Студирајмо домаће, јер наше је боље
Ако бих се поново родио, опет бих одлучио да студирам на Универзитету у Бањој Луци! Волио бих да се са мном поступа оштро, али праведно! Пише: Борис Бајић Најпоштеније би било да ми се у старту нагласи да никада нећу знати боље од свих предавача и да вјеровање у супротно неће донијети ништа добро. Такође […]
Ако бих се поново родио, опет бих одлучио да студирам на Универзитету у Бањој Луци! Волио бих да се са мном поступа оштро, али праведно!
Пише: Борис Бајић
Најпоштеније би било да ми се у старту нагласи да никада нећу знати боље од свих предавача и да вјеровање у супротно неће донијети ништа добро. Такође би било пожељно да се истакне да за највећу оцјену зна само Бог и професор, како би се избјегле све евентуалне несугласице током студирања.
Што се тиче самог студирања, прије свега, из литературе млађе од 30 година одбио бих да учим. Даље, хтио бих да ме се испитају све дефиниције, теореме и леме. Аксиоми се подразумијевају. Волио бих да од мене траже да научим имена и датуме рођења свих теоретичара од постанка до данас, јер у томе је суштина сваке озбиље науке. Било би ми драго да изнова учим све подјеле, те да се инсистира да поведем рачуна о редослиједу набрајања. Волио бих да усвојим што више непотребног знања; енциклопедија небитних чињеница да будем!
Предаваче да ми бирају искључиво из реда оних који никада нису радили у привреди! Тржишној економији и савременим економским системима хоћу да ме подучавају само поштоваоци лика и дјела Карла Маркса. О етици и моралу желим да слушам од вишеструко оптуживаних за привредни криминал или бар сексуално узнемиравање. Убаците ми и по неког алкохоличара. Желим да његов алкохолни задах допре бар до седмог реда амфитеатра. Дајте ми и што више актуелних или бивших политичара који су довели земљу у јадно стање у којем се налази, по природи ствари је логично да баш они треба да уче будуће нараштаје.
За четворогодишњи студиј мислим да би било оптимално да имам шест до седам професора, дакле сваки професор да предаје бар по пет предмета на истом факултету. Желио бих опет да слушам та чуда он интелигенције каквих нема ни на Оксфорду, који представљају наредну фазу људске еволуције.
Тражио бих предаваче који годишње објављују више радова од Руске академије наука. Волио бих да им сваки нови рад буде исти као и претходни, а сви ти радови заједно да буду исти као радови аутора из Београда, Загреба и Осијека. То је најбоља потврда да наши аутори размишљају исто као и инострани, а не то што наше нико не цитира, то је небитно. Ја не бих као ни до сада марио за кроатизме и екавицу у једном те истом дјелу аутора из Републике Српске, на крају крајева, ово је мултиетничка заједница.
Ако би се којим случајем ти просветитељи пензионисали, волио бих да ми доведете њихове кћери и синове. Хтио бих да се мој индекс попут народне пјесме преноси са кољена на кољено, да све остане у кругу породице.
Ако бих све завршио у року, или не дај Боже прије рока, волио бих да добијем своју диплом. Заправо, неколико бих диплома волио, заједно са плакетама, похвалама и захвалницама. Волио бих да ме тапшу по рамену и да ми обећавају куле и градове. Хтио бих да се скупа смијемо пред политичарима и загрљени сликамо пред новинарима. Све бих дао ми кажу да сам нада ове земље, да у мени виде будућност.
Цијенио бих да дају све од себе да ми онемогући наставак студија у иностранству, да ме задрже ближе себи. Било би ми драго да ме приволе да упишем и постдипломски овдје. Да стекнем диплому на којој пише да сам мастер. Дипломирани мастер да будем, менаџмента рецимо, то се увијек тражи.
.jpg)
На постдипломском бих волио да ми предају само они који не говоре стране језике. Страни су језици прецијењени. Да будем прецизнији, волио бих исте предаваче као на додипломском студију. На њих сам навикао. А они ионако све знају.
