Снагом Милановићеве ријечи: Табле остају, нема потребе ни да их неко чува

После четири сата преговора хрватског премијера Зорана Милановића са представницима такозваног штаба за одбрану Вуковара, договорено је да се испред табли с двојезичним натписима уклоне металне ограде и полицајци који су их чували, јављају хрватски медији.

Састанак је одржан у Вуковару под јаким обезбјеђењем.

Према ријечима Томислава Јосића из штаба за одбрану није постигнут никакав велики договор, али су искористили састанак да упознају премијера са стањем у Вуковару и својим аргументима.

"Договорили смо се да се полиција склони са улица, као и полицијске ограде. Град ће почети опет нормално да дише. Свакако да ће бити још састанака, како би се пронашло неко рјешење да се ситуација смири на добробит свих грађана", рекао је Јосић, преноси Вечерњи лист.

Премијер Милановић потврдио је да ће се полиција помјерити са улица и да је за то већ издао наредбу.

"Увијек када дођем у Вуковар сазнам нешто ново, али и неке ружне ствари за које нисам знао. Можда сам и досадан, али закон се мора поштовати. Закон може бити добар, лош, али је закон", јасан је Милановић.

Каже да постоје разни модели рјешавања проблема, али и да постоје минимални стандарди испод којих влада не може ићи.

Није договорен нови термин састанка, а и четири плоче које су постављене засад остају на зградама.

То је био први састанак премијера са противницима ћирилице након вишенедељних протеста и инцидената због постављања и скидања двојезичних плоча на пет вуковарских зграда локалне самоуправе.

Најпре су противници ћирилице одбили позив премијера који им је поручио да су за њих "врата владе увијек отворена", али је сусрет ипак договорен уз посредовање министра бранитеља Петра Матића.

Милановић је, наиме, прошлог четвртка на сједници владе рекао да је спреман да разговара са бранитељима Вуковара, али не и са бранитељима других градова који долазе у Вуковар да би изазивал инциденте.

Срби у Вуковару стекли су право на употребу ћирилице у званичној употреби, након што је попис становништва 2011. године показао да у том граду живи најмање једна трећина грађана српске националности.