Случај: Нацисти у Скупштини Србије

Повод за овај осврт је писање београдских новина Блиц у вези једне "проблематичне" посете скупштини Србије

Што су избори ближи, све више се захуктава медијско препуцавање уз „колатералне штете“. Где су границе? Хтели смо да истражимо зашто је једна од хиљаду посета српској скупштини прешла у медијску хајку. Зашто Руси који истражују злочине у Јасеновцу добијају такав „третман“?

Београдске дневне новине Блиц су објавиле вест:

"Радикали су 1. фебруара у највишој државној институцији, без знања надлежних, угостили челника покрета "Руски Образ" Иљу Горјачева са вереницом и вођу италијанске неофашистичке странке "Форца Нуова" Роберта Фиореа. Са њима је био и новосадски неонациста и припадник организације "Национални Строј" Миодраг Миликић."

Блиц : http://www.blic.rs/Vesti/Politika/306365/Radikal-doveo-naciste-u-Skupstinu

Пошто дневне новине Блиц нису испоштовале жељу(или правило) за објављивањем одговора друге стране, испитали смо и другу страну желећи да јавности пружимо уравнотежен и неутралан приступ, како би јавност била информисана и о мишљењу друге стране:

Дејан Мировић посланик у скупштини Србије: "Ради се о приватној посети мојег пријатеља Иље Горјачева, кога је наградио руски патријарх, а Фиоре је бивши члан Евопског парламента", изјавио је Дејан Мировић посланик у скупштини Србије.

Роберт Фиоре, бивши члан европског парламента је прокоментарисао наведене објаве у "Блицу" и другим интернет издањима:

– Ми ћемо покренути судски поступак против ових српских медија на основу закона о клевети. Такође ћемо се обратити суду у Италији, и у складу са европским законима једноставно ћемо одштампати чланак са интернета, како би потпао под надлежности европског правосуђа. Такође хоћу да додам, да сам добио стотине сличних парница.

Авигдор Ескин , јеврејски публициста и заштитник људских права:
– Са изненађењем и горчином сам прочитао чланке у српској штампи уперене против Иље Горјачева. Познајемо се по питањима израелске политикологије и неколико година водимо дискусије на различите горуће социјалне теме у свету. Тај човек се увек одликовао не само лепим манирима, већ и умереношћу и уздржаношћу у својим примедбама. Он је увек у себи имао прави конзервативни дух са модерним схватањем ситуације. Иља Горјачев је антипод онима, који желе да ограниче слободу других. Он се не бави качењем етикета и покушајима ућуткивања других. Он уме да уважава различите погледе на свет и достојан је представник праве цивилизоване Русије.

Миодраг Миликић: У земљу где већина политичара, јавних личности и новинара из неких разлога тежи ка ЕУ, онда би требало да обрате пажњу на своје речи и да поштују европске правне и политичке норме.

Што се мене тиче, спреман сам да не преузимам никакве кораке у циљу одговора, ако се редакција "Блица" на страницама својих новина извини за ту терминологију и такав тон, који су грешком себи дозволили.

Коментар Миодрага Миликића: http://mmilikic.livejournal.com/2310.html

Одговор Миодрага Миликића Бојану Кострешу: http://mmilikic.livejournal.com/2714.html

Иља Горјачев

Иља Горјачев, руског магистранта на Институту за славистику Руске академије наука (тема: Српска православна црква за време Другог светског рата на територији НДХ):

-Новинари, који због неких разлога скривају своја имена под иницијалима, последњих дана су дозволили себи низ објава, које више личе на медијску хајку у српским електронским медијима и дневном листу "Блиц". Желим да прокоментаришем те испаде.

Назвали су ме клерофашистом. Хајде да то разјаснимо. Мој пријатељ, публициста и посланик СРС, Дејан Мировић је већ рекао у својој изјави за медије да сам ја био награђен од стране патријарха Алексија II дипломом за развој православља на Ускрс 20. априла 2001. у манастиру Тројице-Сергејевом. Награђен сам за свој рад на тему "Српска православна црква за време Другог светског рата на територији НДХ. У Русији су у време дешавања у Југославији за време Другог светског рата била мало позната, и зато је тема истраживања усташких фашистичких зверстава над Србима у Босни постала сфера мојих научних интересовања.

Истраживао сам велики број докумената које сам могао да нађем у Русији, Србији и Хрватској. Много ми је помогао београдски историчар, професор Вељко Ђурић, који ми је дао велики број докумената. Мене лично вређа употреба термина "клерофашиста", који новинари "Блица" употребљавају за мене. Када чујем реч "клерофашиста", одмах помислим на Јасеновац.

Текст мог истраживања је изложен на сајту http://www.antiglobalizam.com/?lang=rus&str=seselj/krsenjeLjudskihPravaSeselja/PolozajPravoslavneCrkve и свако ко жели може да се упозна са његовим садржајем. А када сам покушао да окачим тај линк на листу коментара на чланак у "Блицу", модератор га није објавио.
Очигледно ускраћивање слободе говора.

Формално независни медији су уствари ангажована гласила тоталитарне воље левичарских либералних послодафаца Франкфуртске школе.
Либерални новинари у Србији су очигледно слабо обавештени, и не знају да су фашисте под Москвом зауставили 1941. године.

