Штурмовик (значи Олујна птица), Иљушин Ил-2 је био један од најзначајнијих совјетских борбених авиона, из времена Другог свjетског рата. Сматра се да је најбољи јуришни бомбардер у току Другoг свjетског рата и да је међу три авиона у свијету на коме је обучено највише пилота.

Пише: Владимир Вучковић, магистар криминологије и члан Удружења криминалиста, криминолога и менаџера сигурности.

Човјека и људско друштво питање сигурности заокупља од њиховог настанка. Ријеч је о егзистенцијалном и вјечном питању. То је егзистенцијално питање јер без способности за оствариваање сигурности на егзистенционалном нивоу нема опстанка, а вјечно из разлога што су извори угрожености трајни па је трајна и сигурносна функција. Сваки живи организам и свака заједница живих бића по природи тежи властитој сигурности. То вриједи и за људе и њихове заједнице. Израз је то природне тежње да се не наруши властити интегритет и да се омогући, осигура потпун живот. Конституција сваког живог бића, ма колико се она међусобно разликовала, таква је да својом цјелином дјелује у функцији властите сигурности.

У модерном времену сигурност је појам који се почео употребљавати у свим подручјима људске дјелатности и њиховог окружења. Није ни чудо да поједини аутори тврде да је сигурност један од најчешће употребљиваних појмова уопште. Имајући у виду све наведено, очигледно је да савремене државе имају јако оправдање за то што улажу огромна средства у опремање својих армија што доприноси јачању националне сигурности.

У претходном тексту о авиону Т – 50 ПАК ФА, говорили смо о историјату авиона пете генерације. Овај текст ће нам рећи нешто више о најсофистициранијој опреми и наоружању које је саставни дио сваког модерног ваздухоплова ове класе.

Ко се боји рептора још?

Први радари у авионе, компаније почињу уграђивати 50-их година прошлог вијека. Први руски авион са радаром био је МиГ – 17, способност тог радара је била да препозна ваздушни циљ на удаљености од једанаест километара.

Водећа руска компанија за радарску производњу већ неколико година има слоган: „Видјети непријатеља прије него он види тебе, значи побиједити“. Овај слоган осликава настојање да се у авионе уграде ефикаснији и софистициранији радари који ће бити бољи од супарничких. Институт за радарску производњу је 70-их година прошлог вијека направио радарски систем „ЗАСЛОН“. Овај систем је употребљаван за МиГ – 31 који је постао репрезентативан авион четврте генерације.

Радар је функционисао на принципу механичког окретања антене. Савремени радари су електронски, што омогућава бољу видљивост и ефикасност приликом употребе наоружања. Електронски радар је постављен на авионе Су – 35 који је авион черврте плус (4++) генерације и јако је сличан авионима пете генерације. Радарски систем „АФАР“ има домет до 400 километара и региструје тридесет мета, то је радар са електронским претраживањем и сасвим сигурно ће бити употребљен и код авиона Т – 50 ПАК ФА.

Руски конструктори за први руски авион пете генерације припремају и посебан унапређени радарски систем типа „АФАР“, који ће бити другачији од свих постојећих модела. Имаће механичко и електронско скенирање (претраживање) те трансмитер са специфичном снагом, посједоваће између 1000 и 2000 елемената и представљаће технологију ХХI вијека. Унапређени радарски систем „АФАР“ је јако битан фактор, то није само радар већ многофункционални радио систем. Систем управљања наоружањем ловца Т – 50 укључиваће и оптичку локациону станицу.

Поред система за детектовање авиона битно је и
навођење ракета. Први пут ракете ваздух – ваздух су употребљене 50-их година прошлог вијека, а домет им је био између 3 – 6 километара. Модернизацијом система навођења растао је и домет ракета. Сада имамо ракете кратког, средњег и дугог домета. Авиони Су – 27 и МиГ – 29 посједовали су ракете „Р – 73“ са инфрацрвеним навођењем и дометом од 30 километара. Те ракете се користе за блиску борбу. Модерне ракете средњег домета имају властити систем навођења који се активира на одређеној удаљености од циља, a ове ракете могу елиминисати противника на удаљености од 100 километара. Саставни дио наоружања авиона Т – 50 ПАК ФА свакако чини и авионски митаљез који се користи за борбу из непосредне близине.

Друга класа су против – бродске ракете ваздух – вода. Бродови имају добру против ваздушну одбрану (ПВО) и представљају озбиљну мету за авионе. Савремена технологија је имајући у виду опасност по ваздухоплов која му пријети у сукобу са бродом, развила против бродске ракете ваздух – вода које имају домет од 70 до 260 километара.

Трећа класа су проектили ваздух – земља. Авиони много пута требају дјеловати по земаљским циљевима, како би онеспособили противничку против ваздушну одбрану (ПВО), радаре, аеродроме, мостове и друге виталне објекте. Ракете посједују радио локаторе које детектују сигнале радарских система постављених на тлу, a овај механизам поспјешује прецизност дјеловања ракета.

Државе морају испунити очекивања својих грађана на различитим нивоима почевши од личне, економске па све до националне сигурности. Тема сигурности је изузетно комплексна, она захтјева константан рад и допринос и на теоријској и практичној равни, временски се константно мијења, дакле флуидна је категорија, што је чини још комплекснијом. Модернизација оружаних снага свакако подиже осјећај сигурности код грађана, па се енормана улагања у модернизацију оружаних снага увијек сматрају оправданим и мали је број критичара који могу оспорити ту врсту инвестиција.