Смјена власти, или како се обрачунати са ПЗЕВ-ом
Сједим нешто синоћ у сутон, пијуцкајући неко пиће и чујем, онако узгред, како неки човјек с другим човјеком баца дрвље и камење на предсједника Кућног савјета. Пише: Милорад М. Лабус Ајде добро, то се сад зове предсједник Заједнице етажних власника (у даљем тексту ПЗЕВ). Чујем то и отвори ми се перспектика и видокруг читаве политичке […]
Сједим нешто синоћ у сутон, пијуцкајући неко пиће и чујем, онако узгред, како неки човјек с другим човјеком баца дрвље и камење на предсједника Кућног савјета.
Пише: Милорад М. Лабус
Ајде добро, то се сад зове предсједник Заједнице етажних власника (у даљем тексту ПЗЕВ).
Чујем то и отвори ми се перспектика и видокруг читаве политичке сцене у нас, а и шире, што власници политичке сцене у нас воле да кажу. А и шире.
И сад, овако иде ствар. Замислимо једну зграду, са рецимо 30 станова и једног ПЗЕВ-а. Окачи ПЗЕВ обавјештење у приземљу да кров прокишњава (што сви станари знају) и да га треба поправити (што сви прижељкују) и да ће то коштати 15.000 КМ.(упс) Расподјела по стану- 500 КМ. Идући с посла Драган .П, станар стана број 11 прочита ово обавјештење ПЗЕВ-а, удје у стан и каже то својој жени, Милени.П.
Она нешто промрси уз шпорет, али накнадно у њој проради онај мали економиста из средње и предузетник из доба кад се није удала и не буди лијена назове пар огласа.
-Добар дан, добар дан, пошто би било да се поправи бла бла бла квадрата крова бла бла.
Мајстор 1. каже 11.000. Мајстор два каже 11.500. Мајстор 3. каже око 10.000.
Аха. Чу Драган. П за то, па брже боље код комше Игора, те му исприча- Поче се ширити прича о цијени крова са спрата на спрат, са етаже на етажу, дође до свих, осим до стана бр.7 у којем је живио ПЗЕВ. Скупише се станари на тајном састанку, наоружаше предрачунима мајстора и то изабраше једногласно ону од око 10.000, па сазваше састанак ПЗЕВ-у, умјесто он њима.
Чупао се он и вадио, није знао, није хтио, поштен је човјечуљак, тако су му рекли да кошта, али оних 200 КМ по стану, које хтједе присвојити, нико му није могао опростити. Кажу да је сада већ бивши ПЗЕВ продао стан неком младом брачном пару и купио кућицу у предграђу, не могавши се носити са прекорним или игнорантским погледима својих бивших ПЗЕВ-чића.
Ова прича можда је измишљена, ликови из ње можда уистину не постоје, али можда нам штошта казује.
Можда нам отвори машту и каже шта би ми требали рећи неком нашем великом ПЗЕВ-у, који нам 12 година продаје полован цријеп под теголу, који нас је довео до ситуације да сваки становник града Бања Луке дугује разноразним банкама своте с много нула, на име кредита које је он подизао, да за ту исту деценију и нешто, није направљено ништа што се може назвати пројектом или капиталном инвестицијом, осим једне цесте и два кружна тока, те губиташа Акване.
Мислим да смо погријешили још онда када је „наш“ ПЗЕВ за тзв. реконструкцију (читај бетонирање и стаклирање) парка Петар Кочић, потрошио милионе и милионе, а ми смо сједили у становима и плаћали ПЗЕВ-у колико је тражио. Зато ће наш ПЗЕВ, сад кад буде селио, одселити у своје нове пентхаусе и приватне паркове по Лијевчу, али ако је то била цијена да му видимо леђа – нек му је сретан пут.
Лабус, по традицији, написао одличан текст.
Јесте, слажем се са њим када каже да смо погријешили јер смо ћутали када је Зградољубова жена дигла силне паре за „реконструкцију“ парка Петар Кочић.
Или, када су војно игралиште у Борику претворили у бару звану Аквана.
Или, када су двапут поплочавали Трг Крајине.
Или…има тога колико хоћете.
Купило се годинама и сад је кап ПП прелила чашу.
Тако је и у животу, кад дуго ћутећи трпиш нешто што ти смета, онда пукнеш на наизглед баналну ситницу, па те онда сви питају „шта ти би, па није то тако важно… што се ниси бунио на А или Б…“
Само, не бих ја ПЗЕВ пустила да се мирно одсели у пентхаузе у Лијевчу. Прво нека им пореска закуца на врата па преброји имовину коју су преписали на жене, пунице и дјецу па вриједност упореди са платама које су зарадили за вријеме мандата, па нека онда буде како закон каже.
