Свако јутро са Додиком осванемо са новим милионом дуга
Од доласка на власт Милорад Додик је удвостручио дуг Републике Српске, и у протеклих 10 година у просјеку сваког дана задуживао нас је са новим милионом.
Од доласка на власт Милорад Додик је удвостручио дуг Републике Српске, и у протеклих 10 година у просјеку сваког дана задуживао нас је са новим милионом.
Пише: Небојша Вукановић
Укупан дуг Републике Српске на крају 2015 износио је 5,3 милијарди, и за првих 6 мјесеци ове године додатно је повећан и премашио је законску границу од 60% БДП-а. Влада РС је на сједници одржаној 23.12. 2015. године донијела Одлуку о новом дугорочном задужењу овој години од 460 000 000 КМ, тако да би до краја ове године уз стална скупа задужења на домаћем тржишту укупан дуг Републике Српске требао премашити цифру од 6 милијарди дуга.. Сви грађани Републике Српске свако јутро се пробуде са једном марком мањка на рачуну а да тога нису ни свјесни. Сваки грађанин у другом мандату Милорада Додика оптерећен је са 3 000 марака дуга, не рачунајући затезне камате!
2008. године укупан дуг РС износио је 3 милијарде КМ, и за само 8 година је удвостручен, а Влада је уз то потрошила и 1,6 милијарди марака од приватизације Телекома и Нафтне индустрије. За отплату дуга у 2008. години Влада РС је годишње издвајала 119 000 000 КМ (свега 7,8% изворних прихода), а наредне 2017. за отплату спољног и унутрашњег дуга биће потребна једна милијарда КМ (скоро 60% изворних прихода иако је законски максимум 18%). Статистички подаци говоре да је за 9 година Влада Републике Српске годишњу рату за отплату дуга повећала скоро 10 пута или 1000 %.
Посебно је забрињавајуће сталан пораст унутрашњег дуга РС, и задуживања емитовањем обвезница и трезорских записа. Влада Републике Српске до сада је емитовала 16 серија обвезница, и задужила за 727 900 000 КМ. Почетком августа биће емитована 17 серија хартија од вриједности у износу од 40 000 000 КМ, па је само на овај начин последње двије године РС задужена за 770 000 000 КМ. Каматна стопа је неповољна и веома висока, у прошлој 2015. години износила је 4,7%.
У 2015. години Влада РС је донијела и 11 Рјешења о емисијама шестомјесечних трезорских записа у износу 166,8 милиона КМ са каматном стопом од 1 до 3,2%. На крају 2014. године Република Српска је дуговала 430 000 000 КМ по основу емитованих обвезница (335 000 000) и трезорских записа (94 500 000), а за годину и по дана унутрашњи дуг по овом основу је више него удвостручен и износи 940 000 000 КМ. Унутрашњи дуг има тренд сталног убрзаног раста, а временом се готово изједначила висина спољног и унутрашњег дуга Републике Српске. Задужења се реализују по екстремном високим каматама, која достижу и 5%, што је много више од стопе привредног раста, и логично је да се дуг у наредном периоду неће моћи враћати реалним приходима и предвиђеном динамиком.
Овим дуговањима треба додати и преко милијарде марака неплаћених обавеза и дуговања Фонда ПИО-а, Фонда здравства, здравствених уставова, локалних заједница, РиТЕ Гацко и других јавних предузећа. Пропорционално расту дуга смањује се производња и број радних мјеста у реалном сектору јер слаба домаћа привреда не може да истрпи све већ терет и притисак државе којој хронично недостају средства. Док је протеклу деценију Република Српска стално слабила и сиромашила истовремено су јачали и богатили се кумови и појединци блиски режиму попут Младена Милановића Каје, Буде Станковића, Милета Радишића, Слободана Станковића..
Иако Влада контролисаним медијима и скретањем пажње са важних на маргинална питања покушава прикрити стварно тешко стање, сви показатељи јасно указују да се Република Српска налази пред потпуним економским колапсом, и да нас Влада убрзаним паничним задуживањем води у банкрот и пропаст. То је доказала и брзинска промјена става о ССП-у и понизно клечање пред њемачким министром како би се склопио нови аранжман и добили новци од ММФ-а.
