Шеснаеста годишњица од наметања заставе БиХ
Прије тачно 16 година, након што домаћи политички представници нису могли пронаћи јединствено рјешење, међународна заједница је креирала данашњу државну заставу Босне и Херцеговине. Дуго времена су политички представници конститутивних народа у БиХ износили радикално различите приједлоге заједничке државне заставе, око којих нису могли постићи договор. Било је приједлога за заставу са подијељеним пољима за […]
Прије тачно 16 година, након што домаћи политички представници нису могли пронаћи јединствено рјешење, међународна заједница је креирала данашњу државну заставу Босне и Херцеговине.
Дуго времена су политички представници конститутивних народа у БиХ износили радикално различите приједлоге заједничке државне заставе, око којих нису могли постићи договор. Било је приједлога за заставу са подијељеним пољима за Федерацију и Републику Српску или за три конститутивна народа, па чак и један за заставу са два различита лица.
Ипак, почетком 1998. године, високи представник за БиХ Карлос Вестендорп одбацио је све дотадашње приједлоге и изашао са неколико неутралних приједлога, око којих посланици Парламентарне скупштине поново нису успјели сакупити потребну већину.
Након тога, 3. фебруара 1998. године, Вестендорп је сам донио одлуку о наметању Закона о застави БиХ, којим је прогласио садашњу заставу која се користи на цијелој територији БиХ.
Босна и Херцеговина једина је земља која је у 20. вијеку заставу мијењала четири пута, с тим да свака нова застава није имала континуитет с претходном.