Кад посао будем тражио, испунило би ме поносом да ми кажу да сам преквалификован или преамбициозан. Ја бих им показао дипломе које су ми дали, а они би се смијали. Волио бих да бар још једном на њиховим лицима видим туп бол у предијелу препона који осјећају због мојих диплома, захвалница и плакета.
Након тога бих волио да ме препарирају. Да ме онемогуће ме да критички размишљам. Да ме стопе ме с масом. Волио бих да никад не дозволе да моје ја опструише наше ми. Било би ми драго да послужим као примјер. Да ме поставе тамо гдје ми је мјесто и да ме оставе ту да чекам, јер „срећа је лијепа само кад се чека, кад од себе само наговјештај да“…
Да, то бих направио, кад бих опет имао прилику. То бих и вама савјетовао да учините уколико имате било каквих дилема око студирања. Уколико сте мазохисти, утолико боље, Универзитет у Бањој Луци је права ствар за вас.
Hoću i ja 😉
Priče su da dobri studenti ne mogu naći posao. Sa ovim prosjekom na državnom fakultetu nemoguće je da te neko ne zapazi. E sad, ako uzmemo visoke prosjeke na nekim fakultetima kao što su fizičko,muzičko,geografija,istorija,filozofija,engleski jezik koji danas svako zna, zatim moja psihologija i druga zanimanja za koja ne postoji tolika potreba u društvu mora da se malo sačeka. A dobar inženjer,ekonomista,pravnik ne može a da se brzo ne snađe.
herctref, 29.01.2013. 12:30:28 [66024]
Јеси ти то сам смислио, ил’су ти написали?B-)
Kad se već duvaš ovde tvojom pismenošću druškane da i tebi skrenem pažnju da ubuduće ne ispadaš glup u društvu. Ne možeš reći „Jesi ti to“ bez rječce „li“ tako da bi tvoje pitanje trebalo da glasi ovako: „Jesi li ti to sam smislio, il’ su ti napisali?“
Odgovor: Jesi li to ti ponavljač godina?
Što se tiče teksta, komentar: http://youtu.be/VCbBRNX3N9o
A što se tiče komentara, herctrol anonima – osoba bez vokativa – uči druge pravopisu. Fakat mi dođe da više ne otvaram Frontal ovako rano ujutru.
Ја, као универзитетски професор морам да се огласим на овај текст 🙂
Већина текста је сасвим на мјесту и потпуно се слажем са написаним, једино први пасус који говори о Богу који зна за 10 нема никаквог смисла. То је она отрцана прича коју причају студенати са лошим просјеком, прича у којој професори кажу: „Бог зна за 10, ја за 9 а ви остали највише за 8“. Никада није било лашке добити високу оцјену него данас, разним предиспитним обавезама и сакупљањем неких бесмислених бодова.
Мени је ипак интересантнији дио који говори о 6-7 професора који држе све предмете на факултету. То јесте истина, али за то нису криви ни универзитети ни факултети већ Закон. Не знам да ли сте упућени у Закон о високом образовању који предвиђа да је норма наставника 6 часова у семестру а асистенту чак 10. Већина студијских програма у РС (изузев права, економије, медицине и сличних) уписују мали број студената, тамо нема група и наставник МОРА предавати 3 различита предмета у семестру да би зарадио своју плату. Простом рачуницом се добија да наставник МОРА држати 6 предмета а асистент чак 10! На мојој катедри која је једна од дефицитарних и која уписује мали број студената наставу на првом циклусу држи укупно 8 наставника и 6 асистената. И мјеста за остале НЕМА док неко не оде у пензију или не добије отказ. А то је код нас немогуће. Ако мислите да је у другим земљама пуно боље, нисте у праву. Наш закон је преписан од закона из Србије а они су га преписали из законодавства ЕУ. Тамо су норме потпуно исте (у +- 2 часа). Јер је свуда исто, новца нема а прво се реже јавни сектор.