Економски много развијеније државе са јачом привредом од наше биле би забринуте са оваквим финансијским стањем и озбиљним изазовима, али код нас већина грађана упорно ћути и нијемо посматра тихо пропадање, систематско разарање свих институција и пора друштва. Милион марака који изнова губимо сваки нови дан са импулс Владом континуитета, вјероватно је довољан да нас колективно омами па не осјетимо како тло полако измиче испод ногу. Успавана већина ће се вјероватно пробудити и питати шта се догодило тек када презадуженом главом тресне од под и буде касно да се реагује.
Vidju mu pogleda. „Supu gleda, meso vadi“.
Zar u onolikom SDSu nema neko ekonomske struke da napiše par redova?
А гдје ти видиш економију код Милета нам?;)
И шта је рјешење? Да Босић, Огњен Тадић, Александра Пандуревић дођу на власт? Хоће онда Босић истјерати све (ко се не слаже са њим) из држваних институција, као из СДС-а? Па он је за ових неколико година уништио СДС, а тек шта би радио са ентитетом.
П.С. Да се разумијемо, Милу НЕ ВОЛИМ, али ви сте још гори!!!!!
“ Сви грађани Републике Српске свако јутро се пробуде са једном марком мањка на рачуну а да тога нису ни свјесни.“
Prije će biti da se sa markom manje u džepu budi velika većina a to što toga i puno drugog nije svjesna veliki je problem ovog društva.
Drugi veliki problem je što se druga manjina svakog jutra budi sa nekoliko hiljada ili miliona u džepu više i toga su vrlo svjesni i učiniće sve da tako i ostane
Добро је да није више, обзиром да чемерна економија РС и ФБиХ на грбачи има десетине хиљада друштвених паразита који у животу нису способни да ураде ишта друго осим да се продају за мале паре, и то државне, не би ли се ухљебили на једној од државних, ентитетских или локалних сиса. Почињемо од тзв лидера опозиције који свим силама покушава да опстане на челу странке, јер само тако може, као бр. 1 на изборној листи, себи осигурати плату, па онда и десетинама савјетника, помоћника и сл. који долазили или не долазили на посао примају плату, писао о томе друг Васковић. Како једни, тако и други, да не буде да сам пристрасан.
Позивам аутора текста да, нпр, баци мало поглед на финансијска стања средина гдје су „његови“ на власти, на Брчко, гдје су и његови учествовали у урнисању града и креирању енормног дефицита у буџету од 230 милиона који се троши на непуних 100000 становника….., овако се само стиче утисак да аутор понекад покуша да макар мало оправда плату која му је обезбјеђена између осталог и из задуживања.
„Uspon jednog covjeka i pad citavog naroda II dio“
Da li raspravljati da je M.Dodik mozda manje zlo od jednog Obrena Petrovica iz Doboja je po meni bezpredmetno. Sve je to ista matrica i krajnji rezultat njihove politike je porazan u svakom pogledu.
Bilo bi interesantno vidjeti za koliko se milona uvecalo licno bogastvo g.Dodika u periodu autokratskog vladanja RS-om.
Ili njegova ljubav prema RS-u nema cijenu???
Rješenje nije u smjenjivanju, rješenje je u smanjivanju politilčara. Svaki dan, na svakom mjestu, svakom nivou vlasti i poziciji budžetskih rashoda – moć političara izražena u novcu i ljudskim resursima treba biti smanjivana i satirana.
Jedina sila koja koliko toliko ne tome radi je MMF.
Ovo je čisti kretenizam od teksta. Gospodina Vukanovića smatram savjetnikom SDS-a a ne gospodina Bosića. Kao prvo on ekonomska kretenja uopšte ne poznaje, kao ni što ne poznaje razliku između rješenja i ugovora kao dva različita akta. Lično sam svojim ušima slušao izjavu gospodina Šarovića kako mi moramo naći načina da BiH dobije tranšu od MMF-a i kako je to super stvar za stabilizaciju budžeta FBiH i RS. Pitam se ko je ovdje lud i ko godinama trubi protiv politike „lizanja“ sa MMF a podržava je u praksi, ko godinama trubi protiv „partizacije“ svega i svačega a ministar sigurnosti svakodnevno drži političke govore i ko godinama priča o korupciji a još jedne jedine presude nema, a već 2 godie nas jašu sa floskulom da su oni ti koji će praviti „promjene“. Kad ja kažem da su svi isti, lažovi i licemjeri dobijem ovdje salve uvreda, a kada oni to svi u praksi dokazuju svi ćutimo i čekamo da prođe vrijeme da se zaboravi. Mislim da je na sceni najgora moguća politička garnitura i situacija od postanka ovih prostora.
