Рагуж, једини кандидат: Хрвати требају јачати БиХ

Актуелни замјеник предсједника ХДЗ-а 1990 Мартин Рагуж званично је једини кандидат за новог предсједника ове странке, који ће бити именован на страначком сабору 6. јула, након што се с функције предсједника повукао Божо Љубић.

Постоји тек теоретска шанса да на самом сабору још неко буде кандидован за предсједника, тако да је Рагуж, који је већ провео својеврсну кампању за унутарстраначку подршку, највјероватнији Љубићев насљедник.

Већ од раније миљеник федералних медија због умјерених ставова, Рагуж је очигледно нови љубимац, што не жели изгубити остајући при изјавама које се могу сублимирати у горе одабраном наслову.

Рагуж је у интервјуу за портал Кликс добио доста простора, а није открио превише. Најавио је активнију улогу ХДЗ 1990, промовисање дијалога, сарадње и "културе консензуса".

-Осим националног представљања Хрвата у политичком смислу, што нам је један од важних политичких приоритета, желим нагласак ставити на чињеницу да смо записали у програм и истакли да смо странка бх. политичке одговорности – рекао је Рагуж.

Оцјењујући хрватску позицију унутар БиХ, Рагуж је констатовао да је БиХ треба нови устав који стандардизовати колективна, индивидуална и национална права.

-Наша је амбиција да се кроз ове прве кораке институционалне уставне реформе, дакле кроз имплементацију пресуде у случају "Сејдић-Финци" и реформу ФБиХ, дође до консензуса који ће осигурати да Хрватима нико други не бира легитимне политичке представнике, што је био случај у посљедње вријеме. Ако би се ту припадници сва три конститутивна народа и припадници Осталих довели у исту позицију, што тражи пресуда Устанвног суда, а што је могуће реформама устава и изборног закона, то би већ био значајан корак у рјешавању хрватског питања.

То би, такође, охрабрило Хрвате да наставе радити у правцу јачања БиХ и тражењу својих права, што је рационалан пут у рјешавању тих питања. Наравно, не може се избјећи питање територијалне организације, што је такођер легитимно питање. БиХ треба административно-територијални преустрој, ми заговарамо федерални концепт, јер је ово сада потпуно атипично уређење, са више федералних јединица које могу бити у дисконтинуитету, гдје би се јачала укупна позиција БиХ, а унутрашње уређење устројило у смислу европске децентрализације.