И на крају поново прича о дјеци универзитетских професора која раде на универзитету. Та прича је толико идиотска прича да не знам да ли заслужује поновно коментарисање. Поред толико људи који у овој земљи (па и на универзитету) добили посао преко страначких веза поново се помињу дјеца професора. Па ако ћемо реално, дијете универзитетског професора има боље предиспозиције да се бави науком него син неког нпр. аутомеханичара. С тим што не желим да ниподаштавам аутомеханичаре, напротив.
Моја дјеца су врло мала, а нико од мојих предака нема везе са универзитетом тако да ово није нека лична фрустрација.
Деда, деда баш си ђубре! B-)
herctref, 29.01.2013. 12:30:28 [66024]
Прича да добри студенти не могу наћи посао није само прича за малу дјецу. Оног момента кад изађете са факултета нико вас више не пита колики вам је био просјек оцјена, сем у случају да конкуришете за неку стипендију за наставак школовања. У свим осталим случајевима није битно шта и колико знаш, већ кога знаш. И то је реалност овог друштва. Кажем то, не као неко кога би могли назвати лошим студентом, већ као неко ко је све 4 године факултета био стипедиста локалне заједнице/министарства. Стекла сам звање којим наше тржиште није засићено, али сам опет поприличан број мјесеци била без посла. Као добар студент можете добити само тапшање по рамену и хвалоспјеве о вама. Изузев у случајевима када наиђете на неког добронамјерног предавача, који је спреман да се потруди да вам помогне да се запослите, да ли на Универзитету или негдје друго, јер зна колико знате. Надам се да таквих још има. Ових других је више, али можда им не требамо ни замјерити- можда вјерују да нас нису ништа вриједно научили, па да не продужавамо тај ланац 🙂
Млади господине Бајићу, цијеним твој труд и овај текст је сасвим добар, лијепо си ти приказао стање на економском факултету. Пишеш добро и ја те у томе подржавам! Али, имам неколико питања… Молио бих те да ми одговориш шта си ти конкретно урадио у игри званој тржишна економија? Како зарађујеш свој хљеб? Да ли ствараш само услуге, или си можда некад направио неки производ (средством за рад дјеловао на предмет рада)? Да ли си створио некад додатну вриједност? Реци ми један производ којег би ти сада “створио“ а да је: опипљив (у физичком смислу), да се може пласирати на локалном и/или иностраном тржишту, да је иновативан, да стварање тог производа подразумјева зпошљавање барем 5 радника? Сматрам да си бистар младић и да ти то можеш и ово ти не пишем са злом намјером. Претпостављам да тежиш да једног дана и ти будеш професор, да учиш друге људе (наравно не на начин као професори поменути у твом тексту), зато ти указујем да и ти прво направиш “производ“! Тада ћеш имати моје највеће поштовање, а за сада – пиши и труди се! Унапријед хвала на одговорима, све најбоље ти желим!
„Popravljati“ visoku školu, a ne vidjeti da slom počinje u niskoj školi je jednako kao učiti da trči nekoga ko ne zna da hoda.
Zatvoreno, zaostalo, anahrono, kriminalizovano, neslobodno i neuređeno društvo je rezultat „kvaliteta“ ljudi koji ga sačinjavaju. Kakvi ljudi, takvo i društvo, kakvo društvo, takvi i ljudi, pa onda sve u krug. Tek će tu da se pada, još je dug put dok svi ne shvate da treći svijet više nije u Kambodži i Keniji nego tu kod kuće i kod komšije.
Lijep pozdrav
@buddha
Није ђубре већ крме 🙂
http://www.youtube.com/watch?v=m5faYTmvArQ
Damo srce,
Predpostavljam da je vaš nik nastao po mojoj ideji.
Sve što ste rekli po prilično tacno je ali opet ali.