Као економиста са 18 година радног искуства (искључиво и само у привреди) сматрам да Додикову економску политику може коментарисати било ко, из најпростијег разлога што што то и непостоји. У економском смислу Додик је потпуни неписмењаковић. Па сјећате ли се кад се драо и кесио како нема кризе, а у случају да је и буде, да ће РС из тога извући корист? Или када је трошећи новац са ескроу рачуна, говорио да ће све и фенинг бити враћен? Па он и будале око њега су творци ткз.Развојног програма РС, који је подразумјевао да се прода златна кока звана Телеком РС, а онда паре од тога дају кроз кредит рецимо Србцу за сређивање градског трга? За мене, никакво питање није: „Дали би неко други могао водити бољу економску политику од СНСД штеточина?“ Право питање је: „Дали може горе?“ Чисто сумњам, просто невјерујем!
Вукановићу, како то да се и ти ниси придружио овом двојцу „неустрашивих бораца“ противу „корупције“ на студијском (про)путовању „младих лидера-истраживача“ код Великог Брата. Па зар и ти ниси заслужио неку награду? Дуго се, ево, већ бориш кано Дон Кихоте дела Манча противу мрског & корумпираног Милета? Колико ли си само „антологијских“ прилога направио код Мистер Трише „Гебелса“ на Патрик Муновој бијељинској „далековидници“-септичкој јами, БНТВ? Колико ли си само „бриљантних“ колумни написао код некорумпираног Аце БУКЕ Трифкета? Па нису ваљда само Духало & Злобо-балетан, једини борци противу Милета & корупције?! Неправда па то ти је!
Или ће бити да Бакирови папци Мирсе Шаровића, Дервиша Мекетића и Бос(Н)ићеве СДС потурчене „хаирлије“ из „Заједнице опћина турског и потурченог дуњалука“ О’мера Петровића и Мићаге Мићагића не стоје баш најбоље пред предстојеће изборе па те, Вукане оставише на вјетрометини, брез годишњег одмора и екскурзије у „ладу“ Беле кућице, јенкијевског Конгреса, Гласа Америке, Сената, НЕД-а и Отвореног Сорошевог друштва?
—
Шта велиш?
Какав тим!? Какве „грома䈓 – мора£н€ и инт€£€ктуа£н€. Dumb & Dumb€r. Th€ Odd coup£€. „Н€ови$ни“ ана£-итичари Републике Српске. Н€ови$ни, н€поткупљиви, н€корумпирани… по$тојани… кано к£и$урин€. „Н€овисни“ З£ОБО (тј. балетан-и$траживач & р€к€таш) $£ОБО и јаран му ПУВА£О или бјеше ПУХА£О-Духа£о. На н€ови$ном $тудиј$ком пропутовању кроз „Отворено друштво“-Вашингтона, НЕД, ИРИ, НДИ…
М£ади „£идери“ на екскурзији. Јесте ли га испушили Николасу Хилу, Рафију Грегоријану, Патрику Муну, Влади Тришићу, Трифуновићу и осталим гебелсовским „промиЧбеним чимбеницима“ Четвртог Рајха?
…
http://www.frontal.ba/novost/84262/-puhalo-u-americi-epizoda-vasington
PUHALO (I ZLOBO) U AMERICI – EPIZODA VAŠINGTON
Putovanje za Vašington je počelo u petak 08.07. oko 14 i 30h kada sam pokupio Slobodana Vaskovića i krenuo za Sarajevo. U panoramskoj vožnji preko Kneževa, Vlašića i Travnika za četiri sata stigli smo u Sarajevo. Dok sam Vaskovića ostavio kod roditelja, klasičan edipalac, krenuh u hotel da prespavam jer se ujutro rano kreće i polijeće.
Dok sam se spremao za spavanje, shvatio sam kako je Dušanki Majkić kada mora da prenoći u federalnom Sarajevu. Moj strah se još više povećao kada sam u sobi pored kreveta našao mormonsku vjersku literaturu, pomislih: „Ovo će deinitivno razoriti moj srpski identitet.“Ali, šta da se radi, stisnem zube, stisnem oči i san me savlada.
Čim sam ustao, provjerih stanje mog etničkog identiteta, obukoh svoju SSSR majicu i zajedno sa blogerkama Martinom i Hanom krenuh ka aerodromu. Naravno one su sjedile pozadi u taksiju, a ja naprijed. Tako je to kod nas.
