Револуција и Романтика

Руку под руку, придржавајући се једна за другу, иду блатњавим путем ријечи – Револуција и Романтика.

Ова прва, крвава, у прњама од униформе са осушеном крвљу оних који погибоше за слова која је чине. Са теретом бурних дана, насликаних на фрескама по фасади сваког слова, добро ољуштеној и изблиједјелој.

Ова друга – потпуно пропала и оронула без иједног трага онога што се негдје успут загубило, јер су је људи превише лизали и жвакали, спомињали и пјевали.

Те двије пијане пропалице, газе као изгнаници, а негдје успут, далеко иза оставиле су своју вриједност и смисао крај пута, као заборављену дјецу. Ту их је пригрлила права мајка – Истина – испраћајући, по ко зна који пут, отпаднике.

Весело и тупо, Револуција и Романтика, жмурећи, да не виде свој одраз у огледалу јер га нема, иду…и расту.

Са стране стоје људи, гуркају их, носе, подбадају, јашу и воде, право на велики вашар бесмисла, глупости и зла, на који су већ одвели многе сличне њима, сличне себи.

Жељко Свитлица