Слободан Продић: Од Кулина бана и добријех дана
Након дуговремене летаргије у којој се обрела медиавелистика међу ауторима који стварају на српском језику, коначно смо у прилици да са искреном радошћу говоримо о томе да је свјетлост дана угледала једна заиста интересантна књига. Ријеч је о дјелу са, за савременог читаоца, помало необичним насловом. Наиме, господин Слободан Продић, еминентни познавалац историје средњега вијека […]
Након дуговремене летаргије у којој се обрела медиавелистика међу ауторима који стварају на српском језику, коначно смо у прилици да са искреном радошћу говоримо о томе да је свјетлост дана угледала једна заиста интересантна књига.
Ријеч је о дјелу са, за савременог читаоца, помало необичним насловом.
Наиме, господин Слободан Продић, еминентни познавалац историје средњега вијека на Балканском полуострву, прихватио се труда да у неколико интересантних прилога изложи занимљиве детаље о догађајима из историје средњовијековне Босне.
Централна личност у овим прилозима јесте босански бан Кулин – једна, слободно то можемо рећи, контраверзна личност о којој се данас мало тога поуздано зна.
Историјских извора који говоре не само о бану Кулину, него уопште о историји Босне у периоду друге половине 12. и првих година 13. вијека заиста је мало. Управо то и отежава озбиљно историографско проучавање овог периода историје, али господин Слободан Продић, као истраживач који историјским изворима приступа на крајње професионалан начин и у њима тражи детаље који могу бити од користи у изналажењу нових чињеница везаних за поједине личности или догађаје из средњега вијека, кроз анализу ћириличног натписа на плочи бана Кулина и детаља из тзв. ,,Билинопољске изјаве” од 8. априла 1203. године, заиста успијева у томе да савременом читаоцу приближи поједине детаље из живота бана Кулина.
Истовремено, господин Слободан Продић својим научним трудом читаоцима приближава и крајње интересантне детаље везане за вјерски живот у средњовијековној Босни који су, како нам је то добро познато, били и те како турбулентни и неријетко повод за велике проблеме током читавог средњега вијека.
Као што смо споменули у првој реченици овог невеликог приказа изузетно занимљивог дјела господина Слободана Продића, српска медиавелистика је у примјетној кризи. Ова криза нарочито се осјећа и у евидентном помањкању радова који говоре о средњовијековној историји Босне и историји српског народа на овим просторима. Шта је разлог томе – то је већ једна тјескобна тема која, сама по себи, може послужити за стварање опширног рада који само додатно може појачати ионако већ опор укус горчине у устима.
.jpg)
Са друге стране, тих али изузетно вриједан и плодотворан аутор, какав заиста и јесте господин Слободан Продић, као неуморни трудбеник настоји да радовима попут овог медиавелистика не само да добија нове и свјеже продукте научног труда, него истовремено и остале ауторе позива да слиједе његов примјер, ствара дјело које у себи носи дух времена којим тежимо као народ.
Ипак, свјесни тога да у тренутном стању ствари нећемо скоро бити у прилици да и од других аутора из српског националног корпуса читамо овако квалитетне радове који се баве историјом средњовијековне Босне, читаоцима препоручујемо ову најновију књигу господина Слободана Продића, потпуно увјерени у то да ће заиста уживати у њеном садржају и прихватању нових знања и информација.
И за крај, оно што посебно желимо да напоменемо јесте сљедеће:
Књига господина Слободана Продића објављена је од стране Епархије захумско-херцеговачке и приморске и Митрополије дабробосанске. Ово је, барем нама добронамјерним читаоцима, потпуно разумљиво имајући у виду да су се догађаји о којима се говори у књизи десили управо на просторима који данас административно припадају територији споменутих епископија.
Увиђајност Његовог преосвештенства господина Григорија, освједоченог књигољубца, пројављена кроз давање архијерејског благослова заиста је за сваку похвалу, као што је за похвалу и труд свих оних који су, свако на свој начин, омогућили да ова књига угледа свјетлост дана и да барем мало развеје таму нашег незнања о средњовијековној Босни.
У ишчекивању нових наслова насталих из пера господина Слободана Продића, читајући књигу „Од Кулина бана и добријех дана…”, барем ми који имамо босанске коријене, покушајмо да схватимо колико заправо мало знамо о простору из кога потичемо…
Svaka cast.
Neka je neko progovorio o nasem Kulinu.
Covjeku koji je bio pod velikim pritiskom Latina,koji je bio optuzen od Vukana za jeres ali i koji je uspio svojom diplomatijom da koliko toliko sacuva Srbe od Rimskih i Vizantijskih kolonijalista.Zasluzan za oslobadjanje Pomoravlja od Vizantinaca ali je bio izlozen tolikim pritiscima iz Rima da mu je sin Stefan bio prisiljen da uzme katolicanstvo.
Medjutim ubrzo po primanju katolicanstva Stefan biva zbacen s prijestola od strane Ninoslava.
Rezultat….krstaski pohod inkvizitorsko ustaskih hordi…
i gdje se moze kupiti knjiga?
aleks, 15.12.2013. 21:23:55
Knjiga je tek izdana prije nekoliko dana.
Posto su je izdale Mitropolije ,Zahumsko Hercegovacka i Dabrobosanska,pretpostavljam da se tamo mogu naci prva izdanja…
Mitropolija i Manastir Dobrun imaju izdavacku kucu “Dabar“ i cuo sam da imaju svoju knjizaru u Visegradu.
Нешто ми говори да је књига сензационалистичка. Дај Боже да гријешим.
Симо П. Ороз, 16.12.2013. 09:45:51
Ne znam zasto bi knjiga o Kulin banu bila toliko senzaciolisticka?