Do Beča smo letili nekih 50 minuta, od toga preko Slovenije manje od pet, i odmah nastavili za Vašington. Let je trajao toliko dugo dugo da sam pročitao nekoliko časopisa, pola knjige, pokušao napisati blog, odgledao turski film i opet imao vremena da se bavim smislom života u Bosni i Hercegovini. Vasković je krizirao zbog cigareta, a ja zbog nemanja interneta.
Na aerodromu u Vašingtonu su nas fino primili, sve po redu i zakonu. Provjerili su nam otiske, zjenice, pasoše, i nakon nešto više od sat vremena pustiše nas u Ameriku. Dok smo putovali od aerodroma ka hotelu pade mi na pamet izjava Gačana koji su onomad putovali za Banjaluku: „Fina je Banjaluka, samo malo zabačena.“ E to isto važi za Vašington.
Pošto smo se smjestili u hotelu izašli smo da prošetamo. I dok su se Martina i Hana oduševljavale američkom arhitekturom, ja sam panično tražio pretvarač za američku struju da bih napunio lap top. Izgleda da je Tesla izmislio malo drugačiju struju za Ameriku od evropske.
Večerali smo u nekom grčkom restorančiću i taman krenuli ka hotelu kad čujemo neki žamor. Ulicom idu ljudi sa transparentima i nešto viču dok ih prati policija sa automobilima i motorima. Nema ih puno, ali ih ima raznih crnih, žutih, bijelih, mješanaca, starih, srednjovječnih, mladih. Bilo me blam da ih pitam jesu li konstitutivni i je l’ ih organizovao i platio Soroš, kao nas u Republici Srpskoj. Kažu, bune se zbog nedavnog ubistva crnca. Skontam da i oni idu prema našem hotelu i ubacih se u masu. Nemamo mi Srbi nikog bližeg u Vašingtonu do crnaca, zato se moramo paziti i podržavati.
Sutradan sam ustao malo ranije da doručkujem i osjetim duh Vašingtona nedeljom ujutro. I tako šetam ja ulicama glavnog grada SAD-a, i na svakih sto pedeset metara naiđem na po jednog beskućnika koji spava na trotoaru ili na klupi u parku. Sjetim se ja tada našeg predsjednika Dodika i njegove potresne priče kako nigdje nije vidio sirotinje kao u Americi i kako mi u Republici Srpskoj živimo „k’o carevi“ u odnosu na njih. Obuze me neka tuga, javi se nostalgija, ali stisnuh zube i nastavih da tražim adapter za struju i nešto za doručak.
Oko deset sati smo krenuli u obilazak Vašingtona. Naravno da bi nas impresionirali prvo nas odvedoše do Bijele kuće. Realno, jeste bijela ali nije nešto velika. Da je BiH moćna k’o Amerika, Čovićeva hacijenda u Mostaru ili Dodikov ranč u Aleksandrovcu bili bi barem pet puta i veći i bjelji.
Nakon toga smo prošetali pored hotela „Willard“ iz kojeg je poteklo lobiranje. Elem, američkom predsjedniku Grantu žene nije dozvoljavala da puši u Bijeloj kući, pa je on kao pravi papučar dolazio u lobi hotela i uz piće i cigarete razgovarao sa građanima i njihovim problemima.
Onda smo otišli do Senata i Kongresa SAD, koji se trenutno renovira da bi sređen dočekao prvu predsjednicu SAD-a.
Naravno, posjetili smo i spomenik Abrahamu Linkolnu, on je poznat po tome što je ukinuo ropstvo u SAD-u i što strahovito ličio na glumca Daniela Del Luisa.
Na stepenicam koje vode do tog spomenika Martin Luter King je 1963. oodine održao onaj govoro pravima crnaca pred 200 000 ljudi. Na tom mjestu, tačnije u onom bazenu, Forest Gamp je ponovo sreo Dženi. Inače Martin Luter King je tek prije nekoliko godina dobio i svoj spomenik u Vašingtonu.
Na kraju smo na putu do Nacionalne katedrale prošli kroz Džoržtaun najživopisniji dio Vašington sa malim i šrenim kućama.
E sad se vraćan na vašingtonsku Nacionalnu katedralu. Ona je ogromna i napravljena u gotskom stilu. Gradila se 83 godine i to isključivo od donacija i država nije potrošila ni jedan dolar na njenu gradnju. Vjerujem da takvo ponašanje naši popovi i hodže nikad ne bi oprostili domaćim političarima. Važno je naglasiti da se u katedrali održavaju službe i jevreji i katolici i pravoslavci i baptisti i luterani. Teško je to razumjeti nama na Balkanu ali tako to funkcioniše u Americi. Kažu da se u njoj mole i američki predsjednici kad baš zagusti.
