Штета од примјене ССП између 51 и 68 милиона марака годишње

Штета од примјене ССП-а коју је Свјетска банка требало да срачуна, а Њемачка наводно надокнади, коначно је процијењена. У Министарству пољопривреде АТВ-у је потврђено да су им након више пробијених рокова из Свјетске банке коначно доставили прелиминарне процјене.

Ипак, договорили су се да још ништа не откривају док не добију коначне бројке, а тајновити су и у канцеларији Свјетске банке у Сарајеву.

“Још увијек радимо анализу. На жалост не могу вам говорити никакве цифре, док не буде све завршено, јер смо се тако договорили са домаћим органима”, навела је Татјана Проскурјакова, шеф канцеларије Свјетске банке у Сарајеву.

АТВ је, ипак, дошла до бројки. Алберто Португал, Ирина Шуман и Лулу Шуи израчунали су да би због укидања царина државни буџет требало да изгуби између 51 и 68 милиона марака годишње, с тим што ће из године у годину штета бити све већа.

Због недостатка података који нису ажурно вођени, губитке за домаћу производњу нису могли прецизно да израчунају. Анализирали су осам група производа и утврдили да ће највише изгубити произвођачи меда и пилећег меса. Очекују да због повећаног увоза из Хрватске та производња опадне за око два милиона марака, али ће се штета надокандити сама.

“Повећана потрошња од стране потрошача и користи за потрошаче ће вјероватно компензирати губитак тарифних прихода плус губитак произвођача”.

Пољопривредни произвођачи у ту теороју баш и не вјерују, па и даље очекују да им Њемачка надокнади сваку изгубљену марку. “Тако нам је обећао на састанку у Сарајеву њемачки министар пољопривреде”, упорно понавља Вадимир Усорац док му наду даје и предсједница Владе.

“Он је рекао то што је рекао. Свједоци смо, имамо то и забиљежено, забиљежили су и медији да би се касније то окренуло на техничку помоћ.Нек они својим произвођачима дају техничку помоћ”, порука је Владимира Усорца, предсједника Удружења пољопривредних произвођача -мљекара РС.

“Кад они изађу са својим оцјенама и анализама након тога видјећемо у којем смислу, да ли само у форми техничке помоћи или би требало да буде нека структурална подршка самом сектору. Јесте ли гледали анализу? Гледаћемо кад нам министар пољопривреде буде презентовао, он је тај који нас обавјештава о свим активностима на том плану”, каже Жељка Цвијановић, предсједник Владе РС.

Свјетска банка процјењује да ће штету компензовати и позитивни ефекти извоза у Европску унију. Стручњаци са Пољопривредног института кажу да анализа није забрињавајућа и да заштитне мјере које су код неких производа укинуте 1. фебруара, код других одавно не постоје. Као примјер наводе либерализовано тржиште житарица које успјешно излази на крај с европском конкуренцијом.

“У овој производњи ја бих рекао је пихваћена та тржишна утакмица гдје ми у тој утакмици успијевамо да на неки начин одолимо, да произведемо одређене количине ових производа. Јесу то мале количине”, Драган Мандић, Пољопривредни институт РС.

“Ипак уз већа улагања резултати неће изостати”, кажу са Пољопривредног института. Прилагођени ССП погађа свега седам одсто увоза у БиХ из Европске уније, а очекује се повећан прилив робе, углавном из Хрватске.