ivan Krvavica, nadzornik pruge, 49. god. star
15. Bego Jakupović, nosač, 37. god. star
16. Hasan Gulanović, staretinar, 47. god. star
17. Husein Kurtović, trgovac, 44. god. star
18. Mihajlo Akilov, stolar, 20. god. star
19. Milan Pečarić, željeznički radnik, 28.god. star
20. Ludvig Jakobin, graditelj, 41. god. star
21. Ivica Fabri, remenar, 43. god. star
22. Muharem Čepić, zidar, 28. god. star
23. Josef Burda, bravar, 51. god. star
24. Mujo Fazlić, radnik, 50. god. star
25. Muho Delkić, seljak, 85. god. star
26. Arif Džubur, radnik, 55. god. star
27. Alija Jakupović, pekar, 33. god. star
28. Ahmed Sarajlić, krojač, 38. god. star
29. Hilmija Sarajlić, krojač, 50. god. star
30. Asim Rešić, trgovac, 48. god. star
31. Augustin Petrović, umirovljeni oružnik, 40. god. star
32. Bećir Delkić, seljak, 58. god. star
33. Antun Bilješković, bogoslov, 22. god. star
34. Filip Bilješković, željeznički radnik, 31. god. star
35. Muhamed Mehić, obćinski redar, 23. god. star
36. Olga Ljubičić, činovnica kotarske oblasti, 23. god. stara
37. Hamdija Babić, mesar, 40. god. star
38. Alija Hodžić, obćinski redar, 25. god. star
39. Hasan Čepić, radnik, 35. god. star
40. Huso Omerinović, 47. god. star
41. Mahmud Varmaz, seljak, 45. god. star
42. Haso Pehlić, seljak, 25. god. star
43. Huso Pehlić, seljak
44. Muhamed Kuršumović, postolar, 67. god. star
45. Dedo Crnić, željezničar, 28. god. star
46. Zumra Abdagić-Altić, 45. god. stara
47. Dilha Altić, 17. god. stara
48. Mijaz Altić, 12. god. star
49. Hanifa Grabić, seljakinja, 48. god. stara
50. Hasan Vojniković, seljak, 37. god. star
51. Omer Halimović, skretničar, 39. god. star
52. Meho Sarajlić, radnik, 22. god. star
53. Mehmed Zerić, umirovljeni oružnik, 38. god. star
54. Ivan Dobrinić, željezničar, 43. god. star
55. Božidar Dobrinić, sin Ivanov, 21. god. star
56. Petar Kučera, trgovački pomoćnik, 24. god. star
57. Ambroz Solčanski, vlakovođa, 44. god. star
58. Maše Omerinović, staretinar, 58. god. star
59. Meho Kurtović, trgovac, 40. god. star
60. Adem Ćepić, 28. god. star
61. Ahmed Delić, 48. god. star
62. Muhamed Suhonjić, željezničarski radnik, 31. god. star
63. Muharem Ganić, 42. god. star
64. Grga Pavlović, stražar, 33. god. star
65. Ivo Pavelić, gradski stražar, 34. god. star
66. Omo Tulić, radnik, 25. god. star
67. Agan Kardunović, seljak, 28. god. star
68. Jusuf Krupić, 24. god. star
69. Andrija Kuk, 38. god. star
70. Ante Leskovar, obćinski stražar, 24. god. star
71. Osman Cepić, 40. god. star
72. Ante Ledić, električar, 23. god. star
73. Rajmund Masnjak, željeznički činovnik, 21. god. star
74. Friedrih Kimle, seljak, 39. god. star
75. Rudolf Ros, seljak, 32. god. star
76. Salih Didović, seljak, 25. god. star
77. Sadik Rizvan, 30. god. star
78. Salko Dračić, seljak, 42. god. star
79. Meho Dračić, seljak, 56. god. star
80. Marko Bilandžija, prometnik, 36. god. star
81. Stjepan Jordan, seljak, 38. god. star
82. Stjepan Pijak, seljak, 42. god. star
83. Husejin Mujdžić, seljak
84. Ibro šarić, seljak, 42. god. star
85. Bajro Huskić
86. Hasim Cepić, seljak, 55. god. star
87. Hasim Alić, 45. god. star
88. Alija Mešić, 37. god. star
89. Hasan Delkić, 43. god. star
90. Salih Hodžić, 28. god. star
91. Omer Ramlić, 20. god. star
92. Ahmed Kapetanović, vojnički izvjestitelj, 40. god. star
93. Rizo Kapetanović, obćinski blagajnik, 35. god. star
94. Mustafa Grozdanić, seljak, 34. god. star
95. Hasan Grozdanić, seljak, 45. god. star
