Сајам књига и Српска: Опет нема Јасеновца – само Доња Градина

У Републици Српској се из дана у дан, из године у годину, несхватљиво све мање помиње термин Јасеновац, а користи се искључиво Доња Градина.

У читавој овој вијести, готово случајно, само се једном помиње топоним Јасеновац(?!), вјероватно по некој морбидној логици по којој је село по којем је у свијету познат систем усташких логора смрти, од којих је Доња Градина само један дио, остао са друге стране данас државне границе, односно у Хрватској.

Уопште није јасно зашто се спомен подручје не зове Јасеновац – Доња Градина, а наша претпоставка за резон по којем се појам Јасеновац све мање користи, појав

На 60. Међународном београдском сајму књига данас је представљена књига о преживјелим јасеновачким логорашима "Заборављени" и научни часопис "Топола", издања Јавне установе "Спомен-подручје Доња Градина".

Директор Секретаријата за вјере Републике Српске Драган Давидовић рекао је да је Доња Градина била највеће српско стратиште на којем је страдало око 340.000 људи, највише Срба, те Јевреја и Рома.

"Не постоји стратиште у историји српског народа гдје је толико људи убијено на једном мјесту", рекао је Давидовић на промоцији на штанду Републике Српске.

Он је истакао да је посебан значај Доње Градине и у томе да је распадом Југославије једно од неколико великих мјеста страдања српског народа, која су остала под контролом жртава.

"Наша велика стратишта, логори у којима смо страдавали, отишла су у руке злочинаца, а нама као народу, као жртвама, остало је свега неколико и због тога им морамо дати велики значај. У Хрватској је Јасеновац стерилизован, док су остала мјеста великог српског страдања запуштена и необиљежена", рекао је Давидовић.

Историчар Жељко Вујадиновић рекао је да се књига "Заборављени", чији су аутори Дејан Мотл и Ђорђе Миховиловић, односи на судбину посљедњих логораша Јасеновца.

"Послије 1945. године они нису имали пажњу која им је припадала, а читајући биографије могу да се виде тешке судбине појединих логораша – преживјели су 1945. годину, као веома млади да би поједини од њих трагично скончали на почетку рата 90-тих година", рекао је Вујадиновић.

Један од аутора Дејан Мотл рекао је Срни да је у књизи први пут побројано свих 169 преживјелих јасеновачких логораша.

Он је истакао да су они до сада били заборављени од науке и да су се чак и њихова имена погрешно наводила, а када би се помињали по имену говорило се о свега четрдесетак људи.

Мотл је рекао да је намјера аутора била и да се дочара како су ти људи живјели прије рата и напоменуо да су многи од њих умрли у сиромаштву без привилегија које би им припадале у неким другим земљама.

Главни и одговорни уредник научног часописа "Топола" Тања Тулековић навела је да је часопис покренут поводом 70 година од обиљежавања пробоја посљедње групе јасеновачких логораша, а намјера је да се у њему једном годишње објављују резултати научних истраживања.

На промоцији је говорио и директор Спомен-подручја "Доња Градина" Милорад Буква.