Ostajem još nekoliko dana u Vašingtonu i u narednom periodu moram da razumijem kako funkcioniše institucija bakšiša u SAD-u, tačnije kome i koliko se daje, da kupim adapter za američku struju i da trknem do MMF-a zbog ovoga što zatežu oko kredita.
Autor: Srđan Puhalo
12.07.2016.
…
http://slobodanvaskovic.blogspot.ba/2016/07/vasington-nakon-pet-dana-berlinski-zid.html
четвртак, 14. јул 2016.
Vašington nakon pet dana; Berlinski zid i haiku
piše: Slobodan Vasković
1.
Nakon pet dana Vašingtona selimo se u Sent Luis, grad u kojem je bh. dijaspora u SAD-u najbrojnija. Najmanje 70.000 izbjeglih iz BiH su se skućili u Sent Luisu.
2.
U Vašingtonu stalno imaš “raskorak” u percepciji: Sa jedne strane, grad je miran, ležeran, sve funkcioniše, ti se bez problema uklapaš, niko ne upire prstom u tebe, niti se osvrće za tobom…; Sa druge strane, nalaziš se u gradu sa najviše moći po m2 na Svijetu, gradu u kojem se donose odluke ključne po Planetu, ali ta činjenica ni na koji način ne utiče na ritam grada, niti se u njemu primjećuje; Sa treće strane, svjestan si da dolaziš iz malog siromašnog razorenog Društva, koje je sebi dozvolilo suludi projekat direktne konfrontacije sa Vašingtonom…
3.
Budimi realni, Tvorci i Izvođači tog projekta nemaju šanse. Nisu je nikada ni imali.
Ne moraš doći u Vašington da bi to znao, ali kad si već tu nije na odmet potvrditi sopstvene stavove izrečene mnogo prije.
4.
U Kongres smo ušli u velikoj koloni građana. Svi oni išli su kod svog narodnog poslanika. Stigli su iz raznih krajeva SAD-a.
Gužva na ulazu je ogromna. I u samom Kongresu. Tako je sve vrijeme zasjedanja ovog Doma. Svakog dana, svih deset mjeseci.
Građani dolaze u Kongres i u direktnom razgvoru sa poslanicima (kongresmenima) iznose zahtjeve, prijedloge, primjedbe…
Kod nas skupštine djeluju kao Maljevi protiv sopstvenih stanovnika. Svaki dolazak pred Skupštinu karakteriše se u rasponu od potencijalnog kršenja javnog reda i mira do potencijalne obojene revolucije.
5.
Vašington je pokazao kako pravi, moćni, sistem funkcioniše i da funkcioniše. Bez zastoja. Nenaviknutom na to, sve djeluje nestvarno.
Nije riječ o fascinaciji, već spoznaji da je ljudima ovdje stalo da sistem radi, da se bore da bude što efikasniji, da neće pobjeći ni od jednog vašeg pitanja, ma koliko ono neprijatno bilo, da će braniti svoja uvjerenja, svoj način života vrlo postojano, a da, pri tom, ni jedan jedini put neće ugroziti vaše pravo na stav ili ga na bilo koji način difamirati…
6.
Zakasniti na sastanak znači uvrijediti. Niko ne kasni. Ni domaćini, ni mi.
7.
Ulazak u Muzeje je besplatan.
“Newseum” u svojih šest spratova čuva sva izdanja. I brojne materijalne dokaze događaja koji su uticali na svjetsku istoriju.
Berlinski zid-istočni dio
Dijelovi Berlinskog zida su šokantni. Posebno razlike između njegove Istočne i Zapadne strane. Slike sve najbolje kažu.
Nažalost, Zidovi u BiH nisu muzejski eksponati; Imaju istočni izgled.
8.
Vašingtonski “Starbaks” još danas.
Jedna crtica iz “Starbaksa”, od prije dva dana, pokazuje karakter ljudi koji žive i rade u ovom gradu: Račun je bio oko 14 dolara. Greškom sam izvadio dvije novčanice po pet i jednu od pedeset dolara. Odmah mi je ukazano da sam dao previše.
Jezička barijera nije predstavljala prepreku trgovkinji da reaguje u moju korist.
