Свемирски плес 6. јуна

Свемирски плес, познат као транзит Венере, када ће Земља, Венера и Сунце бити у истој линији, моћи ће да се види у Србији 6. јуна сат након изласка Сунца. Призор преласка Венере испред Сунца један је од најишчекиванијих астрономских феномена, који је у прошлости помјерао границе знања, понекад и са драматичним посљедицама. „Вијековима је транзит […]

недеља, мај 27, 2012 / 14:40

Свемирски плес, познат као транзит Венере, када ће Земља, Венера и Сунце бити у истој линији, моћи ће да се види у Србији 6. јуна сат након изласка Сунца.

Призор преласка Венере испред Сунца један је од најишчекиванијих астрономских феномена, који је у прошлости помјерао границе знања, понекад и са драматичним посљедицама.

„Вијековима је транзит Венере био један од великих тренутака за астрономе", рекао је за АФП Клод Катала, шеф Париске опсерваторије.

„Сад или никад", поручио је својим читаоцима британски часопис Свијет физике (Physics Word) подсјетивши да је наредни Венерин „рандеву" са Сунцем заказан тек за 2117. годину.

Током транзита, Венера пролази између Земље и Сунца, попут мале црне тачке која ће се током шест и по сати видети на блиставом диску наше звезде.

Уколико не буде облачно, становници Северне и Централне Америке као и севернијих делова Јужне Америке, имаће прилику да 5. јуна увече виде почетак транзита.

Цијели транзит ће бити видљив из источне Азије и западног Пацифика, док ће Европљани и становници Блиског истока и Јужне Азије моћи да посматрају сам крај овог феномена 6. јуна, током изласка Сунца.

Научници и овог пута упозоравају на опасност од гледања у Сунце без одговарајуће заштите.

Западни и југозападни дијелови Африке, као и већи дио Јужне Америке моћи ће да прате овај спектакл искључиво преко интернета.

Досад је регистровано свега шест Венериних транзита и то из разлога што прије прорачуна њемачког математичара из 17. века Јохана Кеплера, нико није знао гдје треба да гледа, нити је имао за то неопходна сочива.

Транзити се догађају у, како астрономи кажу, „уврнутим" комбинацијама: у јуну или децембру, и то у паровима у размаку од осам година.

А затим наступа дуго чекање. Након децембарских, долазе јунски транзити, али 105 година касније.

Јунски транзити, пак, смењују децембарске 121 и по годину касније.

На примјер, након транзита у децембру 1882. године, услиједио је транзит у јуну 2004. године, а осам година касније, 6. јуна 2012. године моћи ћемо да видимо репризу.

Затим ће астрономи морати да буду веома стрпљиви све до децембра 2117. године, односно децембра 2125. године, када ће се транзит поновити. А онда опет дуга пауза.



Оставите одговор