Шта купујемо од домаћег, а без ког увозног не можемо?

Домаћа производња у правилу може задовољити све потребе Републике Српске, али не и у погледу асортимана и цијена, рекао је Срни секретар Удружења за пољопривреду, водопривреду, рибарство, прехрамбену и дуванску индустрију Привредне коморе Републике Српске Славко Стевановић.

Стевановић је истакао да домаћа производња воћа учествује са 90 одсто, а поврћа са 97 одсто у потрошњи у Републици Српској.

"Највећи проблем у пласману домаћих производа на домаћем тржишту представљају цијене, јер домаћи пољопривредни произвођачи имају мању финансијску подршку у односу на произвођаче у земљама у окружењу, нарочито у земљама у ЕУ, а проблем је и у погледу доказивања здравствене исправности, као и асортимана", појаснио је Стевановић.

Он је оцијенио да ће увоза бити и са становишта конкуренције, и треба да га буде, али је сигурно да не мора бити четири пута већи од извоза. Годишње се, додао је он, увози око 550 милиона КМ више него што се извезе.

Према његовим ријечима, прошле године увезено је више од 750 милиона КМ, а у структури увоза највише су учествовали храна за животиње, остаци и отпаци прехрамбене индустрије, те житарице, пиће, алкохоли, сирће, производи на бази житарица, брашна, скроба или млијека, поврће, коријење и кртоле за јело, воће за јело, орашасти плодови, коре агрума, лубеница и диња, те производи од воћа и поврћа.

"Храна се највише увози из земаља ЦЕФТ-е, односно република бивше СФРЈ", нагласио је Стевановић.

Он сматра да би за повећање тржишно прихватљиве производње требало измјенити нормативне регулативе у правцу ефикаснијег предузимања мјера заштите од прекомјерног увоза, требало би увести квалитетнију контролу при увозу роба у погледу количине, врсте и цијене и квалитета, предузети мјере у заштити од прекомјерног увоза, те увести диференциране стопе ПДВ-а као и у другим земљама ЕУ и шире.

"Требало би за новчане подстицаје издвајати барем колико је предвиђено Законом о новчаним подстицајима, а треба донијети и нови Закон о новчаним подстицајима како би висина, врсте и услови реализације подстицаја били на вријеме познати и да трају више година, јер у супротном није могуће од произвођача очекивати да се усмјеравају у производњи, што је предуслов робне производње", оцијенио је Стевановић.

Он сматра да треба афирмисати улогу робних резерви као стабилизатора понуде и тражње, а код стратешких производа, потребно је увести категорију заштитне цијене.

"Произвођачи треба да прилагођавају асортиман и квалитет, да уводе стандард квалитета, измјене у структури укупне пољопривредне производње и прехрамбене индустрије у корист грана гдје имамо агроклиматске предности, као што су љековито и ароматично биље, јагодасто и бобичаво воће, пчелињи производи, рибарство, производи познатог географског поријекла, затим повећање приноса по јединици површине, подизање пластеника и стакленика, система за наводњавање и одводњу", појаснио је Стевановић.

Он је нагласио да је потребно повезати произвођаче у пољопривреди и прехрамбеној индустрији и придржавати се уговорених обавеза.

Говорећи о посљедњим резултатима кампање Привредне коморе "Наше је боље", Стевановић је истакао да се, према процјени привредника, продаја домаћих производа повећала за око десет одсто.