Berlinski zid-zapadni dio
9.
Naši ljudi koji žive ovdje primarno će potencirati poštenje Amerikanaca, ne moć ove države.
Naši ljudi ovdje su kao i svi naši ljudi: duhoviti, dobri, vrijedni…
10.
Shvatite kako god hoćete, ali Srđan Puhalo ima jake veze u Vašingtonu.
Bez njegovih veza ne bi bilo ništa od šopinga.
11.
Nije do “outleta” kao do granapa – ima dobar sat vožnje.
Prekratili smo vrijeme haiku poezijom iz Kalinovika…
12.
Javljaju mi da je u RS u toku “Razoružavanje Pantelije”, kao refleksija na tekst: (KRIVO)LOVAČKA UDRUŽENJA: Lažni izvještaji, duplo knjigovodstvo i milioni neprijavljenih maraka (koji sam prenio sa “Žurnala”), ali o tome šire iz Sent Luisa…
13.
Džetleg? Sitnica. Ne može on da udara, koliko ja mogu da ne spavam. #IVLP
http://slobodanvaskovic.blogspot.ba/2016_07_01_archive.html
…
ЗЛОБО (и) на екскурзији јавља са „лица мјеста“, код јаранице „САНЕЛЕ“ Бишћанке и „Великог Газде“ у Четвртом Рајху:
Izvori, Optužnica, Zlatko i Igor, Džejn, Džon, Sanela i Pipa
piše: Slobodan Vasković
1.
Izvori: Optužnica u slučaju “Bobar banka” biće podignuta u drugoj polovini avgusta. Biće optuženo 14 lica, među njima i Slavica Injac, direktor AB RS i Snežana Vujnić, direktor IRB RS. Plus brojni funkcioneri “Bobar banke”.
2.
Izvori (Dodikov krug): U ovom trenutku Dragan Čavić bolje stoji od Igora Radojičića u trci za gradonačelnika Banjaluke. Zaključak izvučen nakon otvaranja kampanja, načina djelovanja/aktivnosti Čavića i Radojičića i dešavanja na društvenim mrežama.
3.
Izvori (Dodikov krug): U SNSD-u su svjesni da će pretrpiti poraz na sledećim lokalnim izborima. Gradišku neće vratiti, a uvjerenja su i da će Banjaluku teško zadržati.
4.
Izvori (SDS BL): SDS BL stagnira, loša lista već je dala i loše rezultate. Izborni rezultat SDS u BL neće previše, posebno ne opredjeljujuće, uticati na izborni rezultat Dragana Čavića.
5.
Izvori: Prije par dana Zlatko Maksimović, kandidat SNSD-a za gradonačelnika Bijeljine, pozvao je Igora Radojičića, kandidata za gradonačelnika Banjaluke.
Razgovor je ovako tekao:
ZM: Igore, ko će biti predsjednik Saveza gradova i opština nakon izbora?
IR: Ti, ko drugi!
ZM: Ma znam da ću ja biti, samo provjeravam.
Komentar: Ahahahahaha
6.
Još sam u Portlandu. Država Oregon.
Dćejn P. Etkins, državni sekretar Oregona
Primila nas je i Džejn P. Etkins, državni sekretar Oregona. Po rangu, drugi funkcioner ove države.
Ugodna dama, rukovanje, riječi dobrodošlice, slikanje, par biranih riječi. I to je to. Nakon toga objavila je sliku na svojoj FB stranici. Nije loše ni za nas ni za BiH iz koje dolazimo.
7.
Njeni saradnici cijeli dan su nam demonstrirali otvorenost ovdašnje vlasti, posebno parlamenta, prema građanima.
Djeluje nestvarno tolika transparentnost, zadržali smo malo skepse, ali viđeno ukazuje na veliki iskorak ove države u sferi informisanja sopstvenih stanovnika.
Parlament ima portal (poseban softver) koji zainteresovanim stanovnicima Oregona omogućava da zakonske akte proprate od njihovog ulaska u proceduru do usvajanja. Sa svim mogućim raspravama, polemikama, verzijama, amandmanima…
Sve sjednice kongresnih odbora se snimaju i moguće je video (audio) zapisima pristupiti u svakom trenutku. Moguće je zatražiti od skupštinskog info tima da šalju mejlom obavještenja o svakom novom koraku u procesu donošenja zakona. I to tri dana (najkasnije) prije njegovog održavanja.