96. Šahin Čoralić, seljak, 56. god star
97. Ante Mosman, tokar, 44. god. star
98. Ivan Kivač, dimnjačar, 38. god. star
99. Nedjeljko Rivić, radnik, 33. god. star
100. Murat Delkić, seljak, 45. god. star
101. Suljo Zahidić, trgovac, 60. god. star
102. Husein Blažević, seljak, 50. god. star
103. Petar Božić, željezničar, 43. god. star
104. Jure Jurić, električar, 51. god. star
105. Drago Zeman, brijač, 28. god. star
106. Zaim Delkić, seljak, 55. god. star
107. Muhamed Memić, stražar, 28. god. star
108. Ramo Delkić, željezničar, 38. god. star
109. Ibrahim Cirkić, željezničar, 50. god. star
110. Jozo Dimić, željezničar, 33. god. star
111. Muharem Salešević, radnik, 28. god. star
112. Alija Cepić, seljak, 38. god. star
113. Smail Pehlić, seljak, 44. god. star
114. Anđelka Šarić, logorna zapovjednica Ustaške mladeži, 21. god. star
115. Pero Sarić, vlakovođa, 38. god. star
116. Ante Sarić, vlakovođa, 44. god. star
117. Vid Brstilo, umirovljenik, 68. god. star
118. Drago Brstilo, činovnik, 26. god. star
119. Drago Matić, bravar, 20. god. star
120. Josip Pajtak, željeznički činovnik, 25. god. star
121. Božidar Jurčić, logorni zapovjednik Ustaške mladeži, 23. god. star
122. Muharem Kljunić, prekupac, 47. god. star
123. Smail Huseinović, seljak, 38. god. star
124. Ibrahim Alagić, postolar, 27. god. star
125. Osman Hustić, radnik, 30. god. star
126. Abid Kurtović, obćinski načelnik, 41. god. star
127. Stjepan Sladojević, trgovački pomoćnik, 38. god. star
128. Johan Gutler, bravar, 36. god. star
129. Ivan Slišković, poštanski činovnik
130. Zahid Hodžić, trgovac, 45. god. star
131. Fehim Ganić, naučnik, 16. god. star
132. Hilmija Sarajlić, krojač, 38. god. star
133. Ferid Jusufbegović, činovnik, 30. god. star
134. Juro Dejanović, limar, 57. god. star
135. Miralem Kapetanović, obćinski načelnik, 47. god. star
136. Nura Kapetanović, činovnica, 45. god. stara
137. Husein Zenkić, trgovac, 31. god. star
138. Meho Džafić, seljak, 50. god. star
139. Esad Selimbegović, posjednik, 26. god. star
140. Rudolf Čadek, ravnatelj ložione „Šipad“, 37. god. star
141. Husein Kasumović, kovač, 23. god. star
142. Ahmed Gugić, staretinar, 30. god. star
143. Hasim Rešić, trgovac, 56. god. star
144. Muharem Ališić, trgovac, 35. god. star
145. Hasan Ališić, trgovac, 36. god. star
146. Ibro Alibegović, obćinski bilježnik, 35. god. star
147. Franjo Turković, oružnički narednik, 55. god. star
148. Drago Konrad, državni računovođa, 41. god. star
149. Edhem Karahodžić, narednik, 38. god. star
150. Sulejman Rešić, brijač, 32. god. star
151. Husein Gulgović, seljak, 34. god. star
152. Ago spahić, nadgruntovničar, 49. god. star
153. Filip Bilješkić, željeznički dočinovnik, 27. god. star
154. Stipo Briševac, seljak, 22. god. star
155. Nazif Hergić, 29. god. star
156. Ivan Berket, umirovljenik, 43. god. star
157. Krunoslava Berket, 39. god. stara
158. Zaim Pašić, 44. god. star
159. Muhamed Babić, obćinski načelnik
160. Vejsil Rešić, radnik
161. Nazif Mršić
162. Stipo Barač, željezničar
163. Slavko Sikora, seljak
164. Jure Damnjanović, seljak
165. Mile Uvalić, željezničar
166. NN (supruga Mile Uvalića)
167. Enver Kovačević, trgovac
168. Ibrahim Ališić Dervišev, željeznički radnik
169. dr. Dragutin Zgaga, liečnik
170. NN(žena Mehe Džafića)
171. Josip Kaurinović, župnik u Priedoru
172. Anka Trtanj, kuharica
173. Hubert Zeki, umirovljenik
174. Huberta Zeki, supruga gornjeg
175. Miroslav Slišković, logornik iz Priedora
