Србистички симпозијум у Бањој Луци

Србистика је обновљена на научном плану и сада предстоји да њена рјешења и идеје продру у просвјету, културу и јавну свијест, рекао је професор бањалучког Филолошког факултета Душко Пеуља.

"Код свих треба да преовладава становиште да повратак србистици и одбрана српског језика није декларативна ствар, већ животно питање", рекао је Пеуља на симпозијуму "Србистика и стране филологије", који је одржан данас у Бањалуци.

Он је истакао да је у свему томе научним институцијама неопходна подршка политичких институција.

"Ако не сачувамо језик неће бити ни нас. Лоша искуства из прошлости нас уче да се према свему томе морамо другачије односити", поручио је Пеуља.

Он каже да се у србистици инсистира да сва рјешења морају бити утемељена на науци, јер у супротном чинимо више штете него користи.

Милосављевић

Професор новосадског Универзитета у пензији Петар Милосављевић сматра да је је основа свих несрећа које су Срби доживјели у томе што су стварањем Југославије напустили свој филолошки, национални програм и прихватили туђе.

"Да би смо изашли из такве ситуације као народ треба да се вратимо својој филолошкој традицији, оној која је установљена у 19. веку, највише на ангажовање Вука Стефановића Караџића и европским принципима", истакао је Милосављевић.

Он каже да је главни циљ обнова србистике и њено враћање у систем европских филологија, што ће за посљедицу имати враћање српског народа у систем других европских народа.

Маројевић

Професор београдског Филолошког факултета Радмило Маројевић поручио је да преименоване корекције правописа не би требало сматрати посебним језицима, додајући да је садашњи такозвани хрватски књижевни језик у суштини западна или загребачка варијанта српског књижевног језика.

"Они који хоће да користе те друге термине, нека их користе док буду могли, али ми никада не би требало да користимо другачији назив осим српски језик", рекао је Маројевић.

Он је додао да је српски језик штокавски дијалект и да треба успоставити концепцију Вука Стефановића Караџића, која је научно утемељена и коју нико у његово вријеме није оспоравао.

Када је у питању писмо, каже Маројевић, ствари су мало сложеније, подсјетивши да су Словени, добијањем нове ћирилометодијевске писмености, имали два писма – најприје глагољицу, а потом и ћирилицу.

"Срби су стицајем околности имали та два писма. Не треба заборавити да је ћирилица духовна вертикала коју Срби треба да његују и васпостављају шире, али да се не смије рећи да није српско оно што је написано латиницом. Треба знати да то није никаква `гајевица` или било какво хрватско писмо, већ српско", рекао је Маројевић.

Влајисављевићка

Професор на бањалучком Универзитету Мирјана Влаисављевић сматра да србистика није аутохтоно српско учење, већ да је настала као продукт србомрског хабзургизма, чије је учење потписано под именом Вука Стефановића Караџића.

Декан бањалучког Филолошког факултета Младенко Саџак рекао је да је циљ симпозијума да се "наука врати науци".

Он каже да је овај скуп посвећен питањима у вези са научним принципима на којима је србистика заснована, на њен статус и перспективе.

Сад јако научан агенцијски податак за крај

Симпозијуму су присуствовали предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, помоћник министра за предшколско, основно и средње образовање Српске Радмила Коцић, те генерални конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић.