Рашчлањивање сребреничке слагалице

Послије недавне одлуке хашког суда у предмету "Нухановић и Мустафић", којом се напокон признаје принцип да холандска држава може да сноси одговорност за понашање или нечињење својих војника у Сребреници, стање духова у Холандији се усталасало.

Пише: Стефан Каргановић

То је сасвим разумљиво зато што са становишта холандских пореских обвезника ова одлука представља Пандорину кутију. Она у техничком смислу у великој мери поправља перспективе Мајки Сребренице и наше невладине организације у односу на парнице које и оне и ми посебно водимо против холандске државе и Уједињених Нација за непружање заштите муслиманском, односно српском, становништву за време рата на подручју Сребренице. Кажемо "у техничком смислу" зато што је корист обема страна од недавне одлуке, мада велика, ипак само процесног карактера. Та одлука крчи пут за даље правне радње, али она не гарантује никакав одређен исход. На подносиоцима и даље лежи обавеза да холандско судско веће убеде да јесу у праву по меритуму својих тужби.

Што се тиче тужбе коју су поднеле Мајке Сребренице, њена суштина је изражена у захтеву да држава Холандија треба да исплати одштету за 8,000 погубљених жртава које 11. јула 1995 њен батаљон није одбранио, и то у износу од 25,000 евра по глави. Надокнада штете коју Мајке захтевају од низоземског краљевства износи 200 милиона евра.

Као што је сасвим природно за штедљиве Холанђане, они сада у вези са догађајима у Сребреници почињу да постављају многа скептична питања преко којих су прелазили када им није претила финансијска опасност.

Са тако огромним издатком који лебди на хоризонту, јавност би имала разлога да заузме врло критичан став и да захтева да се сви докази брижљиво испитају. Зашто плаћати преживелим сродницима жртава које уопште нису биле убијене у околини Сребренице тог јула? Исто тако, потпуно је разумљиво ако порески обвезници не би били склони да одштету плаћају породицама погинулих војника. Према томе, уколико би стварно дошло до таквог сценарија биће неопходно објективно установити стварни број убијених цивила, укључујући војноспособне мушкарце и дечаке који су били жртве злочина погубљења. Извесан број истраживача већ годинама ‘вапи у пустињи’ да је цифра од 8.000 погубљених крајње преувеличана и немогућа.

Ма колико то некима ружно и безосећајно звучало, Холанђани резонују овако: "Ако већ треба некоме да платимо одштету, онда бар желимо да знамо за шта и за колико плаћамо." За 8,000, 5,000, 1,500 или 750 жртава? Позивање на пресуде Хашког трибунала као доказ да је ствар већ испитана и пресуђена и да је даља расправа излишна по свој прилици Холанђане неће много импресионирати у новој правној ситуацији када им прети перспектива једног тешког финансијског ударца. Зато би се поборници званичне сребреничке приче најзад у холандској судници могли наћи у несвакидашњем положају, а то је да им махање монтираним пресудама ад хок политичких судова, макар се они такође налазили у Хагу, више неће бити довољно да их поштеди обавезе да своје тврдње поткрепе убедљивим доказима.

Ако пред холандским судом Мајке Сребренице буду инсистирале на својој верзији догађаја, и то на начин и са аргументацијом како оне то већ дуже времена раде, ми предвиђамо да се процес неће завршити повољно по њих.

Преиспитивањ досијеа Сребреница у Холандији које је на помолу обухватиће најмање четири важне димензије овог питања па зато Мајкама препоручујемо, пре него што се
појаве на суду, да добро ураде свој домаћи задатак.

Te четири димензије су: праве размере муслиманских губитака; српске жртве; легитимни губици мешовите војноцивилне колоне у јулу 1995. године; предисторија Сребренице

наставиће се