Судски извршиоци плијене имовину ЖРС

Судски извршиоци кренули су да плијене имовину Жељезница РС због наплате незаконито умањених топлих оброка радницима.

На добош иду нови аутомобили и друга вриједна опрема а сви радници који су тужили фирму наплатиће оно што им по закону припада, поручују представници свих шест синдиката.

Док су безуспјешно покушавали да се са управом нађу на пола пута и договоре репрограм дугова, истекли су сви жалбени рокови. Од свог адвоката сазнали су да су се стекли услови за блокаду рачуна предузећа и приинудну наплату по првим пресудама.

“Очекујемо да у наредним данима се изврши блокада рачуна и закаже рочиште за пљенидбу и продају возила Жељезница РС. Очекујем око 500 пресуда које ће бити у корист радника против Жељезница за укупан оптерећујући износ од цирка 14 милиона марака плус законске и затезне камате и сви остали припадајући трошкови”, изјавио је Бранислав Цвијановић, адвокат радника ЖРС.

Да ће милиони за топли оброк уништити предузеће у којем раде јасно је и радницима Жељезница али се тврде није могло другачије.

“Ми смо 2011. године нудили и дали приједлог као синдикати сви заједно да не идемо на суд, да сједнемо да се договоримо. Исплаћујте аконтацију а да потпишемо споразум да је то обавеза, предлагали смо. Добили смо с друге стране јасан одговор : ‘тужите нас и завршите ту причу’. Тужили смо их и дошли смо у ову ситуацију”, каже Симо Цвјетковић, предсједник Синдиката машиновођа ЖРС.

Из Владе и управе раније су упозоравали да би, ако исплате раднике који су и добили на суду, предузеће могло да оде у стечај.

Какву је излазну стратегију смислила управа данас нисмо сазнали јер се директор ЖРС Драган Савановић није јављао на телефон. Зато јесте министар Неђо Трнинић који још вјерује да са радницима може постићи договор.

“То већ траје дуго времена и били смо јако близу договора. Ја сам организовао те састанке са њима. На колико и од када да почне исплата ту је било спора, да ли да почне од првог идуће године или да почне одмах. То су неки детаљи који су били врло близу договора и ја сам очекивао договор”, каже Неђо Трнинић, министар саобраћај и веза у Влади РС.

Управа је нудила исплату у року од пет година под условом да се радници одрекну затезних камата. Они, с друге стране, нуде репрограм на три године.Свјесни су да им од својих прихода фирма не може исплатити дугове па помоћ траже од Владе Републике Српске која годишње за жељезницу издвоји 25 милиона марака.