Сребреничко ишчуђавање и оштри протести

Ако већ није прошао на изборима у Србији, за надати се да ће новопечени Сребреничанин Муамер Зукорлић бити кандидат за предсједника Српске, 2014.

Пише Марко Шикуљак

Моја омиљена (пара)политичка појава Муамер Зукорлић дошао је Сребреницу неки дан да пријави боравиште у овом граду, како би могао гласати на локалним изборима. Наљутио се кад су га питали какве везе он има са Сребреницом: Сваки Бошњак има везе са Сребреницом и вуче поријекло одатле, као што сваки човјек на планети вуче генетски материјал из Етиопије.

И заиста, како имамо Србина на најмоћнијој функцији на свијету, одмах након увођења санкција Америци, треба нам свима омогућити да се пријавимо на изборе у Адис Абебу.

Да смиримо бригу, јер својом земљом и њеним мјесним заједницама не знамо управљати. Политичка клика се ухватила за главу, јер муслимани тамо нешто муте у Сребреници, да изборе поново одлуче становници околине Сарајева, Тузланског и Зе-до кантона, гласовима из одсуства. Наиме, неразвијена Сребреница је направила административну револуцију, омогућивши да пребивалиште пријавите телефоном, преко специјализованог кол центра.

Јесте, док обичан свијет доноси родни лист млађи од шест мјесеци, одјаву претходног пребивалишта, отисак палца, шару рожњаче и слично, чека у реду и на издавање докумената, у Сребреници се то ради са „хало, ја сам тај и тај, де ме упиши“. Да смо Јапан, влада би колективно поднијела оставку, а министар задужен за локалну управу би се ритуално убио пред камерама јапанског јавног сервиса.

Код нас се сви ишчуђавају и критикују спорна дјела сребреничке администрације, као да ништа не могу учинити јер је Сребреница у Свазиленду, а не у Српској. Ако већ не знате како то раде цивилизоване земље на корак до ЕУ, ево објашњења: Пред суд извести оне који су одговорни за измишљање кол центра, поништити све инстант пријаве, увести контролу која ће до провјеравати ко заиста живи а ко не у Сребреници. Кога три пута не буде код куће приликом провјере, поништити му документа.

Милорад Додик је пристао да локални избори 2008. буду последњи у Сребреници, на којима ће трећина бирачког тијела гласати „из одсуства“, а Сулејман Тихић рекао „још само овај пут, кеве ми“. На истим изборима СНСД није прихватио да српске странке имају заједничког кандидата за начелика Сребренице, чиме је кандидату СДА-СБИХ Осману Суљићу, уз скупштинску већину, омогућено да настави политику, која је од 1999. и омјера 12.000 Срба и 100 Бошњака довела до данашње структуре да у Сребреници живи 3.500 Срба и 2.500 Бошњака. Уз несебично дрпање донација и са истока и са запада.

У подрињском крају „заједничке службе“ малтретирају сваког српског борца, било да га хапсе, или приводе за свједочења, а нико им не нуди основну правну заштиту. То је мало грубља сугестија да је боље да се селе у Србију. Истовремено, институције Српске се не мијешају у свој посао. Само оштро протестују.