Синдикат има приједлог мјера за бољи амбијент у РС

Конфедерација синдиката Републике Српске сачинила је приједлоге мјера за стварање бољег привредном амбијента у Републици Српској.

Ови приједлози су ставови Конфедерације синдиката Републике Српске поводом расправљања Извјештаја стања у привреди Републике Српске за 2011. годину која је 13. тачка дневног реда 11. сједнице Народне Скупштине Републике Српске.

ПРИЈЕДЛОЗИ МЈЕРА ЗА СТВАРАЊЕ БОЉЕГ ПРИВРЕДНОГ АМБИЈЕНТА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

1. Приватизација:

Досадашња приватизација се односила на прибављање погодних локација за људе који су приватизовали имовину, те су све урадили да угасе програме, отпусте људе и наставе са уносним пословима за властите интересе, често неплаћајући порезе и основна давања. Резултат тога су презадуженост предузећа и велике обавезе, које није могуће ријешити нормалним пословањем.

Произилази потреба да се најхитније завршити процес приватизације; могућа су два приступа:

а. Конверзија дуга у акције

С обзиром на дугогодишња дуговања привредних предузећа и немогућности измирења тих обавеза, предлажемо да се створе законске претпоставке како би се сва дуговања према држави, фондовима, јавним предузећима, радницима по основу плата и осталим повјериоцима претворили у акције. Други приступ је:

б. Реприватизација: односи се на предузећа која у процесу стечаја купује Влада Републике Српске

Полаз је од тврдње да нове фирме не могу пословати на старим основама, јер да се пословало добро неби дошле у ситуацију у којој су.
Предлажемо:

• смишљено куповати фирме од стране Владе, што подразумијева, постојање плана реструктуирања и реинженејринга, са циљем да се у функцију стави имовина огроме вриједности
• реструктуиране фирме треба да воде стручни и добро плаћени људи, да полажу рачун Влади, фирме треба помагати и јачати са циљем постану јаке и модерне те као такве, постану носиоц развоја и кооперације одређених простора
• програме који се „напусте“ реструктуирањем повјерити малим предузећима и са њима успоставити кооперантске односе; што се своди на стимулисање предузетништва
• основати фонд за развој реприватизованих фирми
• инсистирати на доследном провођењу уговора и предузеимати акције мониторинга
• у случају кршења и минималних отступања, уговоре раскидати

ц. Јавне набавке, прилагодити потребама домаћих предузећа

д. Пореску политику подесити да се плаћа велики износ на имовину која није у употреби, а стимулисати путем пореских олакшица фирме које користе ресурсе

е. Укључивањем факултета и института стимулисати иновационе активности у предузећима

ф. Изналажење тржишта путем конзуларно дипломатске мреже

2. Враћање стопе доприноса и пореза на плату на период из 2010 године, укидање пореза на регрес, топли оброк и теренски додатак и смањење осталих обавеза

Увођењем више стопе опорезивања на плату видно је нарушен однос у расподјели плата између привредних и непривредних дјелатности. Тиме су радници у привреди Републике Српске доведени на мање од 50 % испод просјека плата, па је тако чињеница да се просјек плата у Републици Српској у суштини рачуна на основу просјека у непривредном сектору, а не на основу плата у привреди што би морала бити полазна основа за ову рачуницу.

Да би се створио амбијент који се предлазе, потребно је уједначити примања по степену квалификације у јавној потрошли и привреди по принципу исти рад – иста плата, а што су прописале међунарнодне конвенције.

Због тога сматрамо да:

Једна од мјера чија би примјена знатно утицала на положај радника у привреди јесте смањење пореза и доприноса на плату, јер је досадашња пракса показала да повећање пореза и доприноса представља велики „удар“ на послодавце у којој ситуацији су они приморани или да смањују плате радницима или отпуштају раднике. Сматрамо да у оваквим условима, порези и доприноси на плату треба да се врате на период из 2010. године, док се не створи привредни амбијент који би омогућио повећање ових пореза.

Укидањем пореза на регрес и топли оброк, пореза на теренски додатак, те враћање пореских ослобађања на минималну плату представљало олакшање за послодавце због тога што ови издаци представљају терет који највише трпе радници и послодавци. С обзиром да се плате обрачунавају у бруто износу, сва повећања падају на терет испод просјечних плата радника у привреди.

Када су порези у питању, посебан проблем јесте сет закона који ће се примјењивати од 01.01.2012. године који је прописао плаћање пореза на производне просторе предузећа. Сматрамо да је ова врста пореза представља начин помоћу кога се уништава домаћа производња, те предлажемо:

• да се порези на производне просторе укину како би се помогло предузећима у финансијском пословању, те да се оставе само порези који би се плаћали на непроизводне просторе и канцеларијске просторе и на оне који се не користе;
• да се надлежност наплате ових пореза са општина пребаци на ниво Републике Српске. Садашњи закон оставио је општинама дискреционо право утвђивања конкретних коифицијената за наплату пореза. Порез на додану вриједност потребно је наплаћивати приликом реализације.

3. Измјена прописа по питању тендерске документације у јавним набавкама

Садашњи прописи који регулишу питање јавне набавке довели су домаћа предузећа у ситуацију у којој они не могу парирати страним предузећима којима је према постојећим прописима дозвољено учестовање у процесу јавних набавки. Таква ситуација домаћа предузећа доводи у неконкурентност са осталим учесницима у процесу јавних набавки, јер су страна предузећа већином стимулисана од стране својих влада чиме им се отвара простор за њихово конкуретно учестовање.

Сматрамо да се постојећи Закон о јавним набавкама у том смислу треба мијењати или донијети закон на нивоу ентитета Републике Српске, чиме би се приликом конкурисања у јавним набавкама отворила могућност конкурентног учествовања домаћих предузећа. Сматрамо да се услови који су прописани за пријаву према Закону о јавним набавкама требају мијењати због тога, што прописани услови увелико ограничавају учествовањау домаћих предузећа.

4. Стимулација извоза по извозним папирима и стимулација приликом запошљавања

Да би се остварила стимулација према извозним папирима и тиме дао подстицај предузећима потребно је примјенити два основна услова приликом расподјеле средстава. То се првенствено односи на однос између извоза и увоза поједних предузећа. Други битан мјерљив фактор који се мора примјенити приликом расподјеле стимулације мора бити број запослених радника у предузећима.

До сада је стимулација у запошљвању вршена једино и искључиво у оквиру радних мјеста која се односе на попуне капацитата администрације у приватном и јавном сектору. У будућности потребно је обезбиједити средства за стимулацију запошљавања у привреди која би се вршила на основу процјене реалих потреба појединих предузећа.

Овакав закључак је донијела и Народна скупштина Републике Српске 2002. године, када је процјењено да је потребно обезбиједити средства за запошљавање у привреди. Било који облик подстицаја или стимулације не треба бити условљен плаћеним порезима и доприносима уколик су испуњени горе наведени услови.

5. Заштита домаће производње

Требало би у будућем периоду дати више подршке заштити домаће производње, као што је то Народна скупштина закључила још 2002. г.

„14. У циљу повећања степена кориштења производних капацитета домаћих произвођача, неопходно је да буџетски корисници и јавна предузећа Републике Српске приликом набавки (под истим или сличним условима понуде, па и у случајевима да је цена већа и до 10%) приоритетно врше набавке од домаћих производних предузећа.“ (Службени гласник Републике Српске број 26/02)

Поред наведних мјера потребно је ограничити монополистички положај трговачких ланаца, посебно чији су власници страна правна лица.

6. Доношење нових и измјена постојећих прописа који регулишту поједине области радно-правног законодавства

Сматрамо да је доношење новог Закона о раду приоритетно у наредном периоду. Иако се средином прошле године активно почело радити на изради новог Закона о раду, сада се налазимо у ситуацији да се одједном са овом активношчу стало. Постојећи закон није дефинисао у потпуности нека поља за која се видно показала потреба да се требају ускладити са данашњим временом.

То се прије свега односи на уређење односа радник и послодавац, квалитетнија рјешења статуса синдиката и послодаваца на нивоу Републике Српске. Нови закон би се требао усклађен са осталим законима који регулишту статус и положај радника у Републици Српској.

7. Здравстевна и социјална заштита радника

Сматрамо да је законско право сваког радника право на здравствену заштиту и то без обзира што се обавезем према здравственом фонду у појединим предузећима не измирују. Због тога, сматрамо да је ово право радника неприкосновено, те да радник ни под којим случајевима не смије бити ускраћен за ово право.

Поред тога, дуг који је направљен у ранијем периоду према фондовима треба у потпуности отпише у случајевима у којима су у том периоду радици били ускраћени за поједине услуге из домена рада фондова.

Сматрамо да се сва социјала из предузећа треба да се пренесе у надлежност општина и Републике.

8. Реструктуирање инвестиционо развојне банке Републике Српске

Предлажемо реструктруирање ИРБ-а у комерцијалну банку, код које би јавни сектор и привреда требали да држе новац и депозит.

Сматрамо да се сва имовина ван граница, а чији је власник Република Српска треба ставити у функцију.

Вјерујемо да ћете озбиљно разматрати наше приједлог, чијом реализацијом би дошло до повећања производње, које би проузроковале и веће плате радника.