Svaki građanin može uzeti učešće u predlaganju rješenja/kreiranju zakona.
8.
Čak 600.000 stanovnika Oregona zatražilo je ovu vrstu usluge od parlamenta. Oregon ima 3,4 miliona stanovnika.
9.
Džon Kicheber, sada već bivši guverner Oregona, prisiljen je od javnosti da odstupi sa te pozicije, jer njegova vjerenica nije mogla pojasniti kako je njena firma došla do državnih grantova. Vjerenica je platila porez, ali za grantove nije pružila racionalno objašnjenje.
FBI istražuje cijeli slučaj, a Džon K. je demisionirao.
Sada se povlači po sudovima.
Svi sa kojima smo razgovarali u Portlandu i Salemu (glavni grad Oregona) ponosni su na tu činjenicu i rado je ističu kao dokaz sopstvene otvorenosti, uticaja javnosti na politička dešavanja i visok prag morala i etike, čije kršenje se ne prašta.
10.
U listu “Oregonian”, najuticajnijoj i najstarijoj novini države, detaljno su nam pojasnili cijeli slučaj: Korupcija Džonu K. još nije dokazana, ali sama činjenica da njegova vjerenica nije imala racionalno objašnjenje za grantove bila je dovoljna da ga javnost prisili da ode.
K. je tužio “Oregonian” i izgubio.
11.
Pipa Arend
Večerali smo kod Pipe Arend, direktorice organizacije koja pomaže djecu beskućnike.
Potpuno su nezavisni, ne primaju nikakav novac od države, samo pomoć od malih donatora. Za 15 godina svog humanitarnog rada Pipa i njena organizacija zbrinuli su 4.500 napuštene djece.
Razlozi napuštanja djece najčešće su ekonomski, a veliki broj njih uspije se vratiti u normalne tokove.
Program se zove “Kruška”, sastoji se iz tri dijela i baziran je na matrici “Duša, Srce, Tijelo”. U njegovoj osnovi je umjetnost.
12.
Kod Pipe smo zatekli i našu Sanelu iz Bihaća. Otišla je 1995. godine, završila fakultet i postdiplomske studije u Portlandu, onda se prije par godina vratila u Bihać. I razočarala. Potom Švica, Novi Zeland, pa opet Portland.
Sanela je kuhala. Vrhunski.
Nakon toga strpala nas je u fiću, digli smo krov, pustili muziku i kroz Portland…
Perfektan dan.
Fićom po Portlandu
четвртак, 21. јул 2016.
Portland – Park Ruža
среда, 20. јул 2016.
16.283.837
Ovaj blog posjetilo je 16.283.837 čitalaca.
Nije loše za jednog Čuvara Patki u Portlandu.
Hvala svima.
Boja promjene i Pantelija pred razoružanjem
piše: Slobodan Vasković
1.
Preletio sam Ameriku – Od Istočne do Zapadne obale. Od Sent Luisa do Portlanda. Četiri i po sata Boinga, dva nova sata vremenske razlike, Patuljasti (dvosatni) Džetleg koji ponovo napada i prijeti dezorijentacijom.
2.
Poletiš u pola dva, letiš četiri i po sata, stigneš u četiri, a ne u šest. Pa se ti snađi devet sati iza Banjaluke.
3.
Nakon pola sata Boinga već se osjećaš kao u atobusu, samo što ne pitaš stjuardesu “gdje Majstor staje”. Da se noge protegnu i nešto založi.
4.
Skloni laganoj paranojici ne gledaju kroz prozor; Previsoko je. Ja sam na pola između sklonih i nesklonih, malo gledam, malo se zapitam…
5.
Svodim utiske iz Sent Luisa. Vlaga je stopostotna, temeperatura stalno visoka. Hodajući tuševi.
6.
U Sent Luisu je bilo odlično. Iz susreta nosim zaključak da su Republikanci pravi demagozi. Preživljena politika. Isprana, bez ideje. Postaviš pitanje, Republikanac krene od Kulina bana kako ne bi odgovorio, kako bi pitanje demolirao, kako od njega ne bi ostalo ništa.
7.
Rasna jednakost je glavna tema, od koje jedni bježe formirajući Komisije/ne provodeći njihove zaključke, demagogijom…, a drugi intenzivno učestvuju radeći na projektu “Boja promjene” i nizu sličnih, sve preko lokalnih zajednica, malih grupa, organizovanim u njima.
8.
