Спорт у Србији тражи по динар од алкохола и цигара, противници кажу да то није европски

Заниљива иницијатива Министарства омладине и спорта Србије, о финансирању српског спорта, а тиче се повећања акциза на цигарете и алкохол.

Министарство финансија тврди да је такав предлог који се могао чути на округлом столу Министарства омладине и спорта неспојив са директивама ЕУ

Један од предлога који је изазвао највише полемике на два округла стола Министарства омладине и спорта, посвећеним финансирању српског спорта, тицао се повећања акциза на цигарете и алкохол. Потпредседник Фудбалског клуба Црвена звезда Небојша Човић, директор „Данасовог” конференцијског центра Жељко Пантић и власник СОС канала Драгиша Ковачевић затражили су по динар за српски спорт од сваке кутије цигарета и флаше алкохолног пића. Према нашој рачуници, када би се то обистинило, српском спорту би од тога следовало 1.096.938.599 динара годишње. Буџет Министарства омладине и спорта за ову годину је четири милијарде евра.

На другом округлом столу, пре три дана, начелница за акцизе Министарства финансија Анастазија – Тања Ђелић распршила је сваку наду присутних да је оваква идеја остварљива, позивајући се на директиве Европске уније, која не признаје, како је истакла, парафискалне намете. Међутим, Жељко Пантић се успротивио тврдећи да је то искључиво ствар Србије и да се он на разним конференцијама „сит наслушао селективних позивања на норме Европске уније”.

Стиче се утисак да већина представника наших клубова и савеза – којих је на два округла стола било више од 60 – верује да је могуће изборити се за динар од сваке кутије цигарета и сваке флаше алкохола. Човић, који није био на другом округлом столу, у изјави за „Политику” каже да се залаже да поред спорта и преостала три стуба друштва – здравље, образовање и култура – такође добију по динар.

Расправа се распламсала и око предлога да спорт добије још више новца од игара на срећу. Удружење приређивача игара на срећу оцењује такав захтев као нереалан и немогућ, указујући да је од 2006. године у буџет Србије уплаћено 322,8 милиона евра, од чега је 25,6 милиона дато за спорт. Да би спорт добио већи део колача, здравство, инвалиди и остали који одавде добијају средства, морали би да пристану на умањење.

Зоран Пухач, координатор тог удружења, истиче да су игре на срећу „најоптерећенији сектор у земљи”. Он сматра да је једини начин да држава и спорт од игара на срећу добију више новца – борба за укидање сивог тржишта. Поред нелегалних кладионица, велике суме неопорезованог новца крију се и иза игара на срећу преко интернета.

У једном тренутку, у расправу су се укључили и генерални секретари фудбалских савеза Србије и Београда Зоран Лаковић (ФСС) и Јован Шурбатовић (ФСБ) који су подржали Пантићево мишљење да би делатност која живи од фудбала (мислио је на кладионице – прим. аут.) морала да врати нешто фудбалу.

После округлог стола, и од оних који се нису јављали за реч могло се чути да су кладионице потенцијално највећи извор финансирања српског спорта. Неки су чак најавили да ће на наредном округлом столу, заказаном за септембар, тражити и динар од сваког тикета који се уплати у више од 1.200 легалних кладионица у Србији (речено је да има још толико нелегалних).