Српски цивили на споменику жртвама тзв. Домовинског рата

На недавно откривеном споменику жртвама Домовинског рата у Осијеку уклесана су и имена неколико српских цивила, за чије је убиство осуђен Бранимир Главаш, пише Вечерњи лист у сриједу.

Тај чин је у дијелу јавности протумачен као провокација, будући да је у Осијеку на власти Хрватски демократски сабор Славоније и Барање (ХДССБ), чији је основач управо Главаш и која не признаје судску одлуку.

Тако су се на списку 397 жртава "великосрпске агресије" нашли и ЂорЂе Петковић, који је страдао у случају познатијем као "гаража", као и Бранко Ловрић, Богдан Почуча и Петар Ладњак, убијени у случају познатијем у јавности као "селотејп".

Уз њих су, како наводи загребачки дневник, и имена Вукашина и Светозара Булата, као и Саве Павитовића. Због њиховог убиства правоснажно су осуђени припадници хрватских снага Фред Маргуш и Томислав Дилбер.

Челник осјечког Одбора за бранитеље и бранитељска удружења Миљенко Колобардић каже да на обиљежју пише да се одаје почаст "бранитељима и суграђанима, жртвама великоспреске агресије, али уз велико поштовање према свим жртвама рата".

Он је за Вечерњи лист рекао да је попис састављан три године, а да су удружења слала имена жртва. Према његовим ријечима, на споменику нема имена других српских жртва из случаја "гаража" и "селотејп", зато што, како је објаснио, нико њихова имена није доставио.

Због ратног злочина над српским цивилима у Осијеку 1991, Бранимир Главаш осуђен је првобитно на десет година затвора, али је Врховни суд Хрватске смањио првостепену пресуду Жупанијског суда у Загребу и осудио Главаша на осам година затвора.

Главаш је осуђен у случају познатијем као "селотејп", због тога што је припадницима тзв. Самосталне ускочке сатније (СУС) наредио хапшење, мучење и убиства седам српских цивила. Убијени су бачени у Драву везаних руку и са селотејп траком залијепљеном преко уста.

У другом случају, познатијем као "гаража", осуђен је за мучење и убиство Чедомира Вучковића и мучење Ђорђа Петровића у гаражи осјечког Секретаријата за народну одбрану, на чијем је челу био 1991.

Главаш је први хрватски политичар осуђен за ратне злочине.