Ono jeste cinjenica da se o njegovom porijeklu ne zna mnogo i vjerovatno je bio neka vrsta “odbjeglog“ Vizantijskog ubacenog agenta i to tome se moze polemisati i praviti nekakvi senzacionalisticki petparacki romani.
Ali sto se tice samog djela i rezultata tog djelovanja ,te prilikama koje oznacavaju tu epohu,tu nema bas nesto mnogo prostora za senzacionalizam.
Da su srednjovjekovna ,Raska,Bosna,Zahumlje i sva ostala podrucja koja su naseljavali Srbi bila pod zajednickim pritiskom Vizantije i katilicanstva je cinjenica.
Da je Kulin ban bio pod vjerovatno mnogo vecim izazovima od knezeva u okruzenju od strane prethodnika inkvizitora i to je sigurno.Da je bio tolerantan i time omiljen kod Srba u Bosni koji su bili relativno odani paganstvu a i izlozeni Manihejskom mislju i to je zabiljezena cinjenica.
Јахач,
не постоји довољно информација, а и да их има, било би немогуће написати књигу по данашњим усузима, и одговорити да ли је Кулин Бошњанин или Србин. Из овог текста сам закључио да се књига тиме бави. То је залудан посао. Оно што је чињеница је да је народ из којег је потекао Кулин, населио Босну у исто вријеме када и Далмацију, данашњу Србију, Црну Гору, Македонију и Бугарску. У тим земљама се мијешао са домородачким становништвом у мањем или већем обиму.
Глупо је правити поређења шта је Кулин. Бошњанин или Србин. Зашто та препирка, кад један идентитет не искључује други.
Данашњим Србима је СДС попио мозак гадећи им босанство и сад имамо проблем да доказујемо ствари које је глупо доказивати.
Неке ствари се подразумјевају. Кулин је Србин и Бошњанин.
Za mene tu ne postoji razlika.Stari Bosnjanin je Srbin i obrnuto.Tu se slazemo.
U tom i jeste problem,zato sto ovi Sarajstanski revizionisti pokusavaju da to dvoje razdvoje.
Stoga mislim da ovo nije uzaludan posao i da knjiga sustinski ne iznosi nista novo a kamoli senzacionaisticki.
Najveci uspjeh propagandne masinerije bi upravo bio taj da same Srbe koji ovdje zive od pamtivjeka ubijedi da su to neki dosljaci.Cista Pavelicevska propaganda….
Znacaj knjige po meni lezi u tome sto(kako i pise u tekstu posta)srpska knjizevnost i istoriografija bukvalno “bjezi“ od ovih “politicki nepodobnih“tema,kao da zivimo u komunistickom jednoumlju.
Kad imas sa jedne strane eseje(nije bitno sto su izmisljeni),tzv.“naucna istrazivanja“,forume,skupove,knjige i slicno a sa druge strane nemas nista jer Srbi misle da ce “istina pobijediti sama od sebe“ onda imamo problem.
Eto,primjer jedan…cjelokupna(posebno srednjovjekovna istorija),sacuvana dokumentacija i ostaci stecaka,gromila,crkava,starostavne simbolike na istim(kad recimo poredimo ono staro groblje u Rasu o cemu je na Frontalu pisano vec) su tu i samo trebamo to pretvoriti u ozbiljan naucnoistrazivacki rad ali jok…
Sa druge strane,ovi se ubise prekopavajuci cijelo brdo kod VisokogB-) eminentni “strucnjaci“,poput onog Ahmeta Bosnica koji su pisali u predratnoj Arci,pretvaraju svoje bolesne zamisli u knjige itd…
Medjutim sta je krajnji ishod?
Sto b’ reko Gebels;Laz koja se ponovi dovoljno mnogo puta postaje Djuro sta?…
jahac, 16.12.2013. 13:48:04
“Najveci uspjeh propagandne masinerije bi upravo bio taj da same Srbe koji ovdje zive od pamtivjeka ubijedi da su to neki dosljaci.Cista Pavelicevska propaganda….“
… на који се накачила Карџићева пропагнда.
Зар укидање придјева Босански из имена градова није радила СДС-ова власт. Данас, умјесто да су Срби ти који инсистирају да се предратна имена тих градова врате па да Брод поново буде Босански, Срби су ти који се томе противе. Петровац на мору, Босански Петровац, Бачки Петровац. То значи да имамо приморце, Босанце, Бачване …а не Црногорце, Босанце, Србе…
Да не помињем идиотизам увођења екавице и одрицања од изворног Вуковог језика. Па то су само могле да раде српске будале.
Симо П. Ороз, 16.12.2013. 14:05:02
Djelimicno se slazem,pogotovo ovog u vezi ekavice.
Ekavica je sustinski cista slovenska varijanta Srpskog jezika a stokavica je uticaj djelovanja autohtonog stanovnistva.
Ovo u vezi teritorijalne odrednice imena gradova itd..je vjerovatno bila ishitrena reakcija odricanja onoga na sta je muslimansko rukovodstvo preko noci prisvojilo i uzurpiralo “vlasnicko pravo“kao ekskluzivitet vlastitog identiteta.
Tu je problem bio u cinjenici da smo mi na neki nacin bile zrtve tudje krize identiteta.
Evo i dan danas kubure sa identitetom.Sad se slepaju sa bosnjackim koji takodje gubi smisao,kao prvo jer je slican prethodnom “bosanskom“,te se ne vezuje za Hercegovinu a kao drugo,automatski gubi smisao jer se iskljucivo vezuje za orijentalnu religiju,sto se pokazalo na izborima…
Zamrseni ljudi pa to ti je…