Руске резерве нафте и гаса дупло веће од процјена

Премијер Дмитриј Медведев потписао је 5. јуни одлуку која скида вео тајне са података о залихама нафте и гаса. Они се држе под ознаком "строго повјерљиво" још од совјетских времена и ово је први пут да су службено објевљени.

Залихе нафте у Русији за 1. мај 2012. износиле су 17,8 млрд. тона у категоријама истражене (АБ) и слабоистражене (Ц1), а у категорији перспективне – 10,9 млрд. тона. Укупне залихе гаса према абц1 износе 48,8 трилиона (000.000.000.000) м3, према Ц2 – 19, 6 трилиона м3.

Министар природних ресурса и екологије Сергеј Донској је изјавио: "Руде су најважнија предност у периоду борбе за инвестиције те нема никаквог разлога да их скривамо". Министарство жели сваке године објављивати податке о залихама.

Под печатом "строго повјерљиво" још су се у совјетско вријеме налазили подаци о залихама нафте и гаса. Совјетски Савез није улазио ни у једну међународну организацију за контролору, иако је био један од највећих извозника угљоводоника. Према подацима ОПЕК, 11,6% био је удио Совјетског Савеза 1990. у свјетском извозу нафте, испред њега били су само Саудијска Арабија, Иран, Венецуела и Норвешка.

Ревизије залиха након приватизације

Почетком деведесетих некадашња совјетска предузећа била су приватизована те су морале да пређу пут од планске економије на тржишни систем рада. Тад су компаније први пут самостално направиле ревизију својих залиха.

Резултате нико није држао у тајности, многи власници нафтних и гасних налазишта постали су јавне особе, а такође подаци о залихама су обавезни приликом изласка на тржиште. Ипак подаци се никад ниси службено објављивали.

Принципијелна одлука да се изнесу информације била је донијета у фебруару 2013. на предсједничкој комисији за горивне-енергетски комплекс. Према изворима, ту је идеју иницирао Игор Сечин, тренутни предсједник највеће нафтне компаније Роснефт (од 2008. до 2012. био је на челу управе горивно-енергетског комплекса). Господин Сечин је више пута наглашавао да је Росњефт, без обзира на то што је једна од највећих свјетских нафтних компанија, потцијењена због непостојања службених података о Русији.

Због тога што нису имали званичну информацију од владе, западни ревизори наводили су два пута мање бројке. Рецимо, према подацима Статистичког прегледа свјетске енергетике, руске залихе нафте у 2012. износиле су 11, 9 млрд. тона, а гаса 32,9 трилиона м3. На тој љествици на првом мјесту налази се Венецуела (46,5 млрд. Тона нафте), затим Саудијска Арабија (36,5 млрд. Тона), на трећем Канада (28 млрд. Тона). Но ако се узму у обзир званични подаци, Русија би могла доспјети у прва три мјеста.

Различити аршини за мјерење

Међутим, о томе ће се моћи говорити само кад руске власти ријеше проблем неподударности између актуелног система класификација и свјетских стандарда. Ради се о томе да постсовјетски систем не узима у обзир економику експлоатације нафте и гаса приликом оцјене залиха налазишта, док светски стандарди (ПРМС и СЕЦ) претпостављају оцену рентабилности експлоатације. "Управо због тога испада да су према међународним правилима залихе нафте мање, но то је нафта чија ће експлоатација сигурно донијети приход", објашњава аналитичар "Сбербанк Инвестмнет Рисрч" Валериј Нестеров.

Данас све руске компаније у својем рачуноводству користе системе ПРМС и СЕЦ. Руско Министарство природних ресурса и екологије предлаже своју варијанту. И иако се детаљи засад не знају, говори се само да ће систем бити прилагођен свјетским стандардима, нова класификација већ чека одобрење у нафтним компанијама. Коначни прелаз на нову класификацију очекује се почетком следеће године.

Ипак учесници на тржишту не виде у томе смисао. "Свеједно ћемо радити по ПРМС-у, а прелаз на нове класификације захтјеваће додатне трошкове. Притом за ревизоре нови документ, барем засад, нема никакву снагу ", објашњава менаџер велике руске нафтне компаније. Подржава га и Валериј Нестеров:

"Инвеститори који желе да раде у Русији имају све податке оо активама које их занимају. Чак су и за најмања налазишта направљене властите ревизије ".

А Игор Сечин је увјерен да ће отворени подаци о залихама привући у сектор нове стране инвеститоре. На то рачунају и руске власти.

"Одлука да се у тајности држе залихе нафте и гаса била је смијешна. Већ више од 20 година живимо у тржишним односима, код нас ради пуно страних инвеститора, желимо повећати њихову присутност, дакле, немамо шта да кријемо ", закључује извор у влади који је желио да остане анониман.