Срби снимају филма о пуковнику Рајевском, Толстојевом грофу Вронском

На крају Ане Карењине Толстој свог разочараног јунака, грофа Вронског, шаље на фронт, у тусрко-српски рат.

Пуковнкик Николај Николајевич Рајевски, који је џину из Јасне пољане био инспирација за лик љубавника најпознатије прељубнице свјетске литературе, погинуо је управо у том боју у Горњем Адровцу код Алексинца, 1876. године.

Поводом обележавања 140 година од његове смрти, у сриједу је у просторијама Завичајног музеја у Алексинцу почело снимање играно-документарног филма "Вода".

Режију потписује Горан Ерчевић, а улогу Рајевског повјерио је Дејану Тончићу, глумцу из Народног позоришта у Крушевцу. Као наратор, о животу овог руског племића, који су обиљежили несрећна љубав и херојска погибија, приповједаће Миленко Павлов. Како "Новостима" открива Милош Паовић (испред алексиначког позоришта копродуцент пројекта), филм у већем дијелу прати догађаје са ратишта и страдање Рајевског, али са освртом на све оно што је обиљежило његов живот у Русији. О свим чињеницама консултовани су и руски и српски историчари, а главни консултант био је професор Зоран Станојевић, који се код нас највише бавио периодом који је Рајевски провео у Србији.

У филму, чије ће снимање бити настављено у манастиру у Ђунису, у Горњем Адровцу, Котору и околини Крушевца, играће и Војин Ћетковић. Њему је повјерен лик руског генерала Чернајева, док ћемо Бранислава Трифуновића гледати као нашег познатог љекара Владана Ђорђевића. Тома Труфуновић добио је улогу свештеника који је у Ђунису сахранио Рајевског. Неке од улога играју и глумци Алексиначког аматерског позоришта, који се први пут појављују на филму. Поједине сцене снимаће се на локацијама на Криму, у Санкт Петербургу, на Шаргану, манастиру Свети Роман код Ђуниса и на територији општине Алексинац.

Планирано је да премијера буде организована у Алексинцу у септембру ове године, на дан погибије Рајевског, који је као војник учествовао и у бици код Ташкента. Био је и мисионар Свесловенског савеза (за Балкан и Србију), носилац руских одликовања, али и Таковског крста. На мјесту погибије његова мајка финансирала је подизање цркве, сазидане 1903. године, која је данас у овом крају позната као Руска црква.

СРЦЕ У СРБИЈИ

РАЈЕВСКИ је сахрањен у манастиру у Ђунису, али су његови посмртни остаци потом паробродом пребачени у Русију. Тијело је потом сахрањено у Русији, док му је срце остало у Србији.