nika, 21.06.2012. 14:54:43
Labus nije napisao dobar tekst.zaboravio je navesti da sin komsije sa prvog sprata i zet komsije sa 3 sprata radi u firmi koja je dala najskuplju ponudu.osim toga kcerka PZEV je triput namignula nezenji sa 4 sprata tako da je i on za skuplju ponudu.osim toga u cijenu od 15000 je uracunato iprase od 25 kg mesa i tri gajbe pive za stoku sitna zuba,a oni su isuvise glupi da racunaju da za 200 km moze svak kupiti po prase i gajbu.ostalih 90% nikad nista ne citaju i ne racunaju a na tv gledaju smo turske serije i oni zive u istambulu a ne u bl. B-)
ja takodje ne bi nikog pustio da mirno trosi opljackano ako nizasta drugo da se ne ponavlja jer mi se cini da „opozicija“ ne bi imala nista protiv da budu kalif umjesto kalifax-(
Ово је добар текст, одлична је тема, и ја бих то посматрао приземније, на нивоу ЗЕВ-а, односно са нивоа ПЗЕВ-а, да ја сам у згради предсједник ЗЕВ-а…
Игром случаја сам постао предсједник ЗЕВ-а, јер човјек који је био прије мене почео је да нас уцјењује да му плаћамо по 5 марака мјесечно што нам покупи паре, неки су негодовали, неки су га подржали… А у мени смјењују се емоције, сјетио сам се да смо имали уштеђених 4000 марака (које нико не спомиње), а кров прокишњава и натапа плафон у мом стану, а све њих заболи полни орган што је кров шупаљ. Јавим се ја да бих ја купио бесплатно новац, и изнесем проблем да нам кисне, и да морамо рјешавати проблем крова, и приједлог да се региструјемо у општини. Наста тајац. Потом, комшија испод мене каже да је сагласан и да се види колико пара коштају радови како би кров замјенили, сви нешто коментаришу, треба, не треба, један (политичар) је изјавио да салонит на крову може трајати 100 година… углавном сагласимо се сви да потражимо понуде па да опет се скупимо за мјесец, два…
До тог тренутка, нисам имао појма колико је заправо тежак посао ПЗЕВ-а, потцјењен, а људи тога нису ни свјесни.
Прво ми је била мука око регистрације, нису хтјели да ми доставе копије Извода из књиге уложених уговора, требало ми је осам мјесеци да их скупим све, јер сваком станару сам морао објашањавати да је то законска обавеза, да нас штити једне од других, бла, бла…
Кад смо дошли до фазе да потпишемо Колективни уговор и да видимо каквих има понуда за кров, од дванаест власника станова, на састанку појавила су се ТРИ, они су ми и потписали, а од понуда за кров НИШТА.
Разочаран вратим се у стан, питам се шта ми то све треба, сјетио сам се како сам тражио мајстора за поправак улазних врата, потом мајстора за струју, нисмо имали чистачицу (нашао сам жену за 4 марке по стану, а магарац прије мене је нашао чистачицу за 8 марака), нико не види и не цијени сав тај труд, вријеме и новац који потрошиш (од 3-5 марака кредита треба док намолиш мајстора да дође, а притом си незапослен). Размишљам да све то одјебем од себе, јебе ми се и за кровом, нек кисне (помислим, кад буде прва велика киша, наточићу лавор воде и пролијевати по степеницама, кад кисне мени нека кисне и њима) нека иде све у пичку материну… Опет, кад мало боље размислим, овако имам шансу да можда кроз годину, двије промијенимо кров.
Сутрадан сам ишао од врата до врата, да ми потпишу Колективни уговор и дају власничке листове. Од дванаест, скупим ЈЕДАНАЕСТ, региструјем у општини ЗЕВ. Одмах је друга прича, сви су фини, сви културни, и све занима КРОВ.
Нађем двије понуде (иако сам позвао преко 10 грађевинских и кровопокривачких фирми), једна понуда 13900, друга 14200 марака. Питају ме станари јеси ли нашао? – Јесам. Колико је? 14000 марака, одмах кажу СКУПО ЈЕ.
Размишљам, шта да му кажем, знам да је скупо, ал’ опет КРОВ (јебем му матер ко га измисли)… Сјетим се да у џепу увијек имам неколико копија – спецификацију крова (шта је потребно урадити, и колико треба материјала), извадим ту спецификацију, и кажем му да ако има неког, нека му да понуду (испуни папир)… Нико ми није донио НИШТА.
Магарац који је прије мене био благајник, једини он ми редовно поставља питање КАКО ЋЕ ТАЈ И ТАЈ ПЛАТИТИ? И увијек добија исти одговор:
„Комшо, није у питању редовно одржавање зграде, већ инвестиционо, Закон о одржавању зграда – Службени гласник 101/11, члан 14., санкција у члану 41. Даћу ти Службени гласник па читај.“
…
Г. Лабус, сјајан текст!
Будиша, свака част!
Ово би отприлике била и порука да морамо да се сами суочимо са проблемом, а не да чекамо да то учини неко други јер можда нећемо дочекати, а осим „крова који прокишњава“ можда изгубимо и све остало.
anja banja luka, 22.06.2012. 01:38:20 [42936]
Господин је онај ко има своју кућу, па макар она била и на Мањачи. Фукаре су увијек живјеле у становима…