Šta je za vas dobar student? Jeli dobar student sa prosjekom 9 na privatnom fakultetu, a takvih danas ima najviše i mislim da to nije dobar student. Jeli dobar student sa prosjekom 8,5 i više na državnom fakultetu koji nije objavio ni jedan rad, koji nikad nije ni učestvovao na studentskim takmičenjima, a kamoli nešto osvojio, koga ne interesuju studentske razmjene, koji nije društveno osvješćen i koji ne vidi dalje od korica knjige? Ja mislim da nije. Dobar student je spoj svega ovoga, dakle i prosjek i takmičenja i razmjene i radovi i nagrade itd itd. Lično ih poznajem par, ne mnogo, koji su spoj svega ovoga i koji nisu ni dana čekali na posao. Problem je još i taj što naše društvo misli da svi dobri studenti treba da rade mahom po ministarstvima i javnim prduzećima a oni malo lošiji po privatnim firmicama što je notorna glupost.
E da, sam oda vam kažem da se nikad nije lako dolazilo do posla ni sa diplomom a danas još teže jer upravo najviše imamo zap
ošljavanja preko veza i vezica i zato nam društvo i propada jer je najčesći slučaj da imamo pogrešne ljude na pogrešnim pozicijama što ne znači da kada bi ljudi dobili šansu da rade ono što najbolje znaju da ne bi zablistali.
Није „Jeli“ већ одвојено ЈЕ ЛИ.
Психолог.:(
Tačno pa šta? Nikad nisam ni rekao da dibidus pišem ispravno gramatički ali za tebe sam profesor srpskog jezika.
Ti koji kažeš da bi logično bilo pisati DVJE umjesto DVIJE opet imaš obraza da se javljaš.
B-)
Хе, па ти си говорио да је неисправно са ИЈЕ, па те ја питао а штО не пишеш за двије? Не проваљуј се!
Нисам ни ја граматички стручњак, пишем онако како се обично изговара и не мијењам ја ријечи по глаголсКим облицима, али упитна ЈЕ ЛИ се увИЈЕк пише одвојено!?
Jeli te to Radovan učio da lažeš?
Neću da se raspravljam, juče si pao na ispitu pismenosti,logike,ljudstva,pravopisa,gramatike i svega ostalog. Vrhunski si bio pred širokim narodnim masama !
P.S. Ostavio sam ti opet malo prostora da pjeniš !
herctref
Прије него што одговорим на питања, преТпоставићу да не преДпостављате, већ претпостављате 🙂
А по питању карактеристика доброг студента сам сагласна с вама, само што сам ето свједок тога да добар дио таквих сједи код куће и добија одбијенице, док су се неки који су испите полагали преко бубице и нису вирнули нигдје ван факултета да се дошколују, запослили 3 дана након стицања дипломе. Али, као што рекох, друштво нам је тако, нећемо плакати, потрудићемо се да га промијенимо 🙂
Друштво нам је такво* – прескочила тастатура 🙂
Audio interpretacija (s moje tacke gledišta) bi bila sledeća ; http://www.youtube.com/watch?v=_1fkyleLdF0
kako ce mo studirati domace kad nikad nista nismo ni znali http://www.youtube.com/watch?v=y1QjOxEFqOA
Kako da omladina studira domaće kad nememo nijedan fakultet koji se zove domaći da isunjava standarde i kriterijume za fakultet poputi beogrdskog univerziteta.
Besmisleno je u BiH govoroti u vosokom obrazovanju, prije rata je to nešto bilo početo ali daleko je BiH zaostalaja za Srbijom, onda se desio rat i to nešto kvalitenih profesora je pobeglo u inostranstvo. Posle rata su počeli sa masovnim otvarnjem fakulteta za zapošljavanje stranačkih kadrova i prodaju diloma. Otvarani su po svim gradićima fakuteti i univerziteti.
Primera radi, u Bijeljini imaju 6 ekonomksih fakuteta privatinih i državnih i ni jedan ne ispunajva kriterijume i standarde za normalan fakutet. Ti ekonomski fakulteti godišnje izbacujuna tržište 400 diplomiranih studenata.