“Boja promjene” pretenduje da postane nacionalni pokret, kojem pripadaju sve rase; Promovišu ga i Bijeli i Crni/Obojeni; Tako se i legitimišu.
Dvoje mladih Crnaca, oboje završili pravo na Harvardu, sat vremena govore o jačanju institucija; o načinima kako pomoći to jačanje, da bi postigli ciljeve, nikoga ne etiketirajući/difamirajući, bez jezika mržnje.
9.
Ferguson, opština u okrugu Sent Luis, i ubistvo Majkla Brauna u njoj (novembar 2014.), kao i brojni drugi tragični događaji što su uslijedili, nacionalna su tema. I u Vašingtonu i u Sent Luisu.
Niko ne bježi od razgovora o njoj, čak ni demagozi, iako su njihovi pristupi ponešto obeshrabrujući, jer su nekorisni.
Mnogo više je onih spremnih na polemiku o ovom pitanju. I ta polemika traje vrlo intenzivno.
10.
Ključna razlika između američkog i društva u kojem mi živimo lako se uočava na ovom primjeru, uprkos svoj njegovoj težini koju ovdje ima: Amerikanci teže konstrukciji, unapređenju, dok je kod nas destrukcija dominantna.
11.
Dok arhiviram Sent Luis, muzej džeza, navijače “Kardinalsa”, koji na utakmice dolaze porodično…, U Boingu me oslovljava stjuardesa, koja u ruci drži kesu za smeće.
Nešto mi reče, ja joj dam čašu od vode, ona nastavi, ja joj dam neke grickalice, koje je ona meni ranije dala, ona ne prestaje, dam joj ja i više od pola kesice kikirikija…
Sve ona uredno baci u kesu, ali i dalje priča, ja je gledam, nemam više šta da joj dam da baci…
Hana mi reče da treba torbu staviti pod sjedište. Slijećemo.
Stavih torbu pod sjedište, strjuardesa ode. I kikiriki sa njom.
12.
Portland je pred nama, nakon leta od četiri i po sata, koji je dva i po sata.
13.
U Portlandu, hotelu gdje smo odsjeli, sobe su oveće garsonjere – kuhinja, mala trpezarija, kupatilo, dio za spavanje, mali boravak…
Da bi došao u sobu prvo moraš u samoposlugu…
14.
Ovdje je 22 časa/19.07., kod nas je 07.06/20.07.
Međuvrijeme da ispričam kako je Dragan Lukač ultimativno zatražio da se razoruža Lovačko Udruženje Dubica, u kojem je i Pantelija Ćurguz, savjetnik Milorada Dodika. Dao im je i drugu varijantu: da se priključe nekom Lovačkom udruženju koje ima lovište.
15.
Ultimatum je dat, jer je Lukač procijenjeno da je Ćurguz izvor za tekst “(KRIVO)LOVAČKA UDRUŽENJA: Lažni izvještaji, duplo knjigovodstvo i milioni neprijavljenih maraka”, koji je objavio “Žurnal.info”, a ja prenio.
16.
Sad Ćurguz mora seliti sa svojim Lovcima u Pelagićevo ili će ga Lukač razoružati.
I sve se to odvija dok RS potpuno tone. MUP se bavi teoretisanjem da li je Ćurguz “Izvor ili ne”, a ne dilerima droge, neriješenim ubistvima i privrednim kriminalom; Lukač traži da Dodik izbaci Ćurguza iz kabineta; Ćurguz traži kako da im naudi…, sve se slama, ali Boje promjene ni na vidiku. Samo sve crnje i crnje boje.
уторак, 19. јул 2016.
Sent Luis-za kraj
Зна ли когод чији је Обрен, Таибов или Фејтин
Blic iz 2007 godine:
http://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/savicic-akcionari-ce-ostvariti-profit/w6yxexw
U Gacku, gradiću na severu Hercegovine sa 11.000 žitelja, skoro da nema nijednog meštanina koji ne očekuje da početkom iduće godine taj grad ne postane gradilište po osnovu do sada najveće investicije u istoriji RS.
Blic 25.07.2016:
Rudnik I TE Gacko je na osnovu vrednosti akcija 2007 godine kostao 927 000 000 KM dok mu je danas trzisna vrednost 9,8 Mio KM.
Znaci ca. 100 puta manje u 10 godina SNSD-ove vlasti.
Ekonomista Zoran Pavlovic navodi razloge za ovakav drastican pad vrijednosti a ja bih radije cuo pokojnog Mladena Delica…