Рим: Испод града пронађен Дoминицијанов стадион

Археолози су већ објелоданили поуздан закључак: у Риму испод чувеног Трга Навона, извјесно је, налазио се некада давно Доминицијанов стадион који изгледа као до сада невиђено елегантан антички пројекат архитектуре за спортска и музичка такмичења.

Сада им преостаје да слажу коцкице свега затеченог у подземним ходницима испод Бернинијеве Фонтане четири ријеке.

Овим ријечима Жан-Франсоа Бернар, археолог и архитекта у Француској школи у Риму, дефинише структуру стадиона чији се облик подудара с тргом који је изнад њега касније подигнут.

„Шупљину, која је могла да прими 30.000 гледалаца, дужине 275 и ширине 106 метара, држали су пиластри уместо зидова, што је омогућавало да у стадион продире довољно дневне свјетлости”, објаснио је Бернар, а преносе италијански медији ексклузивно доносећи прве снимке тајанствених одаја.

На овом археолошкиом пројекту сада ради 40 научника. Да се испод трга заиста нешто импозантно налази увјерили су се заштитари када су 2005. започели рестаурацију једног француског здања на тргу. Током чишћења подземних просторија појавили су се дијелови централног покривеног ходника. У В вијеку ту се налазила радионица у којој се мермер извађен из оближњих каменолома сјекао прије него што су се њиме поплочавала здања.

Каменоресци су напустили радионице, али су неки други Римљани касније у њих улазили у потрази за склоништем за своје мртве. Откривено је 16 гробова облика капуљаче, покривених цријепом, из ВИ века. Облик ових скромних гробова са земним остацима жена и мушкараца, без икаквих погребних предмета, говори нам да је у њима сахрањивана сиротиња.

Тако је коначно испуњен један историјски хијатус: период између позног Рима и средњег вијека, о коме се није много знало.

У овом случају о томе шта се на стадиону дешавало пошто је императорске свечаности вријеме прегазило, а простор запосели, око 1000. године, бенедиктински монаси.

Претпоставка да су Римљани под најездом Визигота насељавали подземне просторије, звучи релевантно, што је скривена урбанистичка функција подземних одаја.

Чему год да је служио, стадион је био савршен споменик, по солидности и љепоти, чија се арена, током вијекова, напунила остацима из штављаоница, бојаџијских радњи и касапница које су ницале од сјевера стадиона према Тибру.

У једном документу из 1363. године записано је: „Ако се и даље настави с бацањем смрдљивих ствари напоље, предузимаће се најоштрије мјере против починилаца“. Упозорење се није много поштовало и папа Сикст ИВ 1477. године дефинитивно дозвољава да ту буде пијаца.

Убрзо, будући да Римом одавно више не владају императори, понтифика одлучује да ту подигне велелепни трг у славу сопствене моћи. С једним занимљивим парадоксом који су открили археолози: све што се дотад зидало, ницало је са стране, на ободима староримских зидина, док се од тада зграде подижу изнад подземних ходника.

Француски научници заједно са Шпанском школом за историју и археологију, три римска универзитета, Архивом и заводима за заштиту споменика прионули су најприје на посао да истраже сва сачувана документа о овој локацији у епицентру Вјечног града, у плану имају да објаве грађу о некадашњем стадиону, да утврде статику подземља Трга Навона, с циљем да бројним римским туристима омогуће прилаз ходницима.

Но, прије свега тога, ходници треба да се рестауришу, освијетле, уреде, обезбиједе, будући да на више мјеста у њих пробија вода и, најзад, да се документарном изложбом о археолошким ископавањима уприличи омаж старом Риму, још једној касноантичкој туристичкој атракцији послије чувених катакомби (из ИИ вијека), Каракалиних терми (с почетка ИИИ века) и Колосеума, који је 72. године почео да зида Веспазијан, први император из лозе Флавија, 80. године инаугурисао Титус Други, а доградио Домицијан, трећи од истог рода.