176. Zaim Ališić, piljar
177. Nikola Lesica, ljekarnik
178. Konstantin Babić, ljekarnik
179. Arif Babić,
180. Ramo Habibović, piljar
181. Smail Komljenović, trgovac
182. Smail Šakić
183. Janko Pilihovski, seljak
184. Ibrahim Crnkić, radnik
185. Alija Džafić, seljak
186. Nina Džafić, kućanica
187. Omo Pehlić, seljak
188. Adem Delkić, seljak
189. Safet Cerić, kolar
190. Jukub Alihović, željezničar
191. Ibrahim Kapetanović,
Неоспорно је да су у Приједору током грађанског рата 1992. године почињени злочини над муслиманима и Хрватима. Тачно је да је у Приједору страдало 102 дјетета и старија малољетника током борбених дејстава у граду и околини. Оно што није тачно, а што се приписује Србима у Приједору, јесте план да се из чиста мира истријебе сви муслимани и Хрвати. За тако нешто нема ниједног валидног доказа, ниједне наредбе или законског акта. Шта више, неколико стотина муслимана и Хрвата из Приједора и околине било је у Војсци Републике Српске.
Samo u ovih par recenica je toliko nebuloza da se covjeku smuci.Prvo pojam stariji maloljetnik…halo Radakovicu djete je do 18-e godine nema pojma stariji maloljetnik.Cuj stradali tokom ratnih dejstava …Eto nek je napad na Prijedor ratno dejstvo,tu noc nije stradalo ni jedno dijete,o cemu ti?Pa vecina te djece je stradala i prije tog napada.
Kako nema plan da se istrijebe nesrbi iz opstine?Sta je sa planom A i B?Sta je nasilnim pucem u opstini Prijedor?To je bilo zakonski?
Nekoliko stotina muslimana i Hrvata bilo u vosci RS?DE NABROJ 5?
Sve u svemu fuj,pamflet ko u najgore doba rata…
7. Dana 7. januara 1992., članovi Skupštine opštine Prijedor srpske nacionalnosti i predsjednici
opštinskih odbora SDS-a proglasili su paralelnu Skupštinu srpskog naroda opštine Prijedor. Za
predsjednika te Skupštine izabran je dr. Milomir Stakić, po zanimanju ljekar. Deset dana kasnije,
odlukom koju je potpisao dr. Stakić, Skupština je odobrila „udruživanje srpskih teritorija opštine
Prijedor u Autonomnu regiju Bosanska Krajina“ (ARK). Krajem aprila 1992. u opštini je osnovano
više tajnih srpskih policijskih stanica, a više od 1.500 naoružanih ljudi bilo je spremno da preuzme
vlast.
8. U noći sa 29. na 30. april 1992. izvršeno je nasilno preuzimanje vlasti, koje je predvodio SDS.
Na mjesto legitimnih centralnih organa došli su članovi SDS-a i kadrovi lojalni SDS-u. Prije svega,
dr. Stakić dolazi na mjesto predsjednika Skupštine opštine izabranog na slobodnim izborima,
profesora Čehajića.
9. Preuzimanje vlasti u opštini Prijedor bilo je nezakoniti puč, planiran i koordiniran mjesecima, čiji
je krajnji cilj bilo stvaranje čisto srpske opštine. Ti planovi se nikad nisu krili, a sprovedeni su
koordiniranim djelovanjem policije, vojske i političara. Jedna od glavnih ličnosti je bio dr. Stakić,
koji je tada igrao vodeću ulogu u političkom životu opštine.
10. Ubrzo nakon preuzimanja vlasti, opštinski Savjet za narodnu odbranu počeo se sastajati u
novom sastavu, pod predsjedanjem dr. Stakića kao predsjednika Skupštine opštine uspostavljene
nakon preuzimanja vlasti.
11. Skupštinu opštine je 20. maja 1992. zamijenio Krizni štab opštine Prijedor, kasnije preimenovan
u Ratno predsjedništvo, čiji je sastav bio gotovo identičan sastavu Savjeta za narodnu odbranu i
kojim je takođe predsjedavao dr. Stakić. Krizni štab se u razdoblju odmah nakon preuzimanja vlasti
sastajao veoma često, te je usvojio brojne odluke, naloge i druge akte.