Мој прадеда, Сергеј Иванович Орешкин, потпоручник Црвене армије, командир обавештајне групе, је нестао иза линије фронта са својом групом у ферруару 1942. Мој други прадеда, Александар Кукушкин, је отишао у рат као добровољац на лето 1941. и у саставу Краснопресненске дивизије народне одбране је у октобру 1941. године учествовао у борби за одбрану Смоленска. Погинула је скоро цела дивизија. Прадеда се кући вратио без руке. Петар Михајлович Горјачев, мој деда, био је начелник транспорта у једном од московских одбрамбених предузећа и евакуисао је неке наше фабрике у Сибир, град Новосибирск. Мој прадеда Иван Ситнов се борио против Немаца још у Првом светском рату, био је заробљен. Робијао је у аустро-угарском логору и вратио се кући после десетогодишњег одсуства тек 1924. године.
Ја се поносим својим прецима и знам своју историју.

И нико нема права да ми лепи те одвратне етикете. У савременом свету термин "фашиста" се чешће употребљава за оне, који уважавају друкчија мишљења, у односу на носиоце тоталитарног мишљења. У ту одредницу савршено спадају српски левичарски либерални медији и леви либерални политичари који траже забрану других партија, осим њихових.

2004. године под руководством Елене Јурјевне Гускове, доктора историјских наука и шефа Центра за изучавање савремене балканске кризе на Институту за славистику Руске академије наука, одбранио сам рад на тему "Српска православна црква за време Другог светског рата на територији НДХ .

У текстовима на сајтовима "е-новине", "Радио 021" и "Блиц", хранећи се праведним гневом, питају: "Како су ти људи уопште ушли у парламент?". Опет, Дејан Мировић је одговорио да смо на његов позив дошли у неформалну посету у Парламент. Али, пожурићу да изненадим либералне новинаре – у српском Парламенту нисам био први пут. Дејана Мировића сам се упознао током конференције "Стоп хашкој тиранији!", коју је одржавала Српска радикална странка у јануару 2007. године. Поред мене у саставу делегације су били депутат ЛДПР Николај Курјанович, чији сам тада био помоћник, и депутат из партије Дмитрија Рогозина "Родина", Андреј Савељев. Тада сам први пут био у српском Парламенту, када нас је са радошћу угостио тадашњи челник СРС Томислав Николић.

Данас он води другу партију.

Зашто Бојан Костреш не тражи забрану СНС? Уопште забранити све партије осим ЛСВ. Само они имају правилан и допустив поглед на свет.

О Роберту Фиореу и његовој партији "Нова снага"

Он је као италијански политичар и бивши члан Европског парламента изненађен том хистеријом око његове неформалне посете која се појавила у српским медијима. Током рада у Европарламенту, Фиоре је био у комисији за Белорусију, али чак тамо, при ауторитарном Александру Лукашенку, новинари се понашају коректније и не допуштају себи такве безобразне испаде, јер се тамо поштује закон. У децембру прошле године Фиоре је посетио Руски Парламент (http://www.robertofiore.net/comunicati/roberto-fiore-russia), сретао се са разним руским политичарима и руски ултра-либерални медији себи нису дозволили такве испаде.

Партија господина Фиореа промовише идеологију "трећег пута", тј. против комунизма и капитализма. Једно време његова партија се налазила у коалицији са бившим премијером Берлусконијем. Данас "Нова снага" има много посланика у регионалним парламентима различитих региона Италије и много градоначелника.

Да, у идеологији партије озбиљну улогу игра евроскептицизам. Јасно је, да се српским либералима то не свиђа, јер они јуре у Европску Унију, која пуца по шавовима и ускоро ће се растурити. Истина је да не могу да нема одговора на то, какву ће корист земља извући из такве заједнице, и која ће питања моћи да реши. Такође бих хтео да напоменем присталицама лево-либералне идеје у Србији, да они у овом случају вређају члана Европског парламента четвртог сазива, из земље која је давни члан ЕУ. Да ли су спремни да одговарају за своје речи у Стразбуру?

Такође, говорећи о једноумљу српских медија, желео бих прво да се захвалим редакцији сајта Восток.рс зато што су ми омогућили да објавим свој одговор.

Слободољубиве "Е-новине", "Радио 021" и "Блиц", нормално, не желе да објаве мишљење оног, кога су вређали. А "Блиц" чак неће да дозволи објаву одговора путем линка у коментарима на њихове чланке. Због тога је Миодраг Миликић направио свој блог, да би могао тамо да постави своје мишљење. Узгред, баш су блогови и социјалне мреже у последње време постали најмоћније оружије у разбијању тоталитарне информативне блокаде у целом Свету.

Гостимир Поповић, војно-политички аналитичар: Ко тебе хлебом ти њега каменом

Не треба да нас чуди да је у предизборно време, све подложно удару, чак и људи који светској јавности предочавају корене сукоба на Балкану и српске жртве, које су се десиле у НДХ. Као и у време НАТО агресије имамо колатералну штету.

Имамо ситуацију да медији у Србији чији је власник немачки капитал некога етикетирају као неонацисту. У исто време немачки амбасадор Волганг Мас, тражи од Срба да „Срби објасне својој деци да је бомбардовање било исправно!“ Такве изјаве пролазе као нормалне и легалне, а нормалне посете скупштини се предстваљају као скандали. Такви медији имају задатак од својих западних финансијера да на сваки начин руше мостове између Срба и Руса, а то је најчешће на штету Срба и њиховог медијског и политичког положаја у свету. Када безразложно нападате некога ко свету предочава чињенице о Јасеновцу, некога ко светску јавност и европске политичаре обавештава о српским жртвама, то можемо назвати медијском манипулацијом у склопу информационог рата који запад води против истока већ дуже време.