Шешељу пресуда одгођена на неодређено, Хархоф прича о америчко израелској завјери

Трибунал у Хагу је данас на неодређено вријеме одложио изрицање пресуде Војиславу Шешељу, која је требало да буде изречена 30. октобра.

Пресуда Шешељу одложена је, како пише у одлуци предсједавајућег судије Жан-Клода Антонетија, због тога што је из расправног вијећа, због могуће пристрасности, крајем августа, на захтјев одбране, изузет судија Фредерик Хархоф.

Будући да су тужилаштво и остале судије – које су се противиле изузећу Хархофа – затражиле да та одлука буде преиспитана, што је одложило именовање новог судије, предсједавајући Антонети оцијенио је да изрицање пресуде у раније заказаном року није могуће док се то питање не ријеши.

Посебно вијеће Трибунала утврдило је крајем августа, усвојивши Шешељев захтјев за изузеће, да је судија Хархоф писмом пријатељима, објављеном у данској штампи, у којем је критиковао последње ослобађајуће пресуде Трибунала, "показао пристрасност у корист осудјујућих пресуда".

"Неприхватљива представа о пристрасности постоји. Због тога, већина је утврдила да је претпоставка непристрасности сузбијена. Сходно томе, већина је нашла да је оптужба о пристрасности судије Хархофа утемељена", одлучило је то вијеће.

У одлуци, објављеној 29. августа, пише да је судија Хархоф оставио утисак да је пристрасан тиме што је у свом писму тврдио да је до јесени 2012. године "мање-више утврђена пракса" Трибунала била да осуђује војне команданте за злочине који су починили њихови подређени.

Критикујући промјену у тој пракси Трибунала – ослобађајућим пресудама изреченим Анти Готовини, Момчилу Перишићу и Јовици Станишићу – Хархоф је промјену у тумачењу концепта "удруженог злочиначког подухвата" приписао политички мотивисаном притиску предсједника суда Теодора Мерона на колеге, а за рачун САД и Израела.

У одлуци посебно вијеће наводи да је тиме судија Хархоф сугерисао да су ослобађајуће пресуде дио ширег америчко-израелског плана да се сузбије командна одговорност надређених официра за злочине подређених.