12. Civilni život u Prijedoru se nakon preuzimanja vlasti promijenio na mnogo načina. U gradu je
zamjetno porastao broj vojnih lica i pokrenut je propagandni rat protiv nesrba. Na osnovu odluke
Kriznog štaba, krenulo se s oružanim napadima na nesrpsko stanovništvo širom opštine. Stvaranje
atmosfere straha u Prijedoru kulminiralo je dogovorom članova prijedorskog Kriznog štaba da se
osnuju logori Omarska, Keraterm i Trnopolje.
13. Pretresno vijeće je konstatovalo da su u logorima ubistva bila česta. Ne može biti nikakve
razumne sumnje o tome da je počinjeno više masakara, između ostalog u prostoriji br. 3 u logoru
Keraterm 24. jula 1992. ili oko tog datuma. Krajem jula 1992. u logoru Omarska je ubijeno više od
sto ljudi, a 5. augusta 1992. iz Omarske je autobusima odvedeno i pobijeno oko 120 ljudi. Dana 21.
augusta 1992. pripadnici prijedorskog interventnog voda koji je pratio deportacijski konvoj ubili su
na planini Vlašić oko 200 ljudi iz tog konvoja. Još je mnogo više ljudi ubijeno tokom napada vojske
bosanskih Srba na pretežno bosanskomuslimanska sela i gradove širom opštine Prijedor – Kozarac,
Hambarine, Bišćane, Ljubiju, da pomenemo samo neke – a počinjeno je i više masakara nad
Muslimanima. Pretresno vijeće je konstatovalo da je lišeno života više od 1.500 osoba, od kojih je
bilo moguće identifikovati 486 žrtava.
14. U logorima su činjena djela silovanja i seksualnog nasilja, a hiljade ljudi su podvrgnute
nehumanom i ponižavajućem postupanju koje je uključivalo rutinska premlaćivanja i mučenje.
Zatočenici su živjeli u nehigijenskim uslovima, a hrana koju su dobijali bila je jedva dovoljna za
preživljavanje.
15. Bosanski Muslimani koji su čitav život proživjeli u opštini Prijedor izbacivani su iz svojih
domova i deportovani u velikom broju, često u konvojima koje su organizovale i nadzirale srpske
vlasti iz Prijedora. Pretresno vijeće je saslušalo iskaze mnogih svjedoka koji su 1992. bili prisiljeni
da bježe sa teritorije opštine Prijedor, najčešće u Travnik ili u Hrvatsku, kako bi se sklonili sa
teritorije pod srpskom kontrolom. Egzodus uglavnom nesrpskog stanovništva iz Prijedora počeo je
već 1991.,
itd…
700. Tačka 1 Optužnice. Pretresno vijeće zaključuje da su srpske snage hapsile Muslimane i
Hrvate u Prijedoru bez legitimnih razloga i na diskriminatornoj osnovi. Muslimani i Hrvati su
nezakonito držani u uslovima zatočeništva za koje je Pretresno vijeće zaključilo da su bili nehumani
životni uslovi. Oduzimanje imovine Muslimanima i Hrvatima, uključujući ono koje je vršeno
tokom zatočeništva, napada na sela, kao i za vrijeme uklanjanja stanovništva, predstavljalo je
prisvajanje, pljačkanje i krađu imovine. Uništavanje džamija i crkava u gradovima i selima u opštini
Prijedor i uništavanje kuća, škola i bolnica tokom napada na sela predstavljalo je bezobzirno
razaranje. Pored toga, Pretresno vijeće zaključuje da su srpske snage nametnule diskriminatorne
mjere nesrpskom, pretežno Muslimanskom, stanovništvu gradova i sela Prijedora, uključujući
područja Kozarca i Brda, ograničavajući njegovu slobodu kretanja, uskraćujući mu zaposlenje,
uskraćujući mu sudski postupak i uskraćujući mu ravnopravan pristup javnim službama.
701. Pretresno vijeće zaključuje da su radnjama o kojima je bilo riječi gore u vezi s tačkama 2, 3,
4, 5, 6, 7, 8 i 10 Optužnice – kao i protivpravnim zatočavanjem; stvaranjem i održavanjem
nehumanih životnih uslova; pljačkanjem imovine; bezobzirnim razaranjem gradova i sela,
uključujući uništavanje ili hotimično nanošenje štete ustanovama posvećenim religiji i drugim
kulturnim objektima; i nametanjem i održavanjem restriktivnih i diskriminatornih mjera –
povrijeđena i uskraćena osnovna prava Muslimana i Hrvata predviđena u međunarodnom
običajnom i ugovornom pravu. Te radnje su takođe bile činjenično diskriminatorne pošto da su
selektivno i sistematski bile usmjerene protiv osoba muslimanske i hrvatske nacionalnosti. Na
osnovu obrasca ponašanja i izjava srpskih snaga tokom zločinačkih operacija – kao što su psovanje
zatočenicima „balijske majke“, nazivanje zatočenika „ustašama“, prisiljavanje zatočenika da pjevaju
srpske nacionalističke pjesme i zahtjevi da Muslimani nose bijele trake i istaknu bijele zastave na
svojim kućama – Pretresno vijeće zaključuje da su snage bosanskih Srba izvršile te radnje u namjeri
da diskriminišu Muslimane na nacionalnoj osnovi.
https://www.youtube.com/watch?v=QhK7IeGVqaI
Sve i jedna kuca bosnjacka obiljezena(za rusenje)cuj nema dikaza niti zakonskog akta.Pa ko je to odlucio?Samo ovih 30-ak sto su optuzeni ,odlucili spaliti gradic od 20-ak hiljada stanovnika i sami odlucili obiljeziti sve bosnjacke kuce…
Pomak je g.Radakovicu kada napisete da je nesporno da je ubijeno 102 djeteta.Za ostali dio pamfleta mogu samo reci :fuj
Мене чуди што нико не помиње ове приједорске мухамеданце које побише партизани, зашто им унуци не траже споменик у Приједору, а још ме више чуде Срби који никад нису подигли споменик српској дјеци из приједорске регије страдалој у геноциду од 1941-1945. Свакако да и 102 несрпске дјеце заслужује спомен обиљежје.
Мени је жао зашто у бошњачком националном корпусу нема снаге за признање да су их у све „увалили“ они који су им „дали погрешне информације“, како рече свједок (приједорски Муслиман) у документарцу „Приједорска поља смрти“. А ко су ти који су погрешно процијенили, одговор нам даје генерал Каравелић:
http://www.travnicki.info/2015-05-22-22-16-50/aktuelno/general-karavelic-patriotska-liga-dala-ogroman-doprinos-u-odbrani-bih
Обратимо пажњу да се муслимански врх од средине 1991. спремао за рат, да је на челу војних формација био Алија Изетбеговић, а да су до почетка фебруара 1992. сви регионални повјереници морали доставити податке о снази ЈНА, СДС, етничком саставу, али и о снази јединица ПЛ. Нема сумње да је процјена била да су јачи од Срба и да о им наређење да нападну. Ко?
Истина је да је ЈНА у то вријеме једина регуларна војска у БиХ, а да се странка СДА бави формирањем паравојних јединица. Видимо да је у том криминалном дјелу учествовао и Халид Гењац, и данас битан човјек у власти.
Да није било тог организовања и напада на ЈНА и Србе у Приједору, сигуран сам да муслиманско становништво не би страдало. Зато морају одговарати они који су организовали напад. А чули смо да је Мујагић у САД, а да је Чиркин у органима власти, иако се оглушио на позив на предају оружја и организовао нападе из засједе и шуме.
Tзв. савјетовањем у Мехурићима (као да су Надреалисти смислили назив) предсједавао је „летећи имам“ Хасан Ченгић, што свему даје вјерску димензију, посебно гледано из 2016. године, али узимајући у обзир и „Исламску декларацију“, „начартаније“босанских муслимана.
А што се тиче хашких пресуда, о њима довољно говори чњеница да Флоренс и Рефик никад неће организовати „Дане одсјечених глава“ у Завидовићма и Маглају. Јер их се не тиче.
Tзв. савјетовањем у Мехурићима (као да су Надреалисти смислили назив) предсједавао је „летећи имам“ Хасан Ченгић, што свему даје вјерску димензију, посебно гледано из 2016. године, али узимајући у обзир и „Исламску декларацију“, „начартаније“босанских муслимана.
А што се тиче хашких пресуда, о њима довољно говори чњеница да Флоренс и Рефик никад неће организовати „Дане одсјечених глава“ у Завидовићма и Маглају